Izvor: Politika, 14.Jul.2014, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak Beograđana na Stradun
Dok čekaju turiste iz Srbije, Dubrovčanima dolaze gosti iz SAD, Kanade i Australije, a grad godišnje poseti više od 370 kruzera koji na obale „izbace” više od 1.100.000 turista
A sada svirate samo za Beograđane – sa osmehom kaže Mario Radić, vlasnik dubrovačke konobe „Sćiabeko”, nakon što su članovi istoimene klape odsvirali poslednje taktove pesme „La musica di notte”.
– Znate li da pevate „Šešir moj”? – pita mladi kolega sa TV Pink.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Mladi gospodine, vi se niste ni rodili kada smo mi učili zanat u Skadarliji – veselo odgovaraju muzičari.
Na Stradunu, glavnoj turističkoj arteriji Dubrovnika, koja je u letnjim mesecima imala više Beograđana po kubnom centimetru od Knez Mihailove, prestonički akcenat poslednjih godina zamenjen je grajom italijanskih, engleskih i francuskih turista koji neumorno fotografišu Crkvu Svetog Vlaha, Orlandov stub, Knežev dvor, palatu Sponza, tvrđavu Lovrijenac, kulu Minčeta...
Beograđane ćete prepoznati po zamagljenim pogledima kojima pretražuju 292 metra Straduna i 25 godina apstinencije od šetnje između velike i male Onofrijeve fontane i pretražuju fioke uspomena, pokušavajući da ožive sećanja na period kada je život u staroj Jugi podsećao na večitu žurku između Beograda, Zagreba i Sarajeva. Međutim, direktorka Turističke zajednice Dubrovnika Romana Vlašić ne krije zadovoljstvo što iz godine u godinu raste broj gostiju iz Srbije – samo tokom prošle godine u Dubrovniku je letovalo 3.200 turista iz Srbije, deset odsto više nego 2012, a oni se nadaju da će „Er Srbija”, koja od ove sezone leti šest puta nedeljno za Dubrovnik, vratiti Beograđane na Stradun.
I beogradski umetnici vraćaju se u Dubrovnik na velika vrata – reditelju Jagošu Markoviću pripala je čast da na Dubrovačkim letnjim igrama režira „Romea i Juliju” povodom 450 godina od rođenja Šekspira, a predstavnica ove kulturne organizacije Karla Labaš otkriva da će Šekspirove junake tumačiti Kristina Stevović i Robert Budak.
Stradun u letnjoj sezoni podseća na crveni tepih, jer po njemu hodaju zvezde iz holivudske fabrike snova, a ako vas zanima koliko može da vas košta pogled na Džordža Klunija ili japanskog princa Akihita, koji su prošle godine letovali u Dubrovniku, odgovor glasi – 40 evra. Naravno, ako ste srećne ruke da u epicentru dubrovačkih letnjih igara iznajmite sobu u gradu, koji je u 15. veku imao status republike, a danas uživa status letnje prestonice svetskog džet seta. Dubrovnik je prošle godine odabran za najpopularniju turističku destinaciju u Hrvatskoj, a najveći broj hotela sa pet zvezdica nalazi se upravo u najsunčanijem gradu južne Dalmacije.
Gospar Ivan Rudenjak (78) vlasnik čuvenog restorana „Raguza” melanholično se osvrće u prošlost u kojoj se „ceo Beograd selio u Gradsku kavanu” a opština Stari grad bila pobratim sa dubrovačkim Starim gradom.
– Beograđani su uvek važili za dobre frajere i veoma galantne turiste. Nemački turista i dalje odlazi u dućan da kupi kiselu vodu i to je ceo njegov trošak za godišnji odmor – kaže Rudenjak i setno dodaje:
– Ja sam šest meseci pre rata u kafani „Ima dana” plakao i pevao „Što Srbin ima niko nema.... brata Hrvata”. Isti jezik mi govorimo. Kratak je ovaj život za svađe.
Dok čekaju turiste iz Srbije Dubrovčanima dolaze gosti iz Amerike, Kanade i Australije – ovaj grad godišnje poseti više od 370 kruzera koji na obale „izbace” više od 1.100.000 turista. Turistički vodiči sa osmehom priznaju da se još nisu navikli na pitanja prekookeanskih gostiju tipa: da li se Dubrovnik izgradio za potrebe snimanja serijala „Igra prestola”, da li zimi rasklapate zidine i gde ih odlažete, da li možemo da upoznamo Svetog Vlaha, zaštitnika grada Dubrovnika, gde se kupuju karte za metro...
Kao u dobra stara vremena na Pločama susrećem drugaricu iz Beograda koja sa društvom odlazi na najpoznatiju dubrovačku plažu Banje.
Mladi čuvari dubrovačkih zidina sa zanimanjem posmatraju susret dve Beograđanke. Nisu se ni rodili kada se Stradunom orila pesma „Igra Rokenrol cela Jugoslavija”.
Ko nije hteo da sluša pesmu, slušao je „Oluju”.
Katarina Đorđević
objavljeno: 15.07.2014
