Izvor: Story, 07.Feb.2016, 15:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Životna priča manekena koji je osvojio Cecino srce: Detinjstvo proveo bez roditelja uz tetkinu ljubav

Uspešni maneken i emotivni partner najpopularnije srpske folk pevačice Svetlane Ražnatović ranu mladost proveo je s tetkom u Beogradu jer mu se majka odselila u Francusku, a otac, s kojim nije previše blizak, živi u Novom Sadu

Foto: Slobodan Pikula, Miloš Nadaždin

U beskrajnim kafanskim raspravama širom Srbije, ali i u maratonskim trač partijama po šminkernicama i frizerajima, više od decenije jedna od najinspirativnijih tema bila je fiktivni izbor idealnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << muškarca za našu najpopularniju folk pevačicu Svetlanu Cecu Ražnatović (42). Ugrubo, mnogobrojni teoretičari Cecinog ljubavnog života mogli bi se podeliti u tri grupacije: one koji su smatrali da joj treba čvrsta muška ruka koja će preuzeti kormilo dok se ona bavi svojom slavom, zatim one koji su smatrali da joj je čvrste muške ruke nakon braka sa Željkom Ražnatovićem Arkanom dosta za ceo život, te da joj treba neko ko će joj dane ispuniti nežnošću i pažnjom i, naposletku, one koji su smatrali da se narod identifikuje upravo s njenom tragičnom sudbinom i patnjom i da svoj crni veo ne bi smela tek tako olako da proda za šaku emocija. Njihova preporuka pevačici bila je da, ako već mora da voli, to sačuva za svoju spavaću sobu, pa bi zbog toga za nju bili idealni anemični muški likovi koje niko uz nju neće primetiti, a ona se neće zaljubiti i učiniti nešto nepromišljeno što bi okrnjilo tu stranu večite udovice. Na sopstvenu sreću i radost, Ceca je nesvesno poslušala drugu grupaciju: našla je sebi jednog finog, primernog dečka.

Aleksandar Jovović (26) bio je odličan đak i vodio zdrav život. Ali, takve priče uvek imaju i neku senku iz prošlosti. U slučaju ovog manekena to je manjak roditeljskog prisustva u životu. Tokom njegovog odrastanja otac, s kojim nije bio baš blizak, živeo je u Novom Sadu, a majka je otputovala u Francusku, gde i danas živi i čije državljanstvo poseduje. Aleksandar je ostao da živi s babom i tetkom u Beogradu. Ipak, poznato je da mirno more nikad nije stvorilo veštog mornara, te da su današnji uspešni ljudi mahom imali detinjstvo u kom su sami, ili uz vrlo malo pomoći sa strane, morali da se bore za svoje parče života, pa je tako i Jovović, umesto da u njima pronalazi opravdanje za posrnuća i neuspehe, u nedaćama iz najranije mladosti pronašao pogonsko gorivo za napredak. Upravo to je ono što čini razliku između borca i gubitnika.

Za razliku od većine dečaka koji se u adolescenciji otisnu u život u drugom gradu i upadnu u loše društvo, Aleksandar je upao u dobro. Upoznao je Anu Boltić, danas uspešnu manekenku, koja nije mogla da ne primeti njegovo markantno lice i lepu telesnu građu i počne da ga nagovara da se, umesto žurkama, oda manekenstvu. Nasuprot većini momaka iz svoje generacije, umesto da otkriva čari noćnog života, pije, puši i juri ženske, Jovović je vredno učio i trenirao.

Iako je njegov fizički izgled, pa samim tim i karijera, iz meseca u mesec bivao sve bolji, Jovović nije, poput većine svojih kolega, utonuo u egomaniju i samodovoljnost. Čak i kad su mu objektiv foto-aparata i pista postali prirodno okruženje u kojem se najbolje snalazi, nije zapostavljao studije ekonomije niti je smatrao da bi neko trebalo da ga voli i poštuje samo zato što je lep. Njegove kolege i prijatelji uvek su isticali da Aleksandar pažnju ne pridobija toliko svojom uočljivom pojavom koliko smislom za humor i neprekidnom vedrinom.

Naporni fizički treninzi krosfita, a povremeno i MMA, koji je učio rekreativno jer mu profesija ne dozvoljava borbe, nisu ga sprečili da na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA bude odličan student.

U tome ga nisu zaustavile ni mnogo opasnije stvari, kao što su prolazne mladalačke romanse. Na listi devojaka s kojima se upuštao u ljubavne avanture od poznatih imena mogu se naći manekenke Jovana Švonja i Dejana Živković, kao i fitnes takmičarka Ana Marija Žujović. Iako su ove dame često bile predmet medijske pažnje, ni u jednom od incidenata ne pominje se Aleksandrovo ime. Jednostavno, on nije upadao u nevolje. Ali htele su ga dobre stvari. Radio je na revijama za Pal Zileri, Martini Vesto, Replay, Monu, a njegovo telo i lice u službi kampanja za Bonatti veš i Fratelli jakne mogli su se videti po čitavom gradu. Na beogradskom Fashion weeku dobio je i priznanje za najboljeg manekena manifestacije 2010. i 2012. godine. Za čoveka je, osim sposobnosti i entuzijazma, veoma važno da ima i lične sreće, a Jovoviću toga uopšte nije manjkalo. Što je dokazala i ljubav koja se rodila prošle godine.

Odgovarajući pre par godina na pitanja magazina Cosmopolitan o tome zbog čega bi neka njegova veza mogla da pukne, Aleksandar Jovović je, između ostalih razloga, naveo:

- Ako često na njenom licu uočavam grimasu koju bih i sam napravio kada bih ispred sebe imao zbirku rešenih zadataka iz kvantne fizike, na primer. Ako smisao za humor kojim sam je osvojio pada u vodu i gleda me bledo kao u praznu bombonjeru.

Dakle, svi oni kafanski stručnjaci i psiholozi, seksolozi i antropolozi iz šminkernica i frizeraja slobodno mogu da odahnu. Jer, i nakon skoro godinu dana romantične veze s Jovovićem, u Cecinoj bombonjeri očigledno još uvek ima slatkiša.

Piše: Igor Karanov

Izvor: Story

Nastavak na Story...