Izvor: Vostok.rs, 12.Mar.2013, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan rođen komandant Ratko Mladić
12.03.2013. - Kako su doslednost, čast i pravdoljubivost siromašnog studenta Vojne akademije dovele do legende
Posle hapšenja srpskog generala Ratka Mladića, otpočela je nečuvena i do sada nezapamćena medijska haranga na njegovu ličnost i delo. Može se čuti: najveći krvnik, zloglasni general, ratni zčočinac, kriminalac, ubica... Čule su se i riječi opravdavanja za hapšenja srpskog generala: „zatvorili smo najtamniju stranu novije srpske istorije, ovo je dokaz >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pobede demokratije u Srbiji, otvorili smo novo poglavlje proevropske Srbije“ Srbima i generalu Mladiću nepotrebnih opravdavanja. Al` manimo se vlasti i njihovih zadataka, setimo se i ne zaboravimo ko je zaista bio i šta je za srpski narod uradio čovek i oficir, patriota i general, gorštak i Srbin iz kršnog hercegovačkog kraja, naš srpski general Ratko Mladić?
Od borbenih predaka iz kršnog kraja
Rođen u vihoru II sv. rata i borbe srpskog naroda protiv fašističke pošasti, koja je krenula da porobi sve evropske narode. Za vreme tog istoga rata, poginuo je Mladićev otac, a Ratka je spasila strina, koja ga je u kolevci uspela sakriti, dok su komšije spasile Ratkovu majku. Rođenjem dobio kršteno ime Ratko (koje li slučajnosti), koje se sa prezimenom Mladić, uklapalo u njegovu nepresušnu ljudsku snagu, istrajnost i odlučnost u najtežim trenutcima njegovog života, kojih je bilo mnogo, ali i u najtežim situacijama po njegov srpski rod.
Slučajno ili ne, fašistički lider A. Hitler dobio je čin austrougarskog kaplara, kao okupatorski vojnik na srpskoj i svetosavskoj hercegovačkoj zemlji, u Mladićevom rodnom Kalinoviku.
Borba protiv osvajača, okupatora i bilo kog oblika agresije i terora, samo je kasnije nadograđena Mladićevim školovanjem u vojnim školama komunističke Jugoslavije, koja je svoje oficire vaspitavala i obučavala da se protiv zla bore na častan način.
Pogubnu bratoubilačku borbu nikada nije mogao da zaboravi, pa je stoga, za vreme odbrambeno-otadžbinskog rata u RS i ranije u RSK, zabranjivao kokarde, kako ne bi došlo do novih podela srpske nacije i lično je doprinio da se znak VRS bar djelimično razlikuje od kokarde.
Jedna uzorna oficirska karijera
Bio je najbolji pitomac u svojoj klasi Vojne Akademije u SFRJ, koju je završio sa srednjom ocenom 9,57. Nije imao „štele“ da mu neko pomogne i dobije mesto službovanja bliže svojoj majci i svom rodnom Kalinoviku. Oficirski poziv ispekao je u Makedoniji. Bio je najbolji komandir voda i čete, najbolji komandant bataljona i brigade, o čemu svedoči dokumentacija JNA, oficiri koji su tada bili na službi u Makedoniji ili vojnici koji su kod Mladića služili vojsku. U Makedoniji je napredovao do komandanta brigade u tadašnjem garnizonu JNA u Štipu, koji je kod oficira JNA važio za jedan od najgorih garnizona (ŠTIP-šuti, trpi i pati), a u neposrednom dodiru sa vojnim poligonom Krivolak gdje su se tada izvodili najveći manevri tadašnje JNA. Mladićeve rezultate neki od tadašnjih generala nisu hteli da primete, nekima je smetala Mladićeva pravednost, pa su stoga znali iznenada da banu, daju borbenu uzbunu, u po bela dana ili kasno noću, ali su na kraju uvek samo konstatovali najviše ocene. Zauzvrat, Mladić ih je ponekad upozoravao i kritikovao, kako prave nacionalne vojske, jer je najviše bilo oficira Makedonaca u Makedoniji.
U Skoplju je bio klasičan vojni operativac, koji je u štabu 3. armije JNA izrađivao ratne planove odbrane Makedonije, Kosova i Metohije i južnog dela tadašnje Juge. Niko od nadređenih i nijedna vojna inspekcija nisu mogli da pronađu greške u vojnim procenama i ratnim planovima odbrane, koje je radio Mladić. U Makedoniji je ostao upamćen, kao veliki profesionalac, predan svom poslu, častan i odlučan, veoma strog i pravedan oficir, kome su oficirska čast i ljudsko dostojanstvo bili iznad svega. Nije stavljao sebe u prvi plan, često se žrtvavao za potčinjene i pomago im u službi i privatno, o čemu svedoče njegove radne kolege različitih nacija, koje su ostale u Makedoniji, koje su ga zvali u najtežim sistuacijama i čiji je gost bio i za vreme rata u BiH.
A onda je došao rat...
Bespogovorno je izvršio naredbu tadašnjeg SSNO-a i GNŠ JNA i otišao u rat, u Knin, dok su njegovi potčinjeni i radne kolege u Makedoniji u miru, pored TV ekrana, gledali kako bukti ratni sukob. Njegova odlučnost, nesebična hrabrost i oficirska čast, nisu mu dozvoljavali da kalkuliše sa dobijenim zadacima. Nije dao vojniku da ide ispred njega, uvek je bio među prvima, bodrio i ličnim primerom pokazivao kakav treba da bude srpski vojnik. Držao je do vojničke discipline, vojne hijerarhije i istrajavao u profesionalizmu. Imao je diplomatskih sposobnosti, posebno u pregovorima sa drugom stranom, u deblokadi tadašnjih garnizona JNA u Zadru, Šibeniku i Sinju, u kojima su bili blokirani vojnici JNA iz čitave SFRJ. Mnogo vremena i pažnje posvećivao je general Mladić svojim potčinjenima, neprekidnim obilascima, razgovorima i saosjećanjima. Dolaskom UNPROFOR-a u RSK, prekomandovan je u Sarajevo, u kome se već uveliko vodio rat. Veoma brzo postavljen je za komandanta Glavnog Štaba VRS, koji nije imao komandno mesto u Sarajevu, Banja Luci ili nekom drugom gradu, već u podzemnim bunkerima JNA u Han Pijesku, na prvoj borbenoj liniji. Najmanje vremena je provodio na komandom mjestu, a najviše neprekidnim obilaskom boraca na prvim linijama fronta i stizao svuda, tamo gdje je bilo najpotrebnije.
Nije patio od luksuza, jeo je ono što je jeo i srpski vojnik, a znao je da natera predsjednika R. Karadžića (svog vrhovnog komandanta) da s njim pojede vojnički pasulj bez mesa, uz to i da se našali kako predsedik jede ono što i srpski vojnik. Dva puta je ranjen, na prvoj borbenoj liniji, zadnji put blizu Bihaća, u jurišu koji je lično predvodio. Znao je vojniku na prvom tenku ili transporteru izdati naredbu da pucaju u njega, u slučaju da ga druga strana zarobi.
Borci i građani Republike Srpske, verovali su više generalu Mladiću, nego bilo kom srpskom političaru. Sa svima je bio srdačan i otvoren, sa vojnikom i političarom, seljakom i građaninom, domaćim i stranim novinarima, jednostavno bio je i ostao ljudina pre svega, kako to Srbi vole da kažu. Nije voleo poltronizam, karijerstvo i lažno izveštavanje, stoga je znao da prođe pored nižih komandanata, ode na prvu liniju fronta u najistureniji rov, porazgovara sa vojnicima i onda pozove lokalnog komandanta da dođe u taj rov i na licu mesta referiše o stanju na frontu.
Uvek na svom mestu!
Nije se vozio u luksuznim automobilima i skupim džipovima, osnovno prevozno sredstvo generala bio je vojni džip i helikopter po potrebi. Moralo je prvo da bude za vojnika i potčinjene, a za generala šta ostane. Smetao je mnogim srpskim političarima različitih nivoa, posebno ratnim profiterima i paravojskama, koje je i razoružavao. Znao je da odbrusi i Karadžiću i Miloševiću. Znao je profesionalno da upozori generale UNPROFOR-a, kako ne poštuju postignute sporazume sa VRS, a posebno sporazume o prekidu vatre sa tzv. Armijom BiH, o čemu svedoče knjige generala Rouza, Moriona i Mekkenzija. Odavali su mu priznanje za generalsko i oficirsko držanje, ratničke sposobnosti i poštovanje onoga što su se dogovarali. Važio je za tzv. urbanog ratnika, kojem su se divili NATO- oficiri i čiju sposobnost ratovanja izučavaju na svojim vojnim akademijama. Nije se bojao NATO-a, naprotiv, bio je tamo gdje su padale Tomahavk rakete, a VRS je obarala NATO avione i zarobljavala priopadnike legije stranaca. Nije li general Mladić jedini general koji je naterao francuskog predsjedika Miterana i njegovog ministra odbrane da se izvinu Srbima u BiH i njemu lično, ne putem medija, već dolaskom u Republiku Srpsku Miteranovog ministra odbrane?
Bio je na čelu VRS sve vreme rata. VRS kojom je komandovao ratne 1994. držala je čak 73% teritorije BiH, tj. general Mladić je obezbedio klasičnu vojnu pobedu i omogućio srpskoj politici da pristaje na kompromise i potpisuje mirovne sporazume, što nisu znali da iskoriste. Da nije bio na čelu VRS, vjerovatno bi rezultat rata u BiH bio drugačiji, a možda ne bi bilo ni Republike Srpske.
Bio je prvo čovek, ljudina i poštenjačina, častan oficir i general, dobar i uzoran otac i suprug, istinski patriota i pripadnik svoje srpske nacije, koja ga ne sme nikada zaboraviti. Naprotiv, treba mu odati najviša nacionalna i državna priznanja i časti za odbranu srpske nacije.
Nije li to Mladić pokazao i u trenutcima hapšenja, kada je rekao: „ja sam general Ratko Mladić“. Njegovo čojstvo, odrastanje i vaspitanje, ljudsko i oficirsko dostojanstvo, generalska i srpska čast, nisu mu dali da se stidi onoga što je bio i šta je sve uradio u odbrani svoje porodice, svog roda, svoje otadžbine i svoje srpske nacije.
Srbi, Republiko Srpska i Srbijo, ne smemo da zaboravimo, budimo ponosni i pamtimo našeg generala Ratka Mladića.
Autor: Vulin Dragiša,
Komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići, u opštini Kalinovik.
Intervju koji je komandant Mladić dao za CNN 13.08.1995. godine možete pogledati OVDE .
Izvor: dverisrpske, vostok
.jpg)
