Izvor: RTS, 01.Mar.2012, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karađorđevići i restitucija
Zajedno sa 150.000 zahteva koji se očekuju u Agenciji za restituciju, trebalo bi da stigne i potraživanje porodice Karađorđević. Ukoliko novi Zakon o restituciji ne reši problem imovine, Karađorđevići će rešenje potražiti u Strazburu.
Nezavisno od porodice Karađorđević i Zadužbina Kralja Petra sa Oplenca potražuje oko 150 hektara i dvadesetak objekata, koje je svojevremeno kralj Petar testamentom ostavio svojoj zadužbini. Zadužbinska imovina je Ukazom Josipa Broza >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Tita 1947. godine pogrešno prikazana i oduzeta navodno kao privatna imovina porodice Karađorđević.
U Zadužbinu Kralja Petra, posle 18 godina sporenja i osam poništenih sudskih odluka, stigao je odgovor Direkcije za vraćanje imovine. Postupak je vraćen na početak. Zadužbina sada treba da preda novi zahtev novoj Agenciji za restituciju. Za deo imovine, odlaganje je otežavajuća okolnost.
Upravnik Zadužbine Kralja Petra Miladin Gavrilović kaže da je takva imovina bila predmet višedecenijskog propadanja, posebno vinski podrum, koji je obezbeđivao kompletna sredstva za održvanja zadužbinskog kompleksa.
"Potom, tu je i hotel na Oplencu, zatim vile koje, navodno, koristi država, a u koje skoro niko nije ušao 20 godina. Pored toga, deo objekata je u fazi rušenja, baš zbog toga što su i svačiji i ničiji", kaže Gavrilović.
Osim imovine u Srbiji, porodica Karađorđević potražuje i imovinu u regionu.
Neke bivše jugoslovenske republike, vraćanje imovine ograničile su zakonom, a Slovenija i ustavom. Tako kompleks na brdu kod Kranja neće biti vraćen.
U Crnoj Gori se vodi spor kojim će biti odlučena i sudbina "Miločera", koji danas koristi singapurska kompanija "Aman rizort".
Katastarske knjige beleže da je, po izgradnji, taj kompleks uknjižen na ime kraljice Marije Karađorđević. Ona je i nadgledala radove i učestvovala u odabiru detalja.
Strazbur kao poslednja opcija
Autor knjige Miločer kraljice Marije Dragoljub Janojlić kaže da kraljica Marija nije uživala plodove svog truda i velikog posla.
"Uložila je 4,5 miliona dinara u taj dvorac, a 1936. godine otišla je u Englesku zbog školovanja dece, ubrzo je došao rat i ona se tu nije vraćala", kaže Janojlić.
Prema njegovim rečima, ceo kompleks je finansiran iz kraljeve blagajne.
Pravne naslednike brine i to što restitucija izuzima kompeks Beli dvor. Za njih je odluka suda, posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, dovoljno jasna.
Aleksandar Karađorđević kaže da je sud rekao da imovina na Dedinju ide ocu, kralju Petru i princu Tomislavu i princu Andreju.
Ukoliko novi Zakon o restituciji ne reši problem imovine, Karađorđevići će rešenje potražiti u Strazburu. Do tada, naš Ustav propisuje da imovina može biti oduzeta samo ako je to u javnom interesu, uz naknadu koja ne može da bude ispod tržišne vrednosti.
"Pre nego što bi se došlo do Strazbura postaviće se pitanje da li je u skladu sa Ustavom da jedan zakon oduzima pravo svojine ili ograničava naknadu na nešto za šta nije utvrđen javni interes i utvrđuje na način koji nije srazmeran vrednosti imovine", kaže Đorđe Đurišić, advokat Aleksandra Karađorđevića.
Predmet restitucije sada bi mogla da bude i imovina kneza Pavla, jer su njegovom nedavnom rehabilitacijom postale ništavne i odluke na osnovu kojih mu je imovina oduzeta.
