Izvor: Glas javnosti, 18.Okt.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budžet gubi između 70 i 90 miliona evra

BEOGRAD - Primenom Prelaznog trgovinskog sporazum s EU prvi put izjednačavamo položaj Srbije i EU, i ne u potpunosti. Još od 2000. tržište EU otvoreno je gotovo potpuno za nas. A mi sada krećemo sa tako velikom liberalizacijom. I zato ne odgovara termin jednostrana. Sami primenjujemo Sporazum, jer je to za naše pravo, ratifikacijom SSP-a, postala obaveza. A EU će morati jednom, nadamo se vrlo brzo, kada bude konstatovana puna saradnja sa Hagom, početi primenu - rekla je za Glas Tanja Miščević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, povodom toga što je Vlada Srbije odlučila da jednostrano primenjuje Sporazum s EU od 1. januara 2009.

Mora li EU da donese neki zaključak kojim prima k znanju našu primenu?

Pozdraviće početak primene, ali s obzirom na to da nema jednoglasnosti u EU, takvu odluku sada ne mogu doneti.

Šta konkretno, osim pokazivanja dobre volje prema EU i snižavanja carina na automobile, dobijamo primenom Sporazuma?

Tako veliko snižavanje carina je jedinstven slučaj, i mnogo je veće nego što i sam Sporazum predviđa, a zarad svih nas koji želimo da vozimo dobre, a jeftinije automobile. Za najviše roba na koje se snižavaju carine, one su sada 1,8 odsto. Dakle, reč je o carinama koje su takozvani administrativni trošak uvoza. A kako se to održava na običnog građanina Srbije - tako što je reč o proizvodima koje ovde obrađujemo i pretvaramo u gotove proizvode. Reč je đubrivu, elementima za pravljenje plastičnih proizvoda... I cena proizvoda, u koje se ugrađuju te sirovine, mora biti niža. To je jako važan efekat primene Sporazuma koji nećemo osetiti 2. januara, već kako vreme bude proticalo. Ali podjednako je važan kao i politički i moći ćemo da tvrdimo da imamo jaku želju za evropskim integracijama.

BEZ KOMENTARA

Odlazite li iz Kancelarije za EU?

Nemam komentar na nešto što još nije vest, već samo nagađanje.

ROK ZA ŠENGEN ZAKONE 22. OKTOBAR

Da li uopšte možemo da uskočimo u voz za belu šengen listu za sledeću godinu? Da li ćemo na vreme stići do Evropske komisije sa zakonima neophodnim za šengen?

Još sam optimista, sledeće nedelje potpredsednik Božidar Đelić i ja putujemo u Brisel na poslednji razgovor pred izveštaj Evropske komisije, a teme će biti opšti napredak u reformama i beli šengen. Nadam se da ćemo do tada, a to je 22. oktobra, imati pozitivan razvoj situacije u Skupštini i da ćemo tamo moći da kažemo da su i ti zakoni usvojeni. A trećeg novembra će naša diplomatsko-konzularna predstavništva početi, najpre u Nemačkoj i Francuskoj, da prikupljaju podatke za izdavanje novih pasoša za naše građane u inostranstvu. Zato se nadam da ćemo naredne godine ostvariti taj veliki cilj.

OCENA NEĆE BITI NEGATIVNA

Ocena Komisije biće negativna?

Ne mislim tako. Komisija će konstatovati u kojim oblastima imate uspeh, a to je da je vlada od formiranja predložila 20 zakona, od kojih je 15 najdirektnije povezano sa ispunjavanjem prioriteta, ali da Skupština nije istom merom odgovorila. Primetiće i da su institucije usvojile nacionalni program integracija, strateški dokument za naredne četiri godine u procesu evrointegracija, da se koriste i prate standardi EU, da nesmetano sarađujemo u programiranju sredstava IPA. Dakle, prvi elemenat će i te kako biti negativno ocenjen, ali ne bih rekla da će Srbija dobiti negativnu ocenu.

A kolike su nam šanse da u decembru, konačno, dobijemo odmrzavanje SSP-a? Hoćemo li ubediti Holanđane i bez Mladića?

Ne mogu da procenim, ali kolege koje se time bave i te kako se spremaju da razgovaraju sa glavnim haškim tužiocem Seržom Bramercom pre njegovog podnošenja izveštaja u SB UN. Sigurna sam i da će EU poslušati šta kaže izveštaj Bramerca. Mnogo je važno da je Bramerc 15. septembra rekao, prvi put, da nema sumnje da postoji saradnja između Srbije i Haga. Mnogo bih volela da ocena bude pozitivna jer potpuna primena Sporazuma, aplikacija za članstvo i svi dalji koraci su nemogući dok Sporazum ne stupi na snagu.

Međutim, iz EU će dolaziti i proizvodi koji će biti jeftiniji od nekih naših, pa će naša privreda trpeti, a neka preduzeća, recimo, možda i propasti.

To se apsolutno protivi ekonomskoj logici. Da je reč o proizvodima koji su velika konkurencija našim, njihova carina bi bila mnogo veća nego što je to u proseku 1,8 odsto. Dakle, reč je o proizvodima koje ili ne uvozimo u velikoj meri, ili nisu toliko značajni za naše tržište i nisu pretnja, te i njihova zaštita, odnosno carina, nije bila visoka.

A to su?

Različite vrste đubriva, elementi za proizvodnju plastike, aluminijuma, hemijskih proizvoda, kao i sirovine za prehranu. A nisam sigurna o kojim proizvodima je reč.

Hoćete da kažete da nema negativnih efekata primene?

Kako da nema, eto tu je gubitak zarade od carina.

I to u momentu kada moramo da povećamo penzije i kada je budžet prenapregnut, gubimo značajan deo prihoda.

Proračunali smo da će u prvoj godini primene Sporazuma, uključujući i snižavanje carina na automobile, Srbija na carinama izgubiti između 70 i 90 miliona evra. Ali, povećanjem uvoza proizvoda bez carina povećava se i procenat ili promet tih roba na tržištu, a to se naplaćuje putem PDV-a. A koliko je to - računicu nemam. Jedan od osnovnih postulata savremene ekonomije jeste da se budžet ne puni carinama, već proizvodnjom. Vreme je da počnemo o tome da razmišljamo.

Neki ekonomisti tvrde da ovim preuzimamo sav rizik, a da druga strana to ne čini, te da može doći i do kraha srpske privrede.

Onda možemo da tvrdimo i da je EU osam godina u potpunosti preuzimala na sebe rizik svih odnosa, jer nismo mogli da pratimo takav stepen otvaranja. Kada su Mađarska, Čehoslovačka i Poljska krenule da primenjuju ovaj sporazum, bila je 1992. Da li mislite da su one bile na istom nivou ekonomskog razvoja kao Srbija 2008?

Nastavak na Glas javnosti...

Capital.ba: Obostrano primjenjivati Prelazni trgovinski sporazum Srbije sa EU

Blic: Miščević: Budžet će izgubiti između 70 i 90 miliona

Mondo: Bez carina budžet gubi 70-90 miliona evra

Kurir: Gubitak zbog carina 70 do 90 miliona