Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Dec.2009, 18:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Više od 60 odsto građana protiv hapšenja i izručenja Mladića

BEOGRAD - Više od 60 odsto građana Srbije smatra da Ratko Mladić ne treba da bude uhapšen i izručen Haškom tribunalu, dok 56 odsto smatra da on nije odgovoran za zločine koji mu se stavljaju na teret, pokazuje najnovije istraživanje o odnosu prema Haškom tribunalu i domaćim suđenjima za ratne zločine.

Prema istraživanju koje je sprovedeno u aprilu i junu ove godine, 64 odsto građana smatra da Mladić >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne bi trebalo da bude uhapšen i izručen, a 31 odsto građana ne zna koje mu se optužbe stavljaju na teret.

Više od polovine ispitanih odnosno 62 odsto navodi da se ne slaže sa hapšenjem i izručenjem Radovana Karadžića, 55 odsto mišljenja je da Karadžić nije odgovoran za zločine za koje je optužen pred Haškim tribunalom, dok 34 odsto na zna za šta je optužen.

Istraživanje pokazuje da je 72 odsto građana ima izrazito i uglavnom negativan stav prema Haškom tribunalu, a kao razloge za to navode da je taj sud nepravedan, pristrasan i neobjektivan, kao i da se pred tim sudom sudi samo Srbima.

Pozitivan stav prema sudu u Hagu ima 14 odsto ispitanih koji smatraju da taj sud osuđuje one koji su počinili ratne zločine i koji ga smatraju pravednim, objektivnim i nepristrasnim.

Na stav građana prema Haškom tribunalu najviše utiču izveštaji i tumačenja domaćih medija više od 60 odsto, zatim pravnika, pa predstavnika državnih institucija između (49 odsto).

Više od polovine ispitanih (54 odsto) ne smatra da suđenja pred Haškim tribunalom doprinose saznavanju istine, a 71 odsto smatra da ne doprinose procesu pomirenja u regionu.

Što se tiče suđenja pred domaćim sudom za ratne zločine, 66 odsto građana smatra da je pravosudni sistem Srbije sposoban za procesiranje ratnih zločina, međutim 71 odsto ispitanih ne zna da navede neko suđenje koje se vodi pred domaćim sudovima.

Rad Tužilaštva za ratne zločine 56 odsto građana ocenilo je dobrim, ali 73 odsto ispitanih smatra da tužilac za ratne zločine nije nezavistan u svom radu i da na njegove odluke utiču pritisak javnosti, napadi opozicionih političara, nevladine organizacije i vlast.

Veliki broj anketiranih odnosno 74 odsto smatra da sudije koje postupaju u predmetima ratnih zločina nisu nezavisni u radu i da na njih utiču javnost, nevladine organizacije i vlast.

Oko polovine anketiranih građana smatra da mediji uglavnom objektivno izveštavaju o ratnim zločinima, 26 odsto najviše veruje medijima kada su u pitanju informacije o suđenjima, 19 odsto predstavnicima domaćeg pravosuđa, dok više od 50 odsto ne veruje nikom.

Suočavanje sa događajima iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije važno je za 64 odsto ispitanih građana.

Istraživanje je sprovela Misija OEBS u saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava na uzorku od 1.400 ispitanika.

Predsednik Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović rekao je na konferenciji za novinare da istraživanje pokazuje da srpsko društvo i građani pokušavaju da nađu "laki izlaz iz realnosti".

"Ljudima treba da se objasni zašto se neke stvari rade. Saradnja sa Haškim tribunalom vodi ka normalizaciji društva i ka tome da ljudi treba žive u realnosti. Normalno društvo mora da se suoči i sa dobrim i sa lošim stranama", naveo je Ignjatović.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić ocenio je da je obeshrabrujuće što građani žele da zaborave događaje iz prošlosti.

"Deo naše odgovornosti je što je tako", istakao je Vekarić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...