Izvor: Politika, 26.Jul.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlažu se isplate za oduzetu imovinu
Agencija za restituciju predlaže da se za tri godine odloži isplata obeštećenja u novcu, kao i da se zdanja stranih ambasada vraćaju u naturi
Agencija za restituciju predložila je Ministarstvu pravde da izmenom zakona odloži za tri godine isplatu obeštećenja vlasnicima nacionalizovane imovine, saznaje „Politika”. Bivši vlasnici i njihovi naslednici mogu da se nadaju novčanom obeštećenju tek od 2018. godine.
Manji broj nekretnina može biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vraćen u naturi. Među njima nisu zdanja u kojima se nalaze strane ambasade. Kako saznajemo, predloženo je da ove nepokretnosti ubuduće ne budu izuzete iz vraćanja u naturalnom obliku.
Agenciji je stiglo ukupno 73.000 zahteva za povraćaj oduzete imovine. Do sada je u naturi vraćeno 306 stanova, 276 zgrada, 1.921 poslovni prostor i oko 3.500 hektara zemlje. Međutim, veći deo imovine sada ne može da se vrati u istom obliku u kome je oduzet, pre svega zbog toga što je ceo stambeni fond otkupljen. Isplate novčanih obeštećenja trebalo je da počnu sledeće godine, ali u državnom budžetu – nema sredstava.
„Nakon više od dve godine sprovođenja zakona, a uvažavajući sadašnje izazove budžetskog deficita i javnog duga države, agencija je mišljenja da je potrebno doneti izmenu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kojom bi se omogućilo odlaganje finansijskih obaveza države za obeštećenje (slučajevi gde nije moguće vratiti imovinu u naturalnom obliku) sa 2015, 2016. i 2017. godine na 2018, 2019. i 2020. godinu, ukidanje akontacije obeštećenja i povećanje zakonskih mogućnosti naturalnog vraćanja imovine, a što bi uticalo na smanjenje ukupnog iznosa sredstava za obeštećenje, koja predstavljaju javni dug Srbije”, navodi se u predlogu Agencije za restituciju.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da je agencija predložila ministru pravde da zajedno sa ministrom finansija što pre formira radnu grupu koja bi pripremila nacrt zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
– Predlog smo podneli da bi se obezbedilo da postupak restitucije bude što bezbolniji za budžet Srbije. Ovakve izmene zakona bile bi u skladu i sa preporukama Evropske komisije i Evropskog parlamenta, koji predlažu da Srbija izmeni zakon tako da se poveća obim imovine koja bi mogla da se vrati u naturalnom obliku. Do sada je agencija bila fokusirana na predmete gde je moguće vraćanje imovine u naturalnom obliku, koje je i najjeftinije za državu i ne donosi bilo kakva opterećenja za budžet države – kaže Sekulić.
Dve milijarde evra je predviđeni državni fond za isplatu obeštećenja. Međutim, ukoliko bi mogućnost povraćaja u naturi bila proširena, onda bi ukupan novčani fond mogao biti smanjen.
– Da bi se postupak nastavio, moramo prvo da okončamo naturalnu restituciju. Po našim procenama, možemo da je završimo za godinu i po dana prvostepenim odlukama, izuzev poljoprivrednog zemljišta. I tu ima problema, zato nije uvek lako identifikovati imovinu, jer je prošlo 60 godina, ali ipak uspevamo da vraćamo i po pet-šest objekata dnevno. Do sada smo u naturalnom obliku vratili imovinu građana vrednu oko 350 miliona evra. Ako dodamo crkvenu restituciju, to je još oko 500 miliona evra. Dakle, ukupno smo do sada u naturi vratili imovinu vrednu oko 850 miliona evra – kaže Sekulić.
Zgrade u kojima se nalaze strane ambasade izuzete su od vraćanja u naturi. Samo u Srbiji postoji takvo „rešenje”. Zato će biti predloženo da i one budu vraćene u naturalnom obliku, pa da diplomatsko-konzularna predstavništva plaćaju zakup vlasnicima, a ne državi, uz garanciju da mogu ostati još najmanje deset godina u istom zdanju.
– Od ukupno 116 diplomatsko-konzularnih predstavništava u Beogradu, ima tridesetak zdanja za koja je tražen povraćaj, a po sadašnjem zakonu moguće je samo novčano obeštećenje. To su predratne vile na Dedinju, u Krunskoj ulici i Ulici kneza Miloša. Predložićemo da budu vraćene u naturi, s tim što bi se ambasadama garantovao rok od deset godina u kome mogu da ostanu u tim vilama – kaže Sekulić.
Pitamo kako je vilu „Crnogorka”, koja je bila vlasništvo kneginje Olge, država vratila princezi Jelisaveti Karađorđević, budući da je u ovoj vili na Dedinju, konfiskovanoj 1947. godine, bila smeštena ambasada Crne Gore.
– Postoji spisak zgrada u kojima se nalaze diplomatsko-konzularna predstavništva. Vila „Crnogorka” nikada nije bila na tom spisku, pa zato nije ulazila u fond koji je izuzet od vraćanja u naturi i to je omogućilo vraćanje. Da je bila na spisku, ne bismo mogli da je vratimo. Spisak je pravljen 2005. godine i tada je donet poseban zaključak Vlade Srbije kojim je „Crnogorka” izuzeta sa tog spiska – objašnjava Sekulić.
Srbija ima i obavezu da donese poseban zakon koji treba da reguliše pitanje jevrejske imovine koja je ostala bez naslednika. Većina evropskih zemalja je donela takav zakon.
– Ako ne donesemo taj zakon imaćemo situaciju da neko ko je 1943. godine ušao u jevrejsku imovinu, čiji su vlasnici ubijeni u logorima, sada traži da mu se ta imovina vrati – kaže Sekulić.
Deo njihove imovine u Beogradu prodat je za potrebe plaćanja troškova nemačke okupacije, a jedan deo je prodavan na aukcijama. Zato postoji predlog da se formira jedan fond kao pravni naslednik jevrejske imovine, koja bi bila korišćena u obrazovne i memorijalne svrhe i za jačanja kapaciteta jevrejske zajednice.
Vraćen hotel „Splendid”, uskoro se vraća „Beograd”
O žalbama na odluke Agencije za restituciju u drugom stepenu odlučuje Ministarstvo finansija, a u slučaju spora konačnu reč daje Upravni sud, na čije se odluke čeka po godinu i po dana. Nedavno je Upravni sud potvrdio odluku agencije o vraćanju hotela „Splendid” u Ulici Dragoslava Jovanovića, preko puta Starog dvora (Skupštine grada Beograda), a očekuje se i odluka o vraćanju hotela „Beograd” na uglu Nemanjine i Balkanske ulice.
Posebni uslovi za folksdojčere
Agenciji za restituciju stigli su zahtevi za povraćaj imovine iz 31 strane zemlje sa kojom Srbija ima reciprocitet. Potpuno ista pravila važe za naše i strane državljane. Najviše zahteva je stiglo iz Austrije (447), zatim iz Nemačke (251), Mađarske (163), Hrvatske (129) i Izraela (58). „U staroj Jugoslaviji živelo je 325.000 Nemaca, pre svega na području Vojvodine. Oni imaju pravo na obeštećenje, ali pod određenim uslovima. Najpre je obavezan sudski postupak rehabilitacije, a zatim i da se utvrdi da nisu bili pripadnici stranih okupacionih snaga. Do sada imamo jedan završen postupak i zemlja u Bačkoj je vraćena folksdojčeru. Važno je da sadašnji vlasnici kuća i zemlje ne treba da strepe za svoju privatnu imovinu”, kaže Sekulić.()
Aleksandra Petrović
objavljeno: 26.07.2014.
Pogledaj vesti o: Nekretnine
.jpg)
