Izvor: RTS, 12.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (12. 05. 2009.)
Bramerc: Otkud Presu transkripti razgovora Ljimaja, Glavaš begunac, Nova tužba protiv Kovačevića, Fakultetima preti katanac, pišu dnevne novine
Bramerc: Otkud Presu transkripti razgovora Ljimaja
Beograd je značajno napredovao u saradnji s Hagom, ali da bi saradnja bila potpuna, neophodno je što pre uhapsiti Ratka Mladića i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Gorana Hadžića, ocenjeno je tokom susreta haškog tužioca Serža Bramerca s najvišim srpskim zvaničnicima.
Interesantno je da je Bramerc kao jednu od tema razgovora postavio i pitanje transkripata prisluškivanih razgovora Fatmira Ljimaja, koje je prošle nedelje objavio Pres!
Primajući Bramerca, predsednik Tadić je istakao da će Srbija nastaviti da u potpunosti sarađuje s Tribunalom. Tadić je podsetio da je Srbija izručila 44 optužena za ratne zločine i naveo da naša zemlja intenzivno traga za preostalim optuženim. Tokom susreta Bramerca i Rasima Ljajića rečeno je da je Beograd „značajno napredovao" u saradnji, ali da Hadžić i Mladić moraju da budu uhapšeni kako bi saradnja bila potpuna!
Bramerc je tokom posete objasnio srpskim zvaničnicima da naši osuđenici ne mogu da izdržavaju kazne u Srbiji, između ostalog i zbog javnih komentara naših političara povodom presuda u Hagu, pre svega u slučajevima Milete Mrkšića i Veselina Šljivančanina. Bramerc je postavio i pitanje kako su se u Pressu pojavili transkripti prisluškivanih razgovora Fatmira Ljimaja, iz kojih se jasno vidi da je on u Hagu kupio slobodu za dva miliona dolara. Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, koji je takođe primio Bramerca, insistirao je da Haški tribunal utvrdi da li su transkripti koje je objavio Press autentični.
Glavni haški tužilac je još rekao da će Savetu bezbednosti UN podneti realan i objektivan izveštaj o saradnji Srbije.
Na pitanje Pressa da li Srbija, ukoliko Bramerc da pozitivnu ocenu, može očekivati da Holandija odmrzne SSP, Rasim Ljajić je rekao da je to „u ovom trenutku teško predvideti", i dodao da on očekuje „da izveštaj bude objektivan i pozitivan".
Glavaš begunac
Danas od 12 sati Branimir Glavaš je i formalno begunac od hrvatskog pravosuđa. Saborska mandatno-imunitetna komisija mu je sa samo jednim glasom protiv (njegovog najbližeg saradnika Vladimira Šišljagića) skinula zastupnički imunitet.
Potvrđeno je da se skriva u Hercegovini, u kraju gde su živeli njegovi roditelji dok se nisu preselili u Osijek. Na osnovu roditelja je nedavno i dobio državljanstvo BiH, očito se spremajući za ovakav epilog..
Zvanično je prijavljen u Ljubuškom, u kući penzionisanog hrvatskog generala Željka Šiljega, ali nema potvrde da se tamo zaista i nalazi. Ovo je inače treći put da se Hrvatski sabor bavi imunitetom zastupnika Glavaša, što je još jedan podatak po kojem će ući u anale ove najviše hrvatske državne institucije, uz onaj da je prvi član hrvatskog parlamenta i uopšte političar u nezavisnoj hrvatskoj državi osuđen za ratne zločine nad civilima. Prvi put mu je imunitet oduzet pre nekoliko godina da bi bio uhapšen pod optužbom za ratne zločine, a zatim mu je imunitet vraćen kada je ponovo izabran za zastupnika Sabora na listi svog HDSSB-a dok se protiv njega vodio sudski proces i od tada se branio sa slobode iako je bio prvooptuženi.
Glavaš je, podsetimo, „nestao" kada mu je krajem protekle nedelje u Zagrebu izricana presuda od 10 godina zatvora zbog ratnih zločina nad srpskim civilima u Osijeku počinjenih 1991. godine, a kako se obreo u BiH sada je predmet političkih obračuna na javnoj sceni Hrvatske koji dobijaju posebnu težinu jer se to događa nedelju dana uoči lokalnih izbora koji će odraziti novu političku stvarnost ove zemlje.
Međusobne optužbe se pojačavaju, a akteri ne biraju reči, čemu glavni ton daje odbegli Glavaš koji se sinoć javio telefonom (što prenose svi hrvatski mediji) na predizborni skup svoje stranke u Belišću. Ponovo je najtežim rečima napao vladajući HDZ i njenog lidera Ivu Sanadera ponavljajući tvrdnju da se radi o „političkom procesu".
„Žao mi je što sam poput svojeg oca morao otići u emigraciju iz zemlje koju sam s vama stvarao, zbog monstruma Ive Sanadera koji je izdao sve za što smo se borili, koji je izdao mrtve na čijem je pepelu naša domovina stvorena, izdao je branitelje i generale", poručio je Glavaš na svoj poznati patetičan način, a prenela televizija i svi ostali mediji.
Daljnji tok ove neugodne priče po hrvatsko pravosuđe (i to baš u vreme kada Hrvatska treba pred EU da pokaže kako je prevazišla slabosti iz nedavne prošlosti da bi se nastavio proces priključenja Evropskoj uniji) po mnogima je predvidljiv, jer podseća na neke slične događaje. Hrvatska će posle današnjeg skidanja imuniteta Glavašu protiv njega raspisati međunarodnu poternicu, u BiH će na osnovu toga možda biti uhapšen, a možda i neće, jer ga BiH zbog odredbe u svom ustavu ne može izručiti Hrvatskoj pošto je sada i njen državljanin.
Nova tužba protiv Kovačevića
Porodica Brajana Štajnhauera nije se zadovoljila nadoknadom od milion dolara koju je država Srbija platila da bi donekle izgladila međudržavnu zategnutost zbog propusta naših konzularnih predstavnika koji su Miladinu Kovačeviću omogućili napuštanje teritorije Amerike.
Ubrzo posle uplate iz Beograda, podneli su tužbu Okružnom sudu u Njujorku (najviša instanca u sudskom postupku) za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete nanete ne samo povređenom Brajanu, već i njegovom ocu Ričardu i majci Marleni. Sve troje potpisali su tužbu, u kojoj na deset strana traže odštetu, najpre za Brajanove teške telesne povrede, a potom za njegovu "doživotnu sprečenost za puno radno angažovanje", troškove lečenja, duševni potres...
Tužioci Štajnhauera navode da su i roditelji studenta pretrpeli ogroman duševni teret "najvišeg intenziteta" zbog teškog sinovljevog stanja - "Bila je velika neizvesnost da li će uopšte preživeti povrede", a posebno što je Brajanova zdravstvena nestabilnost, po njihovoj oceni - trajna.
Poznavaoci američkog materijalnog prava upućuju da bi šteta koju bi tuženi morali da nadoknade, ukoliko bi sud prihvatio tužbu u celini, bila - jeziva! I, svakako, u višemilionskom dolarskom iznosu, mada se Štajnhaueri još nisu izjasnili koliko traže za "visoki intenzitet povreda i potresa".
Ono što može da bude utešno, a nije, jeste da ovoga puta Štajnhaueri u tužbi kao odgovornog ne navode samo Miladina Kovačevića. Za telesne i duševne povrede nanete Brajanu, troškove lečenja i pretrpljeni strah oni terete i druge učesnike u tuči: Sanela Softića i Edina Džubura, Kovačevićeve poznanike. Ali, i klubove, odnosno njihove vlasnike i menadžere (sedam), u kojima je točeno piće košarkašu iz Kule.
Štajnhaueri, pozivajući se na američki krivični zakon, po kojem je točenje alkohola maloletnicima strogo kažnjivo, smatraju klubove i njihove predstavnike odgovornim jer su alkoholno piće dali Kovačeviću koji je u vreme incidenta imao 21 godinu - po američkom zakonu bio je maloletnik.
Posle svega, nameće se pitanje da li će se i po ovoj tužbi Kovačeviću suditi u Beogradu. Upućeni u međunarodno privatno pravo kažu: šteta za nadoknadu prema navedenom pravu nadoknađuje se tamo gde je i nastala. Stiče se utisak da se američko pravosuđe praktično saglasilo da se Kovačeviću sudi u Beogradu, a da to nije klasično ustupanje predmeta. Jer, Kovačeviću u SAD nije skinuta poternica za prestup nepoštovanje suda.
DOSTAVLjENA?
Iz izvora bliskih advokatskom timu Rošman iz Njujorka, koji zastupa Štrajnhauerove, "Novosti" saznaju da je Kovačevićima u Kuli, na njihovu kućnu adresu, optužnica već dostavljena. Oni, međutim, u ponedeljak nisu bili dostupni za razgovor s novinarima.
Fakultetima preti katanac
Ukoliko se ne postigne dogovor sa Ministarstvom finansija i ispostavi se da državni fakulteti moraju da se u skladu sa Zakonom o rebalansu budžeta odreknu 40 odsto svojih sredstava, to bi praktično rezultiralo gašenjem svih visokoškolskih ustanova u roku od nekoliko meseci. Na većini fakulteta kažu da ni dodatno povećanje školarina ne bi moglo da podmiri najnužnije potrebe, kvalitet nastave bi drastično opao, a vrlo brzo bi im zbog neisplaćenih režija blokirali račune.
Rektori svih sedam univerziteta u Srbiji uputili su dopis premijeru i resornim ministrima u kome traže da se državni fakulteti oslobode obaveze proistekle iz člana 15 Zakona o rebalansu budžeta prema kome bi visokoškolske ustanove mogle da ostanu bez 40 odsto svojih sredstava. U dopisu stoji da bi u slučaju primene tog člana bio ozbiljno ugrožen nastavni proces, jer već sada država neredovno izmiruje svoje obaveze. Ministar prosvete Žarko Obradović zatražio je od Ministarstva finansija dodatno tumačenje spornog člana, a najavljen je i sastanak sa svim dekanima.
- U ovom trenutku postoje različita tumačenja tog člana, pa ćemo vrlo brzo čuti pravnu ocenu spornih stavova. Postavlja se pitanje da li fakulteti stvarno nemaju novca, što je vrlo moguće, jer je obaveza države prema visokoškolskim ustanovama regulisana u manjem obimu zbog finansijske situacije, ili pak neko od njih nije vodio računa o budućim troškovima i nije se ponašao domaćinski - istakao je Žarko Obradović i dodao da će razgovarati sa čelnim ljudima univerziteta o funkcionisanju prosvete nakon rebalansa budžeta.
Ministar nije hteo da odgovori na pitanje šta je radio kad se budžet planirao, odnosno zašto tada na Vladi nije intervenisao protiv usvajanja spornog člana. I bez odgovora na ovo pitanje, na fakultetima ne dele mišljenje resornog ministra i ističu da su im primanja od države drastično smanjena i neredovna i da se nalaze u krajnje nezavidnom položaju. Oduzimanjem još 40 odsto novca koji uspevaju sami da zarade imalo bi, tvrde, katastrofalne efekte.
