Izvor: Southeast European Times, 05.Avg.2010, 22:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladićevi dnevnici i njihov uticaj
Dnevnici koji se pripisuju ratnom vođi bosanskih Srba Ratku Mladiću pružaju detalje o snabdevanju oružjem i gorivom i o sastancima sa srpskim vojnim zvaničnicima. Dokumenta, kažu eksperti, jasno ukazuju na umešanost Srbije u sukob u BiH.
05/08/2010
Biljana Pekušić za Southeast European Times iz Beograda -- 05/08/10
Dok tužioci u Haškom tribunalu za ratne zločine pažljivo proučavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nedavno pronađene dnevnike, koje je navodno pisao glavni optuženik za ratne zločine Ratko Mladić, istoričari raspravljaju o značaju tog otkrića.
Za mnoge je to nepobitan dokaz duboke umešanosti Srbije u nasilje i zločine koji su razdirali Bosnu i Hercegovinu (BiH).
"Jasno je iz ovih dnevnika da je Vojska [Republike Srpske] stvorena na osnovu plana koji je osmišljen u kabinetu srpskog predsednika Slobodana Miloševića, a sprovela ga je Jugoslovenska narodna armija, koja je do tada već počela da se raspada", rekao je Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose.
Dokumenti, ako su autentični, pokazuju kako je Srbija skoro u potpunosti finansirala vojne snage bosanskih Srba. U njima su zabeleženi detalji vezani za snabdevanje oružjem i gorivom, kao i plate oficira i vojnika, rekao je on.
Istoričar Mile Bjelajac, koji godinama proučava ratnu dokumentaciju iz Bosne i Hrvatske i koji je proučio prethodne dnevnike koje je Mladić pisao, slaže se da je to novo otkriće vrlo okrivljujuće. "Novac, ratni plen iz Bosne, skoro uvek vodi do nekih velikih imena u Srbiji, od kriminalaca do političara", rekao je on.
Dnevnici, koji datiraju iz perioda između juna 1991. godine i novembra 1996, otkriveni su tokom pretresa doma Mladićeve supruge. Policija je koristila specijalnu kameru koja beleži predmete kroz zidove, drvo i armirani beton.
Iza zida, istražitelji su pronašli preko 3.500 strana, audio snimaka i drugih dokaza. To je predato Haškom tribunalu za ratne zločine ranije ove godine, a neki delovi su objavljeni prošlog meseca.
Mladić je precizno zapisao imena onih sa kojima se sastajao i opisao razgovore koje je vodio sa njima, kažu eksperti. Na audio kasetama snimljeni su njegovi telefonski razgovori sa srpskim vojnim komandantima i političarima. Mladić je takođe detaljno opisao sastanke sa bivšim šefom srpske bezbednosne službe Jovicom Stanišićem, kome se sada sudi u Hagu, kao i sa drugim srpskim zvaničnicima.
Pored ostalog, u dnevnicima su, kako se izveštava, pruženi dokazi o tajnom sporazumu između Srba i Hrvata o tome kako podeliti BiH i proterati Muslimane iz određenih oblasti.
Primetno izostaje bilo kakvo pominjanje genocida u Srebrenici u julu 1995. godine, koji se dogodio pod Mladićevom komandom. Srbiju je 2007. Međunarodni sud pravde oslobodio optužbi da je organizovala taj zločin.
Međutim, dokazi iz dnevnika ipak će biti iskorišteni na suđenju Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku RS, koji se u Hagu suočava sa optužbama za genocid.
Istoričar Nikola Samardžić smatra da je značaj Mladićevih zapisa, mada ukazuju na direktnu umešanost Srbije u rat u BiH, više istorijske nego pravne prirode.
"Dnevnici sadrže informacije da je Mladić bio u konstantnom kontaktu sa tadašnjim srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem i najvišim srpskim vojnim rukovodstvom. On je, kao što je dobro poznato, vrlo svojeglav i sigurno je sam donosio mnoge odluke. Ali ako gledamo iz njegovog dnevnika, možemo videti da su sveukupnu strategiju planirali srpska vojska i država i to je onda vrlo jak dokaz da je Srbija vodila rat u Bosni", rekao je Samardžić.
"Mislim da to ipak neće imati značajne posledice po Srbiju, jer je politički gledano sada naglasak na 'zakopavanju ratne sekire' i obnovi mira", dodao je on.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je za SETimes da Mladićevi dnevnici svakako sadrže puno operativnih informacija o ratu u BiH. "Međutim, lično smatram da u tim dnevnicima nema ničega što više-manje već nije bilo poznato", dodao je on.
Upitan da li oni pružaju novu osnovu u pogledu umešanosti Srbije, on je rekao da Haški tribunal može samo da sudi pojedincima, a ne celokupnoj zemlji.
"Ako dnevnici sadrže nove dokaze protiv nekih pojedinaca i ako sud u Hagu bude nastavio rad na osnovu te procene, mogli bi da pokrenu krivični postupak. Ali to je na sudu u Hagu", rekao je on.
Nastavak na Southeast European Times...
