Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Sep.2016, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska: U nedelju vanredni parlamentarni izbori
U Hrvatskoj će u nedelju biti održani 9. po redu parlamentarni izbora od sticanja nezavisnosti, koji će, sudeći prema istraživanjima, nakon letnje i kratke, ali žestoke kampanje, doneti veoma tesan rezultat HDZ i SDP i, čini se, ništa bitno neće promeniti na hrvatskoj političkoj sceni.
Reč je o prevremenim parlamentarnim izborima, koji su raspisani nakon pada vlade na čelu sa nestranačkim premijerom Tihomirom Oreškovićem, kanadskog biznismena hrvatskog porekla, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i promena na vrhu vladajuće HDZ, kada je evroparlamentarac Andrej Plenković na toj poziciji zamenio Tomislava Karamarka.
Zastupnici Hrvatskog sabora se biraju neposredno, tajnim glasanjem po sistemu da svaka stranka, odnosno kandidat imaju pravo na broj parlamentarnih mandata srazmerno broju dobijenih glasova.
Izborni prag iznosi pet posto.
U Sabor se bira 140 zastupnika sa teritorije Hrvatske, koji je podeljen na 10 izbornih jedinica, a iz svake izborne jedinice se bira po 14 zastupnika.
Na izborima učestvuje 177 kandidatskih lista, od čega su 174 stranačke, a tri su nezavisne.
Građani će se opredeljivati za ukupno 2.456 kandidata, od toga 1.480 (60,26 odsto) muškaraca i 976 (39,74 odsto) žena.
Prosek starosti kandidata je 47,4 godine.
U birački spisak je upisano 3.799.609, od kojih je 59.409 iz dijaspore, najviše u BiH, Nemačkoj, u Srbiji, u Švajcarskoj i Austriji.
Dijaspora će glasati u 11. izbornoj jedinici, dok pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo glasanja za osam svojih zastupnika u 12. izbornoj jedinici.
Inače, hrvatsko društvo je, po oceni analitičara, više nego ikad duboko podeljeno na dva politička bloka - HDZ i SDP (Narodna koalicija).
HDZ na čelu sa Plenkovićem je predvodnik desnog centra i na svojoj listi pored kandidata Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) nalaze se i kandidati manjih stranaka kao što su HSLS i HRAST.
Koaliciju levog centra "Narodna koalicija" predvodi Socijaldemokratska partija (SDP) u kojoj su SDP, Hrvatska narodna stranka (HNS), Hrvatska seljačka stranka (HSS) i Hrvatska stranka umirovljenika (HSU).
Između ta dva politička bloka pozicionirana je nezavisna lista "Most", koju predvodi Božo Petrov, koji zajedno sa HDZ-om čini aktuelnu vlast.
Nakon žestoke kampanje, istraživanja javnog mnjenja su pokazala da će rezultat biti veoma tesan, s tim da ovog puta Narodna koalicija na čelu s Milanovićem ima određenu prednost u odnosu na vladajući HDZ a, kao I na novembarskim izborima, sledi ih "Most".
Izbornu kampanju obeležile su brojne uvrede, međusobna omalovažavanja lidera i kandidata sa izbornih lista, posebno ličnih napada između dva vodeća politička bloka.
Kampanju su obeležili i zaoštreni odnosi sa Srbijom sa kojom je razmenjeno nekoliko protestnih nota i pokušajem zvaničnog Zagreba da blokira pregovore Srbije o priključenju EU.
Iako, međutim, mnogi analitičari i bivši visoki zvaničnici ne isključuju mogućnost osnivanja takozvane velike koalicije, SDP-HDZ, deo njih, pak, smatra da je malo verovatno da će se dogoditi tako nešto.
Uobičajeno izbornu kampanju je vodila i Katolička crkva u Hrvatskoj, a pojedini sveštenici se nisu libili da sa oltara poručuju vernicima za koga treba da glasaju.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
