Izvor: RTS, 24.Nov.2009, 04:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (24. 11. 2009.)
Novosti: Jataci bili šansa, Press: Novi patrijarh na Svetog Savu, Blic: Vladika Lavrentije saopštiće ime novog patrijarha, Politika: Lekarska tajna za kolege javna, pišu dnevne novine
Jataci bili šansa
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je da je hapšenje jataka Ratka Mladića 2006. godine bila greška jer su oni mogli da istražne organe dovedu do ratnog komandanta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vojske Republike Srpske da su tada ostali na slobodi.
"Mislim da je to bila pogrešna procena... Mislim da je to bio potez koji je umnogome unazadio potragu za beguncima i koji je izvan svake logike obaveštajnog delovanja", izjavio je Vukčević u intervjuu za Večernje novosti.
Vukčević je dodao da tužilaštvo na čijem je čelu radi na svim slučajevima koji bi mogli da dovedu do preostalih haških begunaca, ali i na oni slučajevima gde je "takozvani Zakon o jatacima definitivno prekršen".
On je rekao da je istraga slučaja trgovine organima kidnapovanih na Kosovu došla do novih saznanja koja su dramatična.
"Zajedno s Ministarstvom spoljnih poslova i drugim državnim organima radimo na raskrinkavanju onih koji su se bavili tom zločinačkom aktivnošću. Idemo do kraja, jer nas ohrabruje to što nas podržava većina bitnih međunarodnih aktera", rekao je on.
Tužilac je ocenio da je ostvarena puna koordinacija svih službi kojima je zadatak da pronađu preostale haške optuženike, da se radi timski i organizovano a da političari "emituju jasnu volju" da se dovrši ta međunarodna obaveza.
Vukčević je dodao da više neće komentarisati ni izveštaje ni ocene o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom, već da će to prepustiti ministru Rasimu Ljajiću.
Novi patrijarh na Svetog Savu
Izborni sabor Srpske pravoslavne crkve, na kome će se birati novi patrijarh, zakazan je za 20. januar, na Svetog Jovana, saznaje Pres u vrhu SPC. Prema ovim informacijama, predviđeno je da se Sabor SPC završi 27. januara, na Svetog Savu, i to proglašenjem novog, 45. po redu, srpskog patrijarha (pogledaj okvir).
Sagovornik Presa iz vrha SPC kaže da su episkopi namerno izabrali da zasedanje vanrednog Sabora SPC bude između Svetog Jovana i Svetog Save.
- Prvi je želja velikog broja episkopa da se novi patrijarh SPC izabere baš na dan prvog arhiepiskopa i osnivača srpske crkve Svetog Save. I drugi, praktičan razlog, jeste da ispoštuje Ustav SPC, koji nalaže da se novi patrijarh izabere u roku od tri meseca - navodi sagovornik Presa.
On dodaje da će Sinod zakazati sednicu Sabora SPC na kojoj učestvuju svi episkopi i da će o tome najverovatnije sutra obavestiti javnost.
Na sednici Sabora SPC biće odlučeno i da li će se promeniti način izbora novog patrijarha. Ustav SPC sada propisuje da se patrijarh bira na apostolski način, odnosno žrebom između trojice episkopa koji osvoje najviše glasova. Ali, u SPC ima vladika koji se zalažu za povratak većinskog načina izbora.
Vladika Lavrentije saopštiće ime novog patrijarha
Srpska pravoslavna crkva do kraja januara mogla bi da dobije novog patrijarha. Za sada se u SPC najviše pominju dva termina za zakazivanje Sabora. Prema saznanjima "Blica", prvi mogući je između dva Božića, katoličkog, 25. decembra, i pravoslavnog, 7. januara. Drugi, da se Sabor zakaže u danima između Svetog Jovana, 20. januara, i Svetog Save, 27. januara. Izbornom Saboru predsedavaće najstariji episkop po hirotoniji vladika šabački Lavrentije.
Odluku o datumu zakazivanja Sabora doneće Sinod. Crkvena vlada bi, kako za "Blic" kažu u Beogradskoj patrijaršiji, mogla da donese odluku o Saboru već tokom ove nedelje. Za razliku od Ruske i Grčke crkve, koje su odmah po upokojenju svojih poglavara zakazale Sabor ili pak birale novog patrijarha, srpske vladike sačekaće da prođe 40 dana. Prema Ustavu SPC, tri meseca je rok da se održi Sabor.
Iako se trenutno raspravlja o dva termina, izglednije je da se Sabor ipak održi u danima posle Svetog Jovana, 20. januara. Značajan broj vladika je naklonjeniji ovom terminu i to iz praktičnih razloga. Svi oni treba da budu u svojim eparhijama pred Božić, 7. januara.
Lekarska tajna za kolege javna
Dvadesetpetogodišnja pravnica u jednoj privatnoj marketinškoj firmi postala je glavna „junakinja" trača kada je otvorila bolovanje, jer njena ljubopitljiva koleginica iz kadrovskog odeljenja nije odolela izazovu da pogleda u šifrarnik bolesti i otkrije da se iza šifara krije ginekološka intervencija. Do kraja dana ova vest je obišla firmu brzinom zvuka, do kraja nedelje stigla je i u okolne kafiće, a kada se ona vratila na posao, nju su sačekali podsmešljivi pogledi i dvosmisleni komentari...
Ovo je samo jedna od mnogih neprijatnih životnih epizoda koje su nastale zbog zakonske obaveze lekara da prilikom „otvaranja" bolovanja napiše dijagnozu. Istini za volju, treba reći da se svaka dijagnoza piše pod šifrom, ali isto tako treba imati na umu da se šifrarnik bolesti lako može nabaviti, a brojke prevesti na - slova. I tu se suočavamo sa zakonskim paradoksom - kada bi lekar otkrio dijagnozu svog pacijenta, on bi pred zakonom odgovarao zbog odavanja lekarske tajne, ali ga taj isti zakon obavezuje da „otkrije" dijagnozu kada otvara bolovanje.
- Nema pravnog „leka" za ovu situaciju, mi moramo pisati dijagnozu kada otvaramo bolovanje, a osoba u pravnoj službi firme koja „otvara" bolovanje dužna je da čuva lekarsku tajnu. Jedan od razloga zbog kojeg lekar mora da piše dijagnozu je taj što određena oboljenja imaju određene ekonomske implikacije. Naime, da biste dobili sredstva od nekog fonda zdravstvenog osiguranja morate pravdati troškove lečenja, što u prevodu znači da morate napisati dijagnozu i obrazloženje na koji način lečite pacijenta. Sa druge strane, ako osoba svojom bolešću ugrožava okolinu - kao što je slučaj sa nekim infektivnim oboljenjima - prestaje obaveza čuvanja lekarske tajne -objašnjava dr Paja Momčilov, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva.
Naš sagovornik ističe da svaka dijagnoza, osim sezonskih infektivnih bolesti kao što je grip, ima oreol osetljivosti, a određena oboljenja - kao što su sida, hepatitis, sifilis... nose snažnu socijalnu stigmu. Međutim, ništa manje nisu „problematična" bolovanja koje otvaraju psihijatri, onkolozi, dermatovenerolozi... Dr Paja Momčilov podseća i da je sistem zdravstvene zaštite takav da mnogo osoba dolazi u kontakt sa podacima iz zdravstvenog kartona i navodi rezultate istraživanja svog američkog kolege koji je računao koliko ljudi u jednoj prosečnoj bolnici ima uvid u zdravstveni karton pacijenta i došao do 75 osoba.
Međutim, tu ne prestaje priča o paradoksima koji se odnose na činjenicu da je lekar, u formalnopravnom smislu, jedina osoba koja sme da zna podatke iz našeg zdravstvenog kartona, jer u životu mnogo osoba i ustanova traži i - može da dobije uvid u te podatke. Počev od stranih ambasada koje prilikom izdavanja viza za studiranje, boravak i trajno useljenje u zemlju traže rezultate laboratorijskih testova koji potvrđuju da osoba nema sidu, hepatitis i sifilis, preko osiguravajućih društava koja takođe traže ove delikatne informacije, pa sve do (nekih) poslodavaca u privatnim firmama, koji prilikom zapošljavanja od svojih potencijalnih radnica zahtevaju potvrdu od ginekologa da nisu trudne.
