Izvor: S media, 12.Avg.2010, 18:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mladićevi snimci samo u posebnim uslovima

Snimci razgovora ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića sa brojnim sagovornicima kao i kontraverznog biznismena Stanka Subotića sa, kako tvrdi, bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem izazvali su veliko interesovanje javnosti, ali i dilemu da li ti tonski zapisi mogu biti korišćeni u sudskom postupku kao validni dokaz.

Privatno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << snimani telefonski razgovori mogli bi biti korišćeni samo pod posebnim uslovima kao dokazni materijal u sudskom postupku, ocenili su danas u izjavama Tanjugu profesori Pravnog fakulteta Milan Škulić i Goran Ilić, dok advokat Strahinja Kastratović smatra da se uopšte ne mogu koristiti.

U slučaju privatnog snimanja telefonskih razgovora sudska praksa nije ujednačena, a neophodno je proveriti i autentičnost audio ili video snimka, odnosno da li je ubačena ili izbrisana neka rečenica, naveli su Škulić i Ilić, dok je Kastratović ocenio da snimljeni razgovori bez naloga suda nisu validni za sud.

Advokat kontraverznog biznismena Stanka Subotića saopštio je pre dva dana da je njegov klijent snimio razgovor sa bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem koga je optužio za ucenu i iznudu, a što je Mihajlović potom demantovao.

Zapisi razgovora ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića nalaze se u Haškom tribunalu i biće korišćeni u procesima koji se za ratne zločine vode pred tim sudom.

Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa Tribunalom Dušan Ignjatović potvrdio je juče Tanjugu da su "tokom poslednjeg pretresa zaplenjeni dnevnici, video i audio zapisi", dodajući da ne zna ništa o njihovoj sadržini "kao i da li ih je Mladić snimao ili je neko snimao njega".

Škulić je rekao da treba razlikovati kada sudija naredi da se snimaju razgovori, u slučaju nekih krivičnih dela poput organizovanog kriminala, dodajući da je "mogo osetljivije pitanje kada je neka osoba privatno snimala neke razgovore i tu praksa, do sada, nije bila ujednačena".

On je podsetio da su poslednjim promenama Zakonika o krivičnom postupku, iz septembra 2009. uvedena neka pravila "kada snimci, kako audio, tako i video, pod odredjenim uslovima mogu biti dokaz".

"Tu je, u suštini, poseban uslov da se ne sme raditi o krivičnom delu", rekao je on objašnjavajući da "ako neko vrši krivično delo time što snima neke razgovore, onda tako nešto ne može biti dokaz".

Škulić je istovremeno ukazao da "ako to nije u pitanju, onda može biti dokaz pod nekim uslovima, a tu je najvažniji uslov da je osoba koja je snimana, izričito ili prećutno, dala saglasnost da bude snimana".

"Ako nije tako, onda to, takodje, ne može biti dokaz", naveo je on dodajući da "s druge strane, postoji situacija kada osoba koja je snimana nije dala saglasnost, ali je neka druga osoba, koja je, takodje učestvovala u razgovoru, ili bila na nekom snimku dala saglasnost".

Po njegovim rečima, to pitanje "nije baš potpuno jedinstveno rešeno u praksi".

Ilić podseća da, kada je reč o snimanju razgovora, postoji mogućnost da sud svojom odlukom naredi tajno snimanje nekih razgovora, "i to se čini kada postoje osnovi sumnje da je neka osoba učinila odredjeno krivično delo".

On je rekao i da se u slučajevima Mladića i Subotića radi o snimcima koji su privatno napravljeni dodajući da se tu "može postaviti pitanje da li se tako nešto može koristiti u krivičnom postupku".

"Generalno, takve zabrane nema, a ono što bi, kao i za svaku drugu istragu, a ovo se u procesnom smislu može nazvati istragom, trebalo bi utvrditi da li je sadržaj snimka verodostojan", objašnjava Ilić.

Prema njegovim rečima, neophodno je utvrditi da li nije bilo nekih intervencija koje idu u pravcu umetanja neke rečenice koja nije izgovorena, ili koja je izgovorena u nekom drugom razgovoru, a ovde je ubačena.

On navodi i da je neophodno proveriti i da li je na takvom snimku izostavljena "neke rečenice koja je izgovorena", a neko ju je " iz nekih svojih motiva, uklonio".

"To bi (snimani telefonski razgovori) moglo da bude dokaz koji bi se u postupku mogao koristiti, ali bi, svakako, tu moralo da se utvrdjuje da li je zapis autentičan, i da li je, eventualno, bilo na njemu nekih intervencija", rekao je Ilić.

Po njegovim rečima, ukoliko toga nema, onda bi se prepustilo sudu da taj dokaz, u svetlu ostalih dokaza koji su izvedeni, "ceni i da na osnovu njega utvrdjuje da li neka činjenica u postupku postoji ili ne postoji".

Advokat Strahinja Kastratović smatra da ne postoji mogućnost da se privatno snimani telefonski razgovori koriste kao dokaz u sudskom postupku ukoliko prethodno nije bilo naredbe istražnog sudije.

Kastratović kaže i da privatno snimani razgovori u kojima se sagovornik "navodi ili navlači da nešto kaže", takodje, nisu validni za dokazni postupak.

Nastavak na S media...