Izvor: RTS, 23.Sep.2009, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup o evropskim iskustvima u restituciji
U Palati Srbija održava se skup na kojem se predstavljaju evropska iskustva u restituciji. Na skupu su analizirana iskustva pet zemalja - Mađarske, Letonije, Nemačke, Hrvatske, Rumunije. Ispred Palate protestovali članovi Mreže za restituciju.
Skup "Restitucija, evropska iskustva-preporuke za Srbiju", održava se u Palati Srbija na kojem se predstavljaju evropska iskustva u restituciji. Ideja tog skupa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da se ta rešenja iskoriste kako bi i Srbija konačno dobila Zakon o restituciji.
U diskusiju učestvuju zemlje regiona, Ministarstvo finansija, predstavnici Saveta Evrope i građani kojima je oduzeta imovina.
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema zakon o obeštećenju vlasnika oduzete imovine. Do sada je bilo pripremljeno 13 verzija predloga Zakona o restituciji, a poslednja je bila u maju 2007. godine.
Oduzeta imovina se procenjuje na oko četiri milijarde evra. Zahteve za vraćanje imovine podnelo je 140 hiljada naslednika.
Predlog zakona o denacionalizaciji
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodan Ilić izjavio je na skupu da očekuje da do kraja godine Vlada Srbije usvoji predlog zakona o denacionalizaciji.
Ilić je rekao da još nije utvrđen model obeštećenja vlasnika oduzete imovine.
"Postoje dva koncepta koji mogu da se primene u denacionalizaciji, kombinacija naturalnog i novčanog obeštećenja i samo novčano obeštećenje, a na osnovu iskustava drugih zemalja i ekonomskih mogućnosti Srbije biće predložena rešenja za denacionalizaciju", istakao je Ilić na skupu koje je Ministarstvo finansija organizovalo zajedno sa Savetom Evrope.
Na skupu su analizirana iskustva pet zemalja - Mađarske, Letonije, Nemačke, Hrvatske, Rumunije kao i postupci koje su bivši vlasnici oduzete imovine u tim zemljama vodili u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Principi kojima će se rukovoditi Ministarstvo finansija u pripremi nacrta zakona o denacionalizaciji su, kako je objasnio Ilić, da se u tom zakonu definišu obaveze države da na efikasan način sprovede denacionalizaciju, da njegova primena ne dovede do novih nepravdi i da bude primeren ekonomskim potencijalima zemlje.
Ilić je dodao da je najrealnije da se povraćaj oduzete imovine obavi u državnim hartijama od vrednosti koje će se isplaćivati na duži rok, ali da će o bilo kom modelu koji bude predložen moći da se izjasne svi zainteresovani učesnici u postupku denacionalizacije.
On je naveo da donošenje zakona o denacionalizaciji nije uslov za podnošenje kandidature za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, ali da je Srbija jasno pokazala donošenjem Zakona o evidentiranju oduzete imovine da želi da sprovede taj postupak.
Zamenica specijalnog predstavnika generalnog sekretara Saveta Evrope u Srbiji Nada Ćuk je navela da je donošenje zakona o denacionalizaciji obaveza Srbije prema Konvenciji Saveta Evrope u delu u koji se odnosi na zaštitu ljudskih prava.
Ona je naglasila da će se o budućem predlogu tog zakona izjasniti eksperti Saveta Evrope kako bi on bio u skladu sa evropskim standardima.
Zamenik šefa delegacije Evropske komisije u Srbiji Adrijano Martins je istakao da je usvajanje i primena zakona o denacionalizaciji značajan deo na putu evropskih integracija Srbije i dodao da Srbiji niko neće nametati rešenja za obeštećenje bivših vlasniika ali da je važno da ta rešenja budu sprovodljiva.
U zemljama iz regiona, čiji su modeli danas predstavljeni na današnjem skupu, kako je istaknuto, sa različitim uspehom primenjeni su modeli naturalnog i novčanog obeštećenja.
Ispred Palate Srbije, gde se održava skup o restituciji, protestovalo je više od 100 članova Mreže za restituciju.
Oni su nezadovoljni što su pozvani da prisustvuju samo popodnevnom delu skupa ali i zbog toga što će prema njihovim rečima, obeštećenje bivših vlasnika biti samo u obveznicama.
