Izvor: B92, 22.Maj.2011, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država će zakinuti na restituciji
Beograd -- Restituciju treba obaviti tako da donese što manje nepravde, a obrazac po kojem je crkvama vraćena imovina bio bi idealno rešenje, kaže Vladimir Vodinelić.
Vodinelić smatra da bi "svako drugo rešenje bilo direktan atak na Ustav".
"Moja je pretpostavka da će biti donet zakon koji neće moći da primeni na ostale građane obrazac koji važi za vraćanje imovine crkvama, nego će to biti nepovoljnije. A, onda će, potom, i za crkve biti ukinut postojeći zakon, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer se razlika ničim ne bi mogla odbraniti", smatra Vodinelić.
Tako će se, dodaje on, stvoriti situacija u kojoj ćemo imati crkve koje su velikim delom (neki govore da je to i više od 60 odsto) dobile u naturi ono što im je pripadalo, a ostali neće biti u tom položaju.
Inače, Zakon o restituciji trebalo bi da uđe u skupštinsku proceduru u junu, ukoliko vlada ispoštuje sopstveni Akcioni plan, ali i zahteve Evropske komisije. Preduslov za to je što tačniji popis otete privatne imovine koja je sada u vlasništvu države. Mreža za restituciju navodi da je najveći deo otete imovine koju potražuju bivši vlasnici - zemljište (97 odsto), što vraćanje u naturi čini sasvim realnim.
"Oni u tom slučaju neće dobijati naknadu po tržišnom principu, jer, čvrsti su glasovi koji dolaze iz vlasti da se taj princip tržišnog obeštećenja ne može primeniti na sve ostale", dodaje Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Union univerziteta.
Vodinelić smatra i da zakon o restituciji neće biti gotov do juna, kako to predviđa Akcioni plan Vlade i da će se to završiti kao još jedno obećanje vlasti koje se izjalovilo. On podseća i da je mnogo imovine u međuvremenu, dok se čekalo na zakon, otišlo u treće ruke.
"Naročito posle smrti premijera Đinđića preovladala je ideja da se što više toga, što bi inače moralo da se vrati izvornim vlasnicima, otuđi dalje. A kad jednom otuđite dalje, i to na osnovu propisa koji su u međuvremenu doneti, više nikada primarni vlasnici ne mogu to dobiti u naturi", ističe Vodinelić.
Ponegde ima i nesavesnog rada i namernog odugovlačenja, tvrdi on.
"Još u periodu Miloševića lokalnim upravama oduzeta su njihova dobra i ta imovina nije nikad vraćena", podseća Vodinelić i dodaje da lokalne samouprave možda sada u želji da bar delom kompenzuju tako oduzete posede odlažu neizbežno vraćanje imovine izvornim vlasnicima.
"Naravno, sve će se to slomiti na leđima primarnih vlasnika, i to pre svega zato što oni nemaju dovoljno političkog uticaja", kaže Vodinelić.
On podseća da čak ni tužbe bivših vlasnika sudu u Strazburu ne bi pomogle da dođu do sopstvene imovine, jer sve što je oteto desilo se pre nego što je Srbija 2004. godine stavila na snagu Evropsku konvenciju.
"Tada smo bar mogli da biramo model po kojem će biti sprovedena restitucija i bilo bi manje nepravdi nego što će uslediti u bliskoj budućnosti", napominje Vodinelić i podseća na tri moguća modela obeštećenja starih vlasnika.
To su naturalna restitucija, što je primenjeno u slučaju crkava, supstitucija, odnosno vraćanje neke druge imovine i novčana kompenzacija, odnosno obeštećenje po tržišnim kriterijumima, što je najmanje povoljno za vlasnike, jer ne bude odmah i obično je kroz neke obveznice.
"Niko tu na kraju ne bude zadovoljan, odnosno svi budu podjednako nezadovoljni", zaključuje Vodinelić.
Crkve lakše do kvadrata
Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama položio je ispit pred Ustavnim sudom i otklonio sve formalne prepreke da se crkvama vrati imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata.
SPC, Beogradska nadbiskupija i ostale konfesije čekaju dan kada će ponovo upravljati sa više od 48.000 hektara zemljišta i 250.000 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Toliko dobara još čeka na povratak pod okrilje starih vlasnika.
ZADUŽBINE
Među imovinom koja čeka na prebijanje između države i SPC je i nekoliko zadužbina u Beogradu. To je slučaj i sa Igumanovom palatom na Terazijama. Procedura vraćanja ove imovine nešto je komplikovanija, jer Direkcija za restituciju zahteva konkretne dokaze o vlasništvu i zaveštanju. Restituciju ovih dobara dodatno komplikuje i to što su mnogi zaveštani stanovi tokom prošlih godina - otkupljeni. Ova imovina je tek 1994. godine, donošenjem Zakona o stanovanju, izuzeta iz otkupa, mada je zloupotreba bilo i kasnije.
Ovaj zakon, kako je nedavno ocenio Ustavni sud, otkloniće posledice oduzimanja imovine crkvama bez ikakve naknade. To što imovina neće istovremeno biti vraćena i građanima, ne znači da je ovaj propis suprotan najvišem pravnom aktu.
Naime, vraćanje crkvama samo je početak opšte denacionalizacije, o čemu, kako kažu, svedoči i Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, koji je donet pre šest godina. Prema tom propisu, povraćaj imovine ili obeštećenja za oduzeta dobra koji će biti definisani posednim zakonom, dokazuju da je država opredeljena da svima vrati oduzeto.
A dug države samo verskim zajednicama meri se milionima evra. Podaci Direkcije za restituciju, u čijim je rukama vraćanje imovine crkvama, pokazuju da je od traženih 82.581 hektara zemlje vraćeno nešto više od 33.000 hektara. Najviše je dobila SPC - 32.500 od traženih 73.150 hektara njiva i šuma. Od 390.392 spornih kvadrata objekata vraćeno je 48.258 metara kvadratnih.
Država samo Patrijaršiji SPC duguje spisak imovine, na kome je više od 50 stambeno-poslovnih zgrada, sa gotovo 200 stanova na najboljim lokacijama u Beogradu, i više od 15.000 hektara šumskog zemljišta u okolini glavnog grada. Imovina Patrijaršije, merena milionima evra, samo je manji deo nepokretnosti - zgrada, poljoprivrednog zemljišta i šuma, koje su crkvi oduzete posle Drugog svetskog rata.
"Očekujemo svuda gde je to moguće da nam vrate tačno onu imovinu koja nam je i oduzeta. Isplata njene materijalne vrednosti po svojoj prirodi je jednokratna, dok nepokretnosti donose dugoročne prihode", objašnjavaju u Patrijaršiji i navode da vraćanje crkvene imovine ne bi značajnije ugrozilo državu.
Kako objašnjavaju, ukupno poljoprivredno zemljište koje crkva potražuje čini svega oko jedan odsto obradivog zemljišta u Srbiji.
