Izvor: RTS, 12.Jun.2009, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (12. 06. 2009.)

Stari snimci, nove intrige, Rusija će ostati uz Srbiju, Mrkonjić jedva uspeo da glasa, Dečaka spržila struja!, pišu danas beogradske novine

Stari snimci, nove intrige

Srpske službe bezbednosti pokušavaju da saznaju kako su snimci Ratka Mladića dospeli u javnost, saznaje „Politika" u izvorima u vrhu Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom.

Naši „bezbednjaci", >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << naime, veruju da su preksinoć prikazani snimci na Federalnoj televiziji BiH iz istog izvora koji je nedavno jednom beogradskom dnevnom listu dostavio ratni dnevnik Ratka Mladića. Preksinoć prikazani snimci i Mladićev dnevnik zaplenjeni su u akciji specijalnih jedinica MUP-a i Tužilaštva za ratne zločine koja je izvedena 4. decembra prošle godine. Zatim je materijal kompletno predat Tužilaštvu Haškog tribunala, 27. marta ove godine, prilikom posete tužioca Serža Bramerca Beogradu.

Upravo činjenica da materijal potiče iz iste akcije navodi naše službe bezbednosti na sumnju da je isti izvor pustio u javnost snimke i ratni dnevnik.

Za sada se, prema nezvaničnim informacijama, sumnja da su ovi dokumenti, koji služe kao dokazi protiv najtraženijeg haškog optuženika, procureli upravo iz Haga. Međutim, ne isključuje se mogućnost da je neko iz Srbije dostavio medijima ove zaplenjene dokumente, iako je to malo verovatno.

Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, rekao je juče da on ne tvrdi da je snimak „procureo" iz tribunala, ali je napomenuo da iz „Srbije sigurno nije".

Srpski istražitelji proveravaju i moguće motive zašto su snimak i ratni dnevnik pušteni u javnost. Jedan je, navodno, političke prirode, na šta ukazuje izrečena tvrdnja da je Mladić prošle godine bio u Srbiji i to je objavljeno noć uoči sednice parlamenta Holandije na kojoj se raspravljalo da li će se našoj zemlji dozvoliti dalji napredak ka evrointegracijama. Drugi motiv koji se proverava je materijalne prirode. Kako saznajemo, ne isključuje se mogućnost da je neko ko je imao ova dva dokumenta jednostavno prodao medijima ratni dnevnik i dosad nepoznate snimke.

Rusija će ostati uz Srbiju

Rusija će do kraja podržavati srpsku bitku za Kosovo. Sve što Srbija odredi kao državnu politiku na tom putu, biće i stavovi Moskve. Istovremeno, rašće ulaganja u našu zemlju, a ambasador Rusije Aleksandar Konuzin, u intervjuu "Novostima", kaže da trenutno ne postoji zemlja u kojoj je ruski kapital prisutniji nego u Srbiji. Ruska Federacija u petak, inače, obeležava svoj Dan državnosti.

- Realnost na Kosovu je i dalje uznemiravajuća. Postoje pretnje regionalnoj i međunarodnoj bezbednosti. Baš zbog toga nastavljamo da najtešnje sarađujemo sa Srbijom sa ciljom da na miran način razrešimo tešku situaciju. Naš stav je dosta jednostavan: ruska strana je spremna da podrži onaj stav koji će zauzeti Srbija. Srpska vlada se izjasnila za proširenje misije Euleks na celoj teritoriji Kosova, a Rusija je podržala odgovarajuću odluku Saveta bezbednosti o tome. Srbija sa UN vodi pregovore o šest tačaka koje se tiču života srpskog naroda na Kosovu, i mi smo od samog početka podržali te napore. Takođe, podržali smo srpsku inicijativu da se Generalna skupština UN obrati Međunarodnom sudu pravde i da se ispita pravosnažnost odluke o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.

- Ponoviću da Rusija nema ništa protiv evropske perspektive Srbije. Ali, prilikom prijema u EU, zemlje moraju da ispune određene uslove i kriterijume. Zato sugerišem da se već danas povede računa kako se ti standardi ne bi loše odrazili na odnose Srbije i Rusije.

- Trenutno je na snazi sporazum o slobodnoj trgovini. Kada Srbija pristupi EU, kako će se to odraziti na pomenuti sporazum? Od pre dva dana na snazi je sporazum o bezviznim putovanjima građana Srbije u Rusiju. Kako će se ta olakšica primenjivati posle ulaska Srbije u EU? Ali, hoću da naglasim da EU nije alternativa odnosima sa Rusijom. Mi sami aktivno razvijamo odnose sa EU jer je ona naš najznačajniji ekonomski i politički partner. Trudimo se da pronađemo takve oblike saradnje Srbije, Rusije i EU, koji bi bili korisni za sve tri strane.

Rusija je potpuno zadovoljna realizacijom sporazuma o energetskoj saradnji, rekao je ruski ambasador u Beogradu u intervjuu za "Novosti" i nastavio: - Partnerski odnosi "Gaspromnjefta" sa NIS razvijaju se u skladu sa ranije usaglašenim programom rada. Ruska kompanija već je uplatila vrednost za otkupljene akcije NIS. Raspisan je tender za nabavku opreme u cilju modernizacije rafinerije. Određen je i izvođač radova, kao i rokovi za njihov početak. NIS je počeo da proizvodi evrodizel.

- Što se tiče projekta "Južni tok", osnovni sporazum o saradnji između "Gasproma" i "Srbijagasa" potpisan je 15. maja u Sočiju. U toku je formiranje radne grupe za razradu studije o izvodljivosti. Narednih nedelja biće formirano zajedničko preduzeće koje će početi sa realizacijom tog projekta na teritoriji Srbije, uključujući i samu izgradnju gasovoda.

Rusija razmišlja i o projektima koji su van naftno-gasne industrije, kaže Konuzin dodajući da naša saradnja prelazi trenutne okvire. "Pre svega, mislim na izgradnju novih elektrana. Uporedo se radi na modernizaciji najveće hidroelektrane Srbije - "Đerdap 1". U avgustu će biti isporučena mehanizacija, a u septembru će početi montaža tih mašina. Sa radom nastavljaju najveće kompanije u kojima učestvuje ruski kapital - "Ikarbus" u Beogradu, fabrici "Jastrebac" u Nišu, preduzeće za proizvodnju bakarnih cevi u Majdanpeku.

- Iskreno, delatnost ovih preduzeća se odvija u teškim uslovima jer u značajnoj meri firme ne opstaju zahvaljujući svojoj proizvodnji, nego resursima koje dobijaju iz Rusije. Razlog je mala količina narudžbina zbog finansijske krize. Po našoj proceni, od 2000. pa do kraja ove godine, suma ruskog ulaganja u ekonomiju Srbije preći će preko milijardu dolara. Tako će Rusija postati jedan od najvećih investitora u Srbiji.

Mrkonjić jedva uspeo da glasa

Ozbiljna ministarska lica oko ovalnog stola usmerena ka kompjuterskim ekranima, uz poneko od koncentracije namršteno čelo spojenih obrva, scena je koju su zatekli novinari kojima je omogućeno da prisustvuju prvim minutima prve elektronske sednice Vlade. Na visini istorijskog zadatka, budući da je premijer za sednicu rekao da je istorijska, ministri su uz manje muke položili „elektronski ispit" za koji su se spremali dvadesetak dana. Pao je i kolektivni aplauz.

Novinari su, pak sa svoje strane, bar sudeći po onome što se čulo pre nego što su ih pustili na sednicu, očekivali da se ministri malo više uspaniče, možda da poneko i pogreši. Ništa od toga se nije dogodilo, pa su čak i Sulejman Ugljanin i Jovan Krkobabić samostalno kliktali mišem na zelene kružiće koji označavaju glasanje „za", iako su novajlije u korišćenju savremenih tehnologija.

Doduše, program koji je instaliran za Vladu je do te mere jednostavan i sve radi sam da je teško pogrešiti. Pojedini ministri su, međutim, po završetku ove sednice za „Blic" rekli da je manje teškoće imao samo ministar Milutin Mrkonjić, kome je u odsudnom trenutku prilikom glasanja pritekao u pomoć ministar Žarko Obradović.

Dečaka spržila struja!

Luka C. (13) iz Pančeva preživeo je strujni udar od 25.000 volti kada se popeo na vagon cisternu na železničkoj stanici! Dečaku je izgorelo 40 odsto kože, a od strujnog udara poispadali su mu svi zubi! Luka je u kritičnom stanju prebačen na Institut za plastičnu hirurgiju u Beogradu.

Luka C. nastradao je u sredu uveče na železničkoj stanici Pančevo varoš, kada se popeo na vagon cisternu.

- Dečak se sa drugovima preksinoć vraćao kući preko železničkih šina jer se njegov stan nalazi u blizini stanice. Prišli su jednom vagonu cisterni na sporednom koloseku. Luka se popeo na vagon. U tom trenutku udarila ga je struja jačine 25.000 volti! Od siline udara Luka je pao sa vagona - kaže za Press izvor blizak istrazi, i dodaje:

- Luku je strujni udar spržio, a zadobio je i teške povrede prilikom pada sa vagona. Njegovi drugovi zvali su Hitnu pomoć. Posle ukazane pomoći u pančevačkoj bolnici, prebačen je u kritičnom stanju u Beograd u Dečju bolnicu u Tiršovoj.

Lukine komšije kažu da je ovu porodicu zadesila još jedna tragedija.

- Majka Snežana je samohrana, radi kod privatnika i ima još jedno mlađe dete, ćerku. Pre nekoliko godina Lukin otac je poginuo na radnom mestu kada je eksplodirala boca sa kiseonikom. Luka, koji je učenik šestog razreda osnovne škole, u sredu je bio na treningu. On trenira rukomet. Kako sam čuo, ima teške povrede, izgorelo mu je 40 odsto kože, garderoba mu je bila sva spržena. Mnogo mu je stradalo i lice, svi zubi su mu poispadali. Najviše opekotina ima na grudima. Majka sada traži donatore kože - kaže komšija Petar Remetić.

Nastavak na RTS...