Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Sep.2011, 22:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici o javnoj svojini

BEOGRAD -

Poslanici republičkog parlamenta završili su načelnu debatu o predloženim zakonskim rešenjima o javnoj svojini, a sednicu će nastaviti sutra raspravom o predlogu zakona o restituciji.

Tokom rasprave, koja je trajala više od osam sati, iskristalisali su se stavovi stranaka, pa je postalo izvesno da će ta rešenja dobiti dovoljan broj glasova, budući da će ih podržati gotovo sve stranke vladajuće većine i Liberalno-demokratska partija.

Predloženi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zakon o javnoj svojini trebalo bi da omogući da i autonomna pokrajina i lokalne samouprave postanu vlasnici javne svojine.

Vlada je juče utvrdila svoje amandmane na Predlog zakona o javnoj svojini, ali ti amandmani još nisu stigli u Skupštinu.

Kako je ranije najavljeno, amandmanima će biti precizirano da su putevi drugog reda u svojini pokrajine, kao što su putevi koji spajaju gradove između dva okruga unutar pokrajine.

Državni putevi prvog reda i autoputevi biće u svojini Republike, a lokalna samouprava biće nadležna da održava ulice, trgove, parkove i opštinske puteve i biće njihov vlasnik.

Kostreš:Podrška LSV zavisi od prihvatanja njenih amandmana

Podrška Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Predlogu zakona o javnoj svojini zavisiće od prihvatanja amandmana te stranke da Vojvodina dobije manje oblike svojine na njenoj teritoriji, izjavio je danas poslanik LSV Bojan Kostreš.

"Izvesno je da Vojvodina neće dobiti upravljanje nad velikim sistemima, poput železnica, pošta i Telekoma, ali razgovaramo o upravljanju nad manjim oblicima svojine kao što je poljoprivredno zemljište, kulturna baština...", rekao je Kostreš novinarima u skupštini Srbije.

Kostreš je dodao da je LSV svestan da zbog "lošeg Ustava Srbije" Vojvodini ne može biti vraćeno sve ono što joj pripada, ali da ta stranka neće odustati od borbe da kroz neke druge zakone "Vojvodini pripadne sve ono što je izgrađeno sredstvima Vojvođana".

Kanalska mreža, sem plovnih puteva, biće u svojini Vojvodine koja može, kao korisnik naknade za imovinu, da nastupa u sudskim procesima u okviru sukcesije SFRJ, ukoliko je ta imovina bila ranije u njenom vlasništvu.

Vlada Vojvodine je amandmanima tražila i objekte železničke infrastrukture od regionalnog i lokalnog značaja.

Đelić: Zakon će imati širu podršku od vladajuće koalicije

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da je uveren da će većina za usvajanje zakona o javnoj svojini biti veća od koalicione većine.

"Na osnovu rasprave koju sam čuo, ne samo da postoji većina unutar vladajuće koalicije, nego će biti i šira", kazao je Đelić u parlamentu Srbije.

On je naveo da će se usvojiti i svi amandmani koji ne urušavaju koncept ovog zakona, a naročito ako ukidaju nelogičnosti koje nisu uočene u dosadašnjoj raspravi.

Đelić je rekao da je Vlada usvojila seriju amandmana kojima će biti obezbeđena ta većina.

Đelić se osvrnuo i na železničku infrastrukturu, ističući da treba imati u vidu da treba graditi železnicu za 21. vek, odnosno onu koja će izdržati tržišnu konkurenciju.

On je istakao da većina evropskih zemalja železničku infrastrukturu ima u državnom vlasništvu.

Francuska železnica, recimo, ukazao je on, izrazila je nameru da se objedini sa nacionalnom infrastrukturom, a razlog je upravo konkurencija nemačke železnice kojoj "ne pada na pamet" da deli transport i infrastrukturu.

Takođe, naveo je, i u Austriji je integralna infrastruktura državna, a postoji mogućnost samo za lokalne železničke puteve, da ih eventualno proda privatnim ili javnim licima i to isključivo samo za one pruge koje nisu vezane za prometne puteve.

"Uglavnom za ski stanice i to je jedini izuzetak koji sam uspeo da vidim", rekao je Đelić.

Potpredsednik Vlade je ukazao i da ne poznaje železnicu većeg gabarita na evropskom kontinentu a da ne dobija subvenciju države, jer ta infrastruktura mora biti unapređena za građane i ona ima svoju cenu.

Predlog da gradske opštine imaju svojinu (predlog URS), smatra Đelić, nije moguće prihvatiti jer gradske opštine nisu predviđene u kategorizaciji navedenoj u Ustavu Srbije.

"Takve opštine mogu biti obrazovane statutom grada i zbog toga se statutom može dati i svojina. Ne vise od onoga što omogućava ustav", rekao je Đelić i dodao: "Ako se želi ići dalje, onda treba promeniti Ustav".

SVM ne odustaje od svojih amandmana

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balint Pastor ponovio je danas da će ta stranka podržati predloženi zakon o javnoj svojini ukoliko budu prihvaćeni amandmani te stranke.

"Nadam se da će naši amandmani biti prihvaćeni, ima ih devet. Mi se slažemo da ono što treba da bude svojina države treba to da bude, ali smatramo da ovaj zakon treba da omogući decentralizaciju u većoj meri. Nadam se da ćemo ovih dana imati podršku i LSV i URS za to", rekao je Pastor u skupštinskoj raspravi o tom zakonskom predlogu.

On je dodao da je predloženi zakon iz dana u dan sve bolji, s obzirom da je Vlada Srbije usvojila neke amandmane vojvođanske vlade, i da mu je žao što se poslanici o njemu neće izjašnjavati za mesec dana, jer bi tada mogao da bude u potpunosti prihvatljiv.

Pastor je kazao da SVM ne odustaje od zahteva da deo železničke infrastrukture na teritoriji Vojvodine pripadne toj pokrajini, ali da ne treba sve svoditi na taj problem.

"Žao mi je što se stvara utisak da je samo železnica sporna i da je vlada izašla u susret SVM i vojvođanskoj vladi, a da mi teramo mak na konac. To nije tačno, jer tu treba da se govori i o drugim pitanjima, poput kanalske mreže, novosadskog sajma, položaju mesnih zajednica…", rekao je Pastor.

On je dodao da je cilj amandmana SVM stvaranje svojinsko pravne pretpostavke za brži infrastrukturni i privredni razvoj Vojvodine.

Pastor je rekao da nije u potpunosti zadovoljan rešenjem o kanalskoj mreži posle usvajanja amandmana vojvođanske vlade, budući da je SVM tražila da mreža na teritoriji Vojvodine u potpunosti pripadne pokrajini, a ne samo onaj deo koji se ne nalazi na plovnim putevima.

To isto je, gostujući u emisiji "Jedan na jedan" Radio-televizije Vojvodine još jednom ponovio Laslo Varga iz Saveza Vojvođanskih Mađara.

Ilić: Zakonom o imovini se "krčmi" Srbija

Lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je danas da se predloženim zakonom o javnoj svojini "krčmi Srbija, kako bi aktuelna vlada uspela da opstane nekoliko meseci duže".

"Žao mi je što vlada nema snage da izađe pred narod i kaže dosta Čanku i Mađarima. Manjine imaju pravo da traže šta hoće, ali da li to Srbima ide na ruku", rekao je Ilić novinarima u parlamentu.

Ilić je ocenio da bi "vlada Srbije pala" da nisu usvojeni amandmani koji su, kako je rekao, stigli iz Vojvodine, a koje je preinačila u svoje.

"Srbija će imati veliki problem zbog donošenja ovog zakona. Dajemo ogromnu imovinu Vojvodini, 30 odsto površine Vojvodine nalazi se u ingerencijama javnih preduzeća Putevi, Železnica... sve se to daje da bi vlada opstala, a to neće biti dobro za Srbiju", smatra Ilić.

Jovanović: Podržaćemo zakon o javnoj svojini

Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je danas da će ta stranka podržati predloženi zakon o javnoj svojini, ali pre svega zato što je njegovo donošenje značajno za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

"Treba reći da donosimo zakon koji je u ovom momentu značajan za dalji evropski put. Dobićete podršku LDP, ali ne za ovaj zakon, već za tu priliku koja ne sme biti propuštena", rekao je Jovanović u skupštinskoj raspravi o predloženom zakonu o javnoj svojini.

On je dodao da nema razvijene Vojvodine bez evropske Srbije, zbog čega je nepotrebno insistirati na tome da zbog železnica bude ugroženo donošenje zakona koji je bitan za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

On je istakao da zakon o javnoj svojini ipak ne može da pruži odgovore za brojne probleme sa kojima se Srbija suočava.

Jovanović je rekao da ovaj zakon proizilazi iz Ustava, koji je, kako je ocenio, loš, pa samim tim ni zakon koji se zasniva na njemu ne može biti ništa bolji.

"Ustav predviđa postojanje privatne, zadružne i javne svojine, a zatim javnu svojinu deli na svojinu države, pokrajine i lokalne samouprave. Nije isto staviti znak jednakosti između države i javne svojine i republičke administracije i javne svojine", rekao je Jovanović.

On smatra da je problem upravo u tome što se nivoi vlasti identifikuju sa državom, kao i pokrajinska administracija i to je jedan od osnovnih problema zakona o javnoj svojini.

Prema njemu, bilo je nužno obezbediti efikasno upravljanje imovinom, a ne da se zadrži kontrola nad vođenjem društva.

Pitanje svih pitanja je, ukazao je on, da li postoji većina za usvajanje ovih zakona i da li vladajuća koalicija, koja je formirana na ambiciji da zemlju što je moguće više približi EU, pa i sticanjem statusa kandidata za članstvo u EU, ima snagu da uradi taj posao.

Za njega je bespredmetno pričati o tome kojom brzinom se kreću vagoni našim prugama, i koji su vodni kanali u čijem vlasništvu, već da je osnovo pitanje – da li zemlja ima snagu da ispuni obaveze iz evropske agende.

Prema Jovanoviću, zakon o javnoj svojini ne omogućava ni širu decentralizaciju i da su pogrešne tvrdnje predstavnika vlasti da je to omogućeno.

Polemika LDP i SVM

Polemika poslanika Liberalno demokratske partije i Saveza vojvođanskih Mađara o tome da li vladajuća koalicija ima većinu u parlamentu za usvajanje zakona o javnoj svojini, obeležila je današnju raspravu o tom zakonskom predlogu.

Lider LDP Čedomir Jovanović upitao je da li postoji većina za usvajanje zakona iz evropske agende i "da li vladajuća koalicija ima snagu da Srbiju približi Evropskoj uniji, budući da je na tim ambicijama i formirana".

Jovanović je podsetio da se dešavalo ranije da LDP, kao opoziciona partija, pruža više podrške Vladi Srbije nego stranke koje čine vladajuću koaliciju.

On smatra da je bespredmetna priča o tome "kojom brzinom se kreću vagoni domaćim prugama i koji su vodeni kanali u čijem vlasništvu", već da je osnovno pitanje da li zemlja ima snagu da ispuni obaveze iz evropske agende.

Jovanoviću je replicirao Balint Pastor iz SVM, navodeći da postoji većina za evropski put Srbije i da ta stranka nikada nije uradila bilo šta protiv tog puta.

"Svi u ovoj državi znaju da evropska agenda Srbije neće zavisiti od toga da li će biti usvojen zakon o javnoj svojini, svi znaju u ovoj državi da evropska agenda i brzina evropskog približavanja zavisi šta će se desiti narednih nedelja na Kosovu i Metohiji”, poručio je Pastor.

Dinkić: Zakon solidan, URS će ga podržati

Šef poslaničkog kluba Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Mlađan Dinkić izjavio je danas da ta stranka podržati usvajanje zakona o javnoj svojini, jer je tekst značajno unapređen u odnosu na predlog koji je prezentovan pre mesec dana.

"Zakon je solidan, mi ćemo najverovatnije za njega glasati", rekao je Dinkić i dodao da ta stranka očekuje da se usvoji amandman koji se odnosi na to da i gradske opštine imaju svojinu, a ne da im ona bude opredeljivana na osnovu statuta Grada.

Dinkić je podsetio i da je URS uradio svoju verziju tog zakona i da se ona nalazi u parlamentu, ali po njemu, nije važno ko je predlagač, već da je reč o kvalitetnom tekstu.

On je naveo da URS podržava rešenje da su ulice, trgovi, lokalni putevi, budu svojina lokalne samouprave, ali da se takođe zalažu i da regionalna infrastruktura postane vlasništvo pokrajine Vojvodine, ali i drugih regiona Srbije.

"Mi smo za to da Vojvodina ima vlasništvo nad regionalnom infrastrukturom, ali nedosledno je da južno od Save i Dunava nema tog rešenja za ostale, i da ostane da Republika upravlja infrastrukturom", rekao je Dinkić.

On je naveo da ovako imamo na delu asimetričan sistem koji je neodrživ, odnosno jedan deo Srbije bi imao na to pravo, a drugi ne, tako da zato treba da se vidi u daljem procesu regionalizacije da ista prava dobiju istočna, južna Srbija, Šumadija, Pomoravlje i drugi regioni.

Prema Dinkiću suvišan je strah da se Vojvodini ili drugom regionu da nadležnost da sam održava regionalne puteve, infrastrukturu, kanale, železnicu.

SPS-JS i PUPS najavile podršku

Poslanici SPS-JS i PUPS najavili su danas da će podržati predloženi zakon o javnoj svojini, budući da je njegovo usvajanje značajno za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.

Poslanik socijalista Zoran Kasalović rekao je u skupštinskoj raspravi o tom zakonskom predlogu da predložena rešenja idu u pravcu utvrđivanja šta je čije i ko je vlasnik čega u Srbiji.

Ona, prema njegovim rečima, poboljšavaju funkcionalnost države i drugih organa vlasti, a njihovo usvajanje doprineće ostvarivanju cilja - sticanju statusa kandidata za članstvo u EU.

Predložena rešenja, prema njegovim rečima, u ovom trenutku obezbeđuju potreban i primeren stepen decentralizacije koji svakako povećava potencijal i mogućnosti Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.

On je najavio da će i socijalisti aktivno učestvovati u raspravi o pojedinostima o tom zakonskom predlogu, budući da su podneli amandmane na taj zakonski predlog.

I PUPS će, kako je najavio poslanik te stranke Đuro Perić, podržati predloženi zakon, jer se njime na adekvatan način reguliše javna svojina u Srbiji.

On je naveo da se njime uvodi mnogo novina u oblasti svojinskih odnosa, te da u procesu sprovođenja odredbi treba voditi računa da se neka od predloženih rešenja ne pokažu kao dobra, pa bi ih što pre trebalo promeniti.

DSS: Zakon o javnoj svojini ne rešava ništa

Demokratska stranka Srbije smatra da predloženi zakon o javnoj svojini ne rešava ništa i da ne pomaže da se Srbija decentralizuje, izjavio je danas poslanik te stranke Radojko Obradović.

Obradović je u skupštinskoj raspravi o tom zakonskom predlogu istakao da se DSS u potpunosti zalaže za decentralizaciju, ali da je pitanje da li predložena rešenja pomažu da se taj cilj ostvari.

Obradović smatra da predloženi zakon nije jasno definisao cilj, da su njegove odredbe šture, da se malo odredbi odnosi na održavanje imovine i brigu da ta imovina sačuva svoju vrednost, kao i da se nijednim slovom ne reguliše pitanje finansiranja te imovine.

"Ovaj zakon se tiče najvrednijeg što Srbija ima, ali osim deklarativne izjave da je ovaj zakon veoma značajan sve što je pratilo ovaj zakon govorilo je suprotno tome", rekao je Obradović.

On je dodao da se ne zna predmet predloženog zakona, jer se ne zna čime Srbija raspolaže i vrednost imovine koju ima, tako da poslanici u stvari ne znaju o čemu raspravljaju.

O vraćanju imovine i obeštećenju

Skupština Srbije danas će razmatrati Predlog zakona o vraćanju imovine i obeštećenju i prateće izmene i dopune Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, kao i Predlog zakona o javnoj svojini.

Prema Predlogu zakona o vraćanju imovine, predmet restitucije će biti imovina koja je oduzeta "revolucionarnim zakonima" posle 9. marta 1945. godine, a imovina će biti vraćana u naturalnom obliku gde je to moguće ili isplaćena u obveznicama države Srbije.

U predlogu zakona o opštoj restituciji nije predviđena supstitucija imovine, što su tokom jednomesečne javne rasprave tražili stari vlasnici.

Odredba o zamenskoj restituciji je istovremeno izbrisana iz Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, uz obrazloženje da se to radi kako bi se izjednačilo pravo crkava i verskih zajednica sa pravima građana i firmi.

Taj potez Vlade Srbije je naišao na negodovanje verskih zajednica i starih vlasnika.

Prema Predlogu zakona o vraćanju imovine, pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje imaju svi bivši vlasnici imovine i njihovi naslednici.

Navodi se da će predmet vraćanja biti oduzete nepokretnosti, odnosno građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, kao i pokretne stvari i preduzeća.

Obveznice u evrima

Predlogom zakona o restituciji predviđa se da će bivši vlasnik u slučaju da se imovina ne može vratiti u naturalnom obliku biti novčano obeštećen, obveznicama država Srbije.

Za novčano obeštećenje vlasnika oduzete imovine 1. januara 2015. biće emitovane obveznice u evrima u ukupnoj vrednosti od dve milijarde evra, na koje će se obračunavati kamata od dva odsto.

Maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno je na 500.000 evra, a ročnost obveznica će biti 15 godina, odnosno pet godina za osobe starije od 70 godina.

Osnovni elementi obveznice, iznos emisije i uslovi distribucije biće uređeni posebnim zakonom najkasnije do 31. decembra 2014, nakon što bude obračunato kolika ukupna suma će biti isplaćena starim vlasnicima.

Specijalizovana agencija

Predlogom zakona o restituciji predviđeno je da će postupak restitucije i isplatu novčane nadoknade voditi Agencija za restituciju, koja će početi da radi 1. januara 2012. godine.

Prema rečima potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, tu novoformiranu agenciju očekuje da obradi 150.000 predmeta.

On je 6. septembra, nakon što je Vlada utvrdila Predlog zakona i vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, izrazio uverenje da će budući zakon o restituciji "pokazati efikasnost".

"Namera nam je da veliki broj slučajeva bude rešen u naredne tri godine", rekao je Đelić i istakao da je, nakon jednomesečne rasprave, nacrt zakona o restituciji unapređen u pet ključnih domena, ali je naveo da nije prihvaćen zahtev starih vlasnika da se u Predlog uvrsti supstitucija.

Proširene mogućnosti naturalne restitucije

Prema rečima potpredsednika Vlade Srbije, supstitucija nije usvojena jer bi uvela proizvoljnost u postupku restitucije i otvorila mogućnost za korupciju.

Đelić je rekao da je jedno od unapređenja u predlogu zakona o restituciji to što su proširene mogućnosti naturalne restitucije građevinskog i poljoprivrednog zemljišta.

Vraćanje poljoprivrednog zemljišta biće moguće i ukoliko se na njemu nalaze dugoročni zasadi poput voćnjaka i vinograda, a precizirano je da se zemljište u okviru proizvodnih sistema ne vraća samo ako je taj sistem u funkciji i samo u meri koja je ekonomski opravdana.

Đelić je istakao da je sužen izuzetak u vraćanju reprezentativnih objekata na one gde postoje ugovori sa stranim ambasadama, konzulatima, vojnim i trgovinskim predstavništvima.

Kako je naveo, prema Predlogu samo će predsednik Republike, Narodna Skupština i Vlada Srbije moći da sačuvaju reprezentativne objekte. Đelić je podsetio da je to prvobitno bilo predviđeno za sve reprezentativne objekte u vlasništvu države.

Đelić je precizirao da je za novčanu nadoknadu predviđeno dve milijarde evra, što je maksimum od šest odsto BDP i što je odobrio Međunarodni monetarni fond (MMF).

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

NoviMagazin.rs: Obezbeđena većina za Zakon o javnoj svojini