Izvor: RTS, 10.Avg.2011, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polemika o restituciji
Postupak vraćanja oduzete imovine biće uspešan i pravičan, kaže Božidar Đelić i dodaje da će oduzeta imovina biti vraćena u naturi, svuda gde je to moguće. Najvrednije stvari u Srbiji su već privatizovane i neće moći da se vrate, kaže Boško Mijatović.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da će Srbija postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja građana sprovesti tako da bude uspešan i pravičan, što je moguće samo ako je usklađen sa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << drugim svojinskim pravima i sa realno raspoloživim imovinskim i finansijskim sredstvima Srbije.
Obim naturalne restitucije u Srbiji biće minimalan jer su najvrednije i najvažnije stvari već privatizovane i neće moći da se vrate, a slično je i sa finansijskom restitucijom, ocenio je direktor u Centru za liberalno-demokartske studije Boško Mijatović.
"Bojim se da ovaj zakon neće ispuniti svrhu koja mu je načelno određena, a to je da ispravi istorijske nepravde od pre pola veka", kaže Mijatović.
Država je procenila da može da isplati 200 milijardi dinara u roku 24 godine, što nije velika svota, rekao je Mijatović i dodao da se ne zna precizno kolika je vrednost nacionalizovane imovine, ali da je gruba procena da je dve milijarde evra desetak odsto ili čak manje.
Đelić je na okruglom stolu "Restitucija - prilog javnoj raspravi o zakonu" u organizaciji agencije Tanjug, podsetio da je Vladin Odbor za privredu i finansije utvrdio Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i da će on biti na javnoj raspravi do 2. septembra.
Potpredsednik Vlade ukazao je da je za vraćanje oduzete imovine predviđeno oko dve milijarde evra plus imovina koja će biti vraćena u naturi, što prevazilazi ono što je urađeno procesom privatizacije od 2001. godine do danas.
Prema njegovim rečima, osnovni princip predviđen Nacrtom zakona je ispravljanje istorijske nepravde prema ljudima kojima je imovina oduzeta, odnosno poštovanje prava svojine, kao i da to bude realno sprovodivo, odnosno da postoje realna finansijska sredstva kojima će se u razumnom roku izvršiti obeštećenje.
Đelić je istakao da će u svim slučajevima gde je to moguće, oduzeta imovina biti vraćena u naturi, osim u slučajevima kada bi se time narušavalo stečeno legalno pravo drugih ili ako ta imovina nije neizostavna za funkcionisanje države.
Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić izjavio je da cilj budućeg zakona mora da bude da se ljudima koji potražuje malu imovinu ta imovina vrati u naturi.
"Najveći broj građana potražuje malu imovinu, poput poljoprivrednog zemljišta od nekoliko hektara. Cilj zakona bi, po nama, morao da bude da se pre svega tim običnim ljudima ne obećava obeštećenje, nego da im se vrati njihovo ako postoji", rekao je Antić.
Prema njegovim rečima, ukoliko njihova imovina više ne postoji, rešenje za restituciju može da bude u onome što predstavlja državnu imovinu.
Vraćanje i kroz obveznice
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da je, u slučaju da vraćanje u naturi nije moguće, predviđeno obeštećenje u formi obveznica od 2015. godine sa rokom isplate do 20 godina, a, prema njegovim rečima, moguće je da će posle javne rasprave taj rok donekle biti skraćen.
Bivšim vlasnicima imovine pre toga biće isplaćena akontacija od 10 odsto procenjene vrednosti imovine do 10.000 evra po korisniku, a za korisnike socijalne pomoći akontacija će biti do 50 odsto procenjene vrednosti imovine, takođe, do 10.000 evra, dodao je Đelić.
Napomenuo je da je u mnogim zemljama u procesu restitucije bila predviđena maksimalna svota koju je moguće isplatiti korisniku po osnovu obeštećenja, pa je recimo, u Hrvatskoj to bilo pola miliona evra, ali u Srbiji za sada to nije određeno.
Đelić je naveo i da proces realne supstitucije u vraćanju oduzete imovine, odnosno u slučaju da nekome ne može da se vrati oduzeta kuća da mu se vrati neka druga, a ne obveznice, nije dao rezultate u drugim zemljama već je doveo do dugih procesa pravne neizvesnosti i problema.
