Izvor: Politika, 28.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Restitucija – rešenje ili nova nepravda
Nacrt zakona o obeštećenju sadrži odredbe koje nisu međusobno u skladu i u suprotnosti su i sa pravnom naukom, kaže advokat Tihomir Konstantinović
Beogradski advokat Tihomir Konstantinović, koji je prvi u staroj Jugoslaviji 1988. godine podneo inicijativu za donošenje Zakona o denacionalizaciji, podneo je Ministarstvu finansija primedbe na nacrt Zakona o vraćanju oduzete imovine. Konstantinović ocenjuje da će vlasnici imovine koju je država nacionalizovala ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti oštećeni najavljenom restitucijom i ukazuje da binova nepravda mogla da bude izbegnuta primenom već postojećih pravnih instituta.
''Imovina je apsolutno pravo i zagarantovana je ustavima čitavog civilizovanog sveta. Sa tim stavom saglasili su se i čelnici tadašnje Demokratske stranke Dragoljub Mićunović, Vojislav Koštunica i pokojni Zoran Đinđić kao i profesori Pravnog fakulteta Miša Orlić i Dragor Hiber. Sadašnji nacrt zakona o obeštećenju sadrži odredbe koje nisu međusobno u skladu i u suprotnosti su i sa pravnom naukom'', kaže advokat Konstantinović za ''Politiku''.
On kao primer navodi član 55 nacrta u kojem piše da se ''izuzetno iz odredaba ovog člana otuđenje može vršiti uz saglasnost vlade'', zaključujući da će izvršna vlast u toj situaciji uvek da se saglasi. Nacrt, nastavlja naš sagovornik, predviđa hitnost ovih postupaka, kao i novčane kazne, ali ne predviđa rok za tu hitnost.
''Član 22 nacrta kaže da se ne vraća građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat bez građevinske dozvole koje, u postupku legalizacije, bude određeno kao zemljište za redovnu upotrebu. Zašto, kad onaj ko je zidao zna čija je to zemlja'', pita Konstantinović.
Advokat ukazuje da je postupak za vraćanje imovine poveren Direkciji, a da je rok za podnošenje zahteva dve godine. O tom zahtevu trebalo bi da bude odlučeno u roku od šest meseci, a u slučaju složenijih predmeta rok je godinu dana.
''Samo ovde gubi se dve i po godine. Članom 36 predviđeno je da će posebnim zakonom, koji će biti donet do 31. decembra 2014. godine, biti regulisano izdavanje, promet i korišćenje obveznica i predviđa da obveznice dospevaju u roku od 20 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama, počevši od 2015. godine. Očigledno je da je ovo pitanje moglo mnogo bolje i korektnije da se reši, ali za to nije bilo dobre volje'', navodi naš sagovornik.
Konstantinović podseća da su, na primer, vile na Dedinju prodavane za nekoliko hiljada nemačkih maraka, a sada se prodaju za više miliona evra, kao i mnogobrojne zgrade i stanovi čiji je promet mogao da bude zaustavljen. On zaključuje da bi u svim situacijama gde oduzeta imovina i danas postoji u naturalnom obliku, ona morala da bude vraćena starim vlasnicima ili njihovim pravnim sledbenicima. Oni bi mogli da sa ''otkupljivačima'' uspostave odnos zakupa, koji država propiše.
''Pri podnošenju zahteva biće nesumnjivo i mnogih koji će biti nepotpuni, pa je jasno da će država i tu dobiti na vremenu, a građani čija je imovina oduzeta opet će trpeti štetu. Zbog toga će biti i mnogo novih sudskih sporova pred domaćim sudovima ali i pred sudom u Strazburu'', zaključuje naš sagovornik.
Na pitanje da prokomentariše izjavu potpredsednika vlade Božidara Đelića da kolonisti u Vojvodini mogu da budu sigurni kada je reč o povraćaju imovine ljudi koji su napustili Jugoslaviju 1945. godine, Konstantinović ocenjuje da je takav stav preuranjen. On kaže da se
Sporazum između Josipa Broza Tita i nemačkog kancelara Vilija Branta na Brionima 1973. godine, po kojem Nemačka nema prava na folksdojčersku imovinu, ne može primeniti u delu gde se govori o privatnoj imovini jer je ona garantovana Ustavom.
''Folksdojčeri su, kao i Srbi u Hrvatskoj, pobegli pred terorom koji se može podvesti pod genocid. Ako na njihov zahtev Međunarodni sud u Hagu zauzme stav da su folksdojčeri Jugoslaviju napustili spašavajući svoje živote, onda se može dogoditi da se pitanje te imovine ponovo raspravlja jer genocid nikad ne zastareva. Ne vidim u čemu je razlika između imovine izbeglih Srba u Hrvatskoj u ovom ratu i izbeglih folksdojčera koji su bili građani Jugoslavije'', kaže Konstantinović.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 29.08.2011.
.jpg)
