Izvor: RTS, 21.Nov.2011, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolji dani za Vučje?
Osamdesetih godina prošlog veka, varošica Vučje, udaljena dvadesetak kilometara od Leskovca, imala je više radnika nego stanovnika. Većina je radila u tekstilnoj industriji koja se potpuno ugasila pre desetak godina.
Osamdesetih godina prošlog veka, varošica Vučje, udaljena dvadesetak kilometara od Leskovca, imala je više radnika nego stanovnika. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Većina je radila u tekstilnoj industriji koja se potpuno ugasila pre desetak godina.
Za oživljavanje je zainteresovana beogradska kompanija "Sent Džordž" zajedno sa nemačkim partnerom. Zbog problema oko restitucije, investitor će morati da odloži dolazak za naredni mesec, kada će biti jasnije hoće li fabrika u Vučju biti vraćena nekadašnjim vlasnicima ili će oni dobiti novčanu nadoknada.
Zbog čudesne mekoće Vučjanke ovde su još krajem 19. veka stigli fabrikanti Teokarovići. Počeli su sa perionicom vune, a onda početkom tridesetih Laza Teokarović podiže fabriku.
Vučje tada postaje prava varoš, centar tekstilne industrije, sa stanovima za radnike i vilama za gazde. Tragovi tog vremena i danas se vide na svakom koraku.
"Fabrika je počela da radi 1936. godine. Zapošljavala je tada 290 radnika i imala je kompletnu zaokruženu proizvodnju", priča hroničar Stanko Živković. "Oni su prerađivali isključivo australijsku vunu. Posle nacionalizacije, tu je nikla tekstilna industrija Vučje, ali su krajem šezdesetih godina dograđene hale površine oko 3.500 kv. metara."
Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, TI Vučje bila je jedna od najvećih na Balkanu. Kroz ovu kapiju slivalo se dve hiljade radnika, proizvodilo se godišnje više od milion metara platna i 600 tona prediva.
U Vučju trenutno radi samo jedna firma
Stavljanjem katanca na kapiju fabrike, život u Vučju se iz osnova promenio.
Meštani rade šta mogu, i teško preživljavaju, uglavnom od penzija svojih roditelja. U Vučju trenutno radi samo "Porečje".
Na oživljavanje tekstilne industrije u Vučju osmelila se renomirana beogradska firma "Sent Džordž".
Za kupovinu fabrike u stečaju i privođenje nameni krajem proteklog meseca uručen im je ugovor o dodeli bespovratnih sredstava: po 6000 evra za svakog od 102 radnika.
I za njih je, kao za Teokaroviće nekad, presudan kvalitet vode Vučjanke, a planovi su ambiciozni.
"Mi nameravo da oživimo predionicu bitnu za dalju industrijsku preradu, pre svega za proizvodnju modnih vunica", objašnjava Stana Čalija.
A da ne potekne sve lako, pobrinula se restitucija, jer Teokarovići imaju naslednike. Preostaje im deo kompleksa dograđen pre 40 godina, ali kako taj prostor nije dovoljan, a "Sent Džordž" ne odustaje od Vučja, pomoć je potražena od grada.
"Nama zakon dozvoljava da do 6. decembra popišemo sve potencijalne radne zone", navodi Slobodan Kocić, gradonačelnik Leskovca. "Tekstilna industrija Vučje je jedna od njih i ona će biti izuzeta iz klasične restitucije i ostaće potencijal za investicije ć proizvodnju. Dakle ne bi trebalo da bude vraćena vlasnicima a oni bi dobili novčanu nadoknadu.
U ceo projekat uključeni su i nemački partneri, zahvaljujući kojima će proizvodi iz Vučja imati sigurno tržište. Za buduće radnike, ali i maleno Vučje dobra vest, samo da sve što pre krene.
.jpg)
