Izvor: B92, 09.Okt.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Samo Mađari vide diskriminaciju"
Beograd -- Zakon o restituciji, oko čega se ovih dana vode oštre polemike, kaže potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, dobio je zeleno svetlo Evropske komisije.
Đelić naglašava i da "niko, osim Mađara, nije video bilo kakvu nacionalnu diskriminaciju u njemu".
On, povodom izjava mađarskih zvaničnika da neće podržati kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji zbog uslavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tog zakona, kaže da "eventualna bilateralna pitanja ne mogu biti razlog za blokiranje evropskog puta naše zemlje".
"To dizanje tenzije može samo dodatno pogoršati odnose u našoj zemlji, jer se radi o najtužnijim događajima u modernoj istoriji regiona, i odnosima između srpskog i mađarskog naroda", napominje potpredsednik srpske vlade.
Najavljena i prva tužba
Britanac mađarskog porekla, grof Mikloš Česneki, je najavio da će podneti protiv Srbije tužbu Evropskom sudu za ljudska prava jer je isključila njegovu porodicu iz procesa restitucije imovine koju je nekada posedovala i jer srpski zakon o restitutuciji, diskriminiše Mađare.
Đelić naglašava da "nema nikakve kolektivne krivice u ovom zakonu" i dodaje da "samo oni koji su počinili ozbiljne zločine neće biti u poziciji da dobiju restituciju".
Na kritike lidera Saveza Vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora da je "izdao dogovor" sa mađarskom vladom oko zakona o restituciji, Đelić odgovara da je rekao mađarskom ministru da će imati razgovore sa mađarskom manjinom.
"To sam i uradio, što je rezultiralo vladinim amandmanom koji je njima bio prihvatljiv, ali za koji, kao što se videlo, nije bilo većine u parlamentu. To su činjenice koje mogu svi da provere. To, naravno, ne znači da će dijalog sa mađarskom manjinom biti prekinut", kaže on.
Prisilna mobilizacija na proveri
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević kaže da će u postupak restitucije biti uključeno i Republičko javno pravobranilaštvo, čiji je zadatak da brani interese države. Ono će utvrđivati da li je neko bio pripadnik okupacionih snaga, ali nekim čudom nije osuđen, ili je, pak, osuđivan a nije rehabilitovan.
Kada Pravobranilaštvo utvrdi da postoje pravne prepreke, mišljenje dostavlja Agenciji. Ukoliko za nekog bude utvrđeno da je bio pripadnik okupacionih snaga, proveravaće se i da li je prisilno mobilisan.
I upravo to je odgovor na primedbe Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske države, koja je zapretila blokadom našeg statusa kandidata. Oni zahtevaju da svi koji su prisilno mobilisani tokom Drugog svetskog rata mogu da dobiju pravo i na vraćanje nekretnina.
"Nema kolektivne krivice nijednog naroda, pa ni mađarskog. Sve se svodi na individualnu odgovornost. Republičko javno pravobranilaštvo moraće da dokaže za svakog ponaosob da ne ispunjava pravne uslove, a građani će dokazivati da ih ispunjavaju", poručuje Radosavljević.
Pogledaj vesti o: Restitucija, Evropska Unija
