Izvor: RTS, 10.Jul.2012, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok: Mladić terorisao Sarajevo
Vojska RS nasumičnim artiljerijskim i snajperskim napadima terorisala stanovništvo Sarajeva koje je držala u opsadi, rekao bivši zvaničnik Unprofora Dejvid Harland na suđenju Ratku Mladiću.
Bivši zvaničnik Unprofora Dejvid Harland rekao je na suđenju Ratku Mladiću pred Tribunalom u Hagu da je Vojska Republike Srpske od 1993. do 1995. godine nasumičnim artiljerijskim i snajperskim napadima terorisala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stanovništvo Sarajeva koje je držala u opsadi.
Harland koji je u to vreme bio na "više od 20 sastanaka" oficira Unprofora sa Mladićem, izjavio je i da je komandant VRS tokom jednog od tih razgovora u novembru 1993. zapretio da će "pobiti sve izuzev dece" u muslimanskim enklavama u istočnoj Bosni - Srebrenici, Žepi i Goraždu - ako Muslimani ne oslobode zarobljene srpske vojnike.
Tadašnji komandant VRS optužen je, između ostalog, za terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnom kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i genocid nad više od 7.000 Muslimana u Srebrenici.
Tužilac Dermot Grum potkrepio je Harlandov iskaz izveštajima o susretima sa Mladićem i drugim liderima bosanskih Srba, koje je svedok redovno slao nadređenima u UN. Ti izveštaji su uvedeni u spis.
Harland je od 1993. do 1995. godine bio zadužen za civilna pitanja u komandi Unprofora u Sarajevu, a zatim je radio kao politički savetnik komandanta snaga UN Ruperta Smita. U Sarajevu je bio do 1999. godine.
Svedok je izjavio da je 1993-95, skoro svakodnevno, izuzev tokom značajnog zatišja 1994, VRS podvrgavala Sarajevo snažnoj artiljerijskoj vatri koja je bila "nasumično razasuta po gusto naseljenim područjima, bez ikakve vojne svrhe".
Istovremeno, vojska generala Mladića i Radovana Karadžića ograničavala je isporuke hrane, vode, struje i gasa stanovništvu grada, naveo je Harland.
Potpuna kontrola nad podređenima
General Mladić imao je, prema njegovim rečima, potpunu kontrolu nad podređenima.
Svedok je naglasio da je artiljerijska vatra VRS u najvećoj meri bila smišljena da "teroriše" civile u Sarajevu, odnosno da ih drži u stalnom "strahu, ranjive i izolovane".
"Većim delom rata, na Sarajevo je dnevno padalo po 1.000 granata. To je pretežno bilo grantiranje u cilju terorisanja stanovništva, bez vojnih meta, veoma nasumično", naglasio je Harland.
On je podvukao da su Mladić i Karadžić koristili granatiranje i uskraćivanje hrane, gasa i struje gradu kao sredstvo pritiska na vlasti u Sarajevu da pristanu na pregovore pod uslovima Srba.
Svedok je naznačio da su Mladić i Karadžić imali moć da nivo "terora" nad Sarajevom podešavaju kao "ventilom", kako im je odgovaralo.
Suočeni sa pretnjama NATO vazdušnih napada, oni bi, kako je rekao, snižavali nivo napada i restrikcija humanitarnih isporuka.
Kako Harland tvrdi, VRS je skoro obustavila granatiranje usled pretnji NATO posle prve eksplozije na pijaci Markale, 5. februara 1994. godne, u kojoj je poginulo 66 osoba, a ranjeno oko 140.
Na proteste komandanata Unprofora i drugih UN zvaničnika, Karadžić je obično reagovao pripisivanjem napada nekontrolisanim snagama ili optužujući Muslimane, dok je Mladić često "pretio", izjavio je svedok.
"Mladić bi strpljivo i dugo slušao sagovornika, obično komandanta Unprofora, a zatim bi veoma agresivno i ne baš logički smisleno izložio mešavinu istorije, pretnji i komentara situacije. Pretnje je, na većini sastanaka, upućivao ili bosanskim vlastima ili stanovništvu ili Unproforu", posvedočio je Harland.
Na sastanku u novembru 1993. godine, po svedokovim rečima, Mladić je postao "opasniji, usled frustracije što njegova dostignuća na bojnom polju nisu pretvorena u političko rešenje, za šta je krivio političare".
"Stoga je bio ratoborniji nego obično i tokom razgovora se oštro postavio u vezi sa 22 zarobljena srpska vojnika. Zapretio je da će 'pobiti sve izuzev dece u istočnim enklavama, ako vojnici ne budu ubrzo oslobođeni'", rekao je Harland.
Svedok je ocenio da, iako ta pretnja nije bila izraz plana, "Mladić je bio siledžija i, ako bi mu se pružila prilika, on bi tu pretnju ostvario".
Prema optužnici, Mladićeve snage su sistematski streljale više od 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele tu enklavu pod zaštitom UN.
Harland je tokom svedočenja rekao da je uveren da "Mladić zapravo nikada nije imao strategiju za dobijanje rata".
Mladićeva vojska bi "zauzimala teritorije i gradove, ubijala ili deportovala stanovništvo sabijajući Muslimane na sve manje delove teritorije i zatim ih granatirala i uskraćivala im struju, hranu i vodu. Zatim bi čekala da vlasti u Sarajevu prihvate njene uslove i čudila se kad se to ne bi desilo. Nije imala alternativni plan za ratnu pobedu, uprkos prednosti u naoružanju", ocenio je svedok.
Mladićev branilac ispitivao svedoka
Prethodno, Mladićeva odbrana unakrsno je ispitivala prvog svedoka optužbe Elvedina Pašića.
Odbrana Ratka Mladića, optuženog za genocid nad nesrbima u Bosni i Hercegovini, sugerisala je pred Haškim tribunalom da su Muslimani koji su u jesen 1992. nestali u okolini Kotor Varoši u rukama srpskih vojnika bili borci, a ne civili.
Dok ga je unakrsno ispitivao Mladićev branilac Novak Lukić, prvi svedok optužbe Elvedin Pašić, koji je sa ocem i stricem bio u toj grupi ali je po zarobljavanju pušten kao maloletnik, ostao je pri iskazu da su samo neki od muslimanskih muškaraca bili naoružani i učestvovali u borbama, ali "ne cela grupa".
Odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca, svedok je potvrdio da je u području Kotor Varoši u leto i jesen 1992, nakon što je njegova porodica bila proterana iz svog sela, bilo borbi između Muslimana i Srba.
Pašić, koji je tada imao 14 godina, ponovio je da veruje da su njegov otac, stric i rođaci, zajedno sa još oko 150 Muslimana, ubijeni 3. novembra 1992. pošto su se predali srpskim vojnicima u selu Grabovica.
Svedok ih je poslednji put video dan ranije, kada su se predali, a pre nego što su ga srpski vojnici sa drugom decom i ženama uputili ka Travniku.
Prema optužnici koja tadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske, generalu Mladiću stavlja na teret progon Muslimana i Hrvata širom BiH, u okoline škole u Grabovici "ubijen je jedan broj Muslimana".
Pašić je juče opisao zarobljavanje i maltretiranje koje je u jesen 1992. preživeo, zajedno sa ocem i rođacima. Na sugestiju odbrane, danas je potvrdio da je grupa u kojoj je bio pokušavala da se probije iz srpskog obruča ka Travniku i da je upala u dve zasede u kojima je bilo žrtava.
Na pitanje branioca Lukića da li sigurno zna da su njegov otac i ostali Muslimani ubijeni, svedok je odgovorio odrečno, ali je naznačio da su posle rata pronađeni posmrtni ostaci njegovog strica.
Plačući, Pašić je zatim pozvao sve koji prate suđenje da mu pomognu da pronađe telo svog oca.
U iduće dve nedelje, do letnje pauze u radu suda, u procesu Mladića trebalo bi da svedoče još vojni veštak optužbe, britanski general Ričard Danat, kenijski oficir Džozef Kingori koji je 1995. bio vojni posmatrač UN u Srebrenici; tadašnji pripadnik holandskog bataljona Unprofora u Srebrenici Eilko Koster i nemačka medicinska sestra koja je radila u toj enklavi Kristina Šmic.
Mladić je optužen za progon Muslimana i Hrvata iz 20 opština u BiH; genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, u periodu od 1992. od 1995. godine.
