Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Sep.2016, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potomci zločinaca bez imovinskog obeštećenja
Agencija za restituciju pokreće inicijativu kojom bi se sprečila praksa da današnji sudovi, zbog procesnih grešaka vojnih sudova u ratno vreme, rehabilituju osvedočene ratne zločince na osnovu čega se potražuje njihova konfiskovana imovina
Piše: Nebojša Pešić
Među 76.000 zahteva za povraćaj oduzete imovine ima mnogo onih koje su podneli potomci ljudi za koje je utvrđeno da su počinili >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ili neposredno organizovali ratne zločine. Oni su rehabilitovani iz procesnih razloga, odnosno zbog proceduralnih grešaka tadašnjih, uglavnom vojnih sudova. Zbog toga će Agencija za restituciju uputiti pismo Ministarstvu pravde u kojem će inicirati izmene zakona kako se ne bi izjednačavali zločinci sa ljudima koji su nevini osuđivani na zatvor i konfiskaciju imovine.
PONIŽAVANJE: Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, smatra da bi država morala da nađe način da spreči praksu po kojoj se rehabilituju i zločinci koji su nedvosmisleno pripadali okupatorskim snagama jer je to ponižavanje sopstvene zemlje.
Sudovi su ratnih i poratnih godina donosili presude na osnovu kojih je oduzimana imovina raznih kategorija ljudi. Uglavnom je bila reč o preduzetnicima koji su na ovaj ili onaj način bili primorani da proizvode za okupacionu vlast, ali nisu počinili nikakve zločine. Međutim, osuđeno je i nekoliko hiljada pripadnika SS trupa koje su neposredno sprovodile zločine na čitavoj teritoriji Jugoslavije. Među njima su i pripadnici zloglasne SS divizije “Princ Eugen”, koja je počinila zločine gde god da je angažovana, a naročito u Bosni i Hercegovini.
ZANEMARENA DOKUMENTA: Strahinja Sekulić ističe da postoji obimna dokumentacijaDržavne komisije za utvrđivanje zločina okupatora, ali da se ona prilikom procesa rehabilitacije zanemaruje.
“Ta dokumenta su priznata i korišćena u Ujedinjenim nacijama prilikom utvrđivanja broja žrtava u bivšoj Jugoslaviji, a jedan deo korišćen je i kao dokazni postupak u Nirnberškom procesu prilikom suđenja ratnim zločincima. Zanemarivanje tih dokumenata predstavlja opasan revizionizam.
U njima postoje dokazi da su pojedinci počinili zločine motivisane pljačkom. Priložene su fotografije ljudi u uniformama stranih okupacionih vojski. Postoje iskazi svedoka da su neki pojedinci sistematski zlostavljali ljude u Beogradu za vreme okupacije. Ti ljudi ne mogu biti rehabilitovani, a još manje da se potomcima vraća imovina. Sudovi danas presuđuju po današnjim standardima, ali se ne mogu porediti standardi od pre 75 godina i presude donete u ratnom okruženju sa sadašnjim standardima. Posledica je da se zanemaruju zločini koji su se zaista dogodili. Nema mnogo takvih slučajeva, ali je i jedan dovoljan”, kaže Sekulić.
Vraćena imovina
Agencija je do sada rešila 54 odsto zahteva za povraćaj imovine. Uglavnom je reč o imovini koja je mogla da se vrati naturalno, dakle o onoj koja nije privatizovana. Procena je da će u narednih pet godina biti okončani svi postupci. Od 2018. godine počeće isplata vaučera svim naslednicima čija imovina nije mogla da se vrati naturalno. Ona će trajati narednih 12 godina.
Do sada je bivšim vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima, vraćeno 5.199 objekata ukupne površine 367.000 kvadratnih metara, 213 hektara gradskog građevinskog zemljišta, 3.942 hektara šumskog zemljišta i 14.030 hektara poljoprivrednog zemljišta.
PRIMER ZLOČINA: Jedan od primera rehabilitacije ratnog zločinca je slučaj M.I. iz Vojvodine, za koga je dokazano da je progonio i zatvarao ljude u vreme mađarske Racije. On je žrtve mučio dok su bile u pritvoru, a jedna osoba preminula je zbog posledica mučenja. Ostale je predao okupacionim vlastima koje su ih streljale.
Ista osoba iskoristila je naklonost okupacionih vlasti da bi pljačkom stekla tada veliki imetak, pa je utvrđeno da je oteo 140kilograma slanine, 25 komada suve šunke i kravu vrednu 15.500 dinara. Sud je prvo odbio rehabilitaciju za M.I., ali je ove godinerehabilitovan.
NEDIĆ: Jedan od poznatijih primera pokušaja rehabilitacije saradnika okupatora je zahtev naslednika Milana Nedića, predsednika kvislinške vlade u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, da im se vrati njegova oduzeta imovina.Proces je izazvao veliku pažnju javnosti, pa i sukobe desničara i levičara pred zgradom suda.
Rešenjem od 23. juna Agencija je odbacila zahtev Nedićeve unuke Radmile Pavković da joj bude vraćeno pet lokala, dva jednosobna stana, jedan dvosobni, četiri trosobna, pet troiposobnih stanova i građevinsko zemljište na uglu Nemanjine i Kralja Milutina u Beogradu, kao i kuće i građevinsko zemljište, površine 265 kvadratnih metara, na prostoru današnjeg Gradskog parka u Zemunu.
Kako se navodi u obrazloženju, Agencija je zahtev odbacila na osnovu odredaba Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kojim je propisano da pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje nema osoba koja je bila pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije za vreme Drugog svetskog rata, niti da to pravo imaju njegovi naslednici.
Agencija je istakla i da čak ni postojanje pravosnažne odluke o rehabilitaciji, u procesu koji se trenutno vodi pred Višim sudom u Beogradu, ne bi dovelo do drugačijeg rešenja jer je, kako se navodi, u dokaznom postupku i pregledom celokupne dokumentacije utvrđeno da je Nedić bio pripadnik okupacionih snaga.
Nedićeva imovina oduzeta je 31. januara 1946. rešenjem Sreskog suda za treći rejon grada Beograda, kada je preneta u svojinu Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Direktor Agencije Strahinja Sekulić kaže da u slučajevima zahteva da se vrati imovina ratnih zločinaca nije presudan materijalni momenat jer je neposredno posle rata oduzeto pet do šest odsto imovine, dok je oko 95 odsto oduzeto posle 1954. godine i da ti procesi nisu imali nikakve veze s ratom, već sa promenom društvenog sistema.
“Ne može se uvažavati princip kolektivne odgovornosti već treba utvrditi pojedinačnu. Ne može se izjednačiti ratni zločinac s paorom koji je čitavog života pošteno radio, a imovina mu je oduzeta iz ideoloških razloga”, kaže Sekulić.
Imovina žrtava Holokausta
Skupština Srbije je ove godine, na inicijativu Agencije za restituciju, usvojila Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
On je donet prevashodno zbog toga što su za vreme Drugog svetskog rata likvidirane čitave porodice Jevreja, tako da ne postoje živi naslednici. Zakonom je uređeno da korisnik imovine bude Jevrejska opština ili Savez, a sredstva koja budu ostvarena koristiće se za finansijsku podršku Jevrejskoj zajednici u Srbiji i njenim aktivnostima, uključujući i istraživačke radove u vezi sa Holokaustom.
Zakon koji je donet februara ove godine dobio je pohvale direktno iz Bele kuće jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja ga je donela.
Do sada je Jevrejskoj zajednici vraćeno 12 poslovnih prostora u Beogradu, i to šest na adresi Višnjićeva broj 3, tri na adresi Dečanska 19, dva u Prizrenskoj broj 6 i jedan u Ulici Braće Krsmanović broj 6.
