Izvor: Glas javnosti, 30.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladića hapsili već deset puta
BEOGRAD - Policija nedeljno, u proseku, dobije 10 dojava građana gde se „nalaze“ bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Međutim, većina je uglavnom neupotrebljiva. Ni policija, ni vojska, ni mnogobrojne bezbednosno-informativne agencije ne mogu da utvrde gde su.
Zato je u oktobru prošle godine Savet za nacionalnu bezbednost prihvatio da ponudi milion evra za informaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << o kretanju haških begunaca, dok je vlada SAD preko državne asocijacije „Nagrada za pravdu“ za takva „saznanja“ ponudila čak pet miliona dolara, azil i promenu identiteta za potkazivača. Timovi koji tragaju za generalom Mladićem u poslednjih desetak godina najurcali su se po Romaniji, Han Pijesku, Beogradu, Banji Vrujci, okolini Valjeva, Pančevu, na Zlatiboru, Ceru, Povlenu...
Potera tajnih službi
Tajne službe, inače, tvrde da su, uprkos brojnim promašajima, uspele su da rekonstruišu Mladićevo kretanje sve do 2005, ali mu se od tada gubi svaki trag. Za njim, upravo zbog toga, početkom 2006. kreće velika potera, u kojoj su učestvovali i srpska policija i tajna služba, vojna agentura tadašnje SCG, policija Republike Srpske, BiH, Evrope, NATO i tajne službe SAD, Nemačke, Francuske, Engleske. Prvi rok za izručenje (postavila Evropa) bio je 5. april, a drugi (postavile SAD) kraj maja 2006. godine.
Generala je 6. jula 1996, 3.000 vojnika tadašnjeg Ifora pokušalo da zarobi u Han Pijesku, u koji se on tobože - samo par dana kasnije - vratio da bi nastavio da uzgaja pčele i koze. I Mladić je proteklih godina postao bezmalo mitska ličnost, pa nije čudo što se mnogima po Hercegovini „priviđalo“ kako se vozika u narandžastom „stojadinu“. Što su ga Mađari 1998. „videli“ u restoranu u Budimpešti, a Srbi skoro svakodnevno po beogradskim i banjalučkim kafanama.
Po prestanku aktivne vojne službe, Mladić je isprva živeo u Beogradu, gde je 21. maja 1996. viđen na sahrani generala Đorđa Đukića. U međuvremenu, bio je i na fudbalskoj utakmici Jugoslavija-Kina, u društvu generala Nebojše Pavkovića, a poslednji intervju dao je Rojtersu 16. aprila 1999. godine. Bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović nekoliko puta je naglasio da je Mladić viđen u junu 2001. na jednom venčanju u crkvi u Valjevu i na svadbenom ručku u tamošnjem hotelu „Grand“.
OBEZBEĐENJE MU JE „GOTOVO SAVRŠENO“
Vojni obaveštajni izvori obezbeđenje generala Mladića opisuju kao „gotovo savršeno“. Ništa ne ponavlja, nikad ne ide na staro mesto, samo on zna kada i kuda će se krenuti, lično određuje ko će i kada biti pored njega. U svom obezbeđenju, navodno, ima i rakete zemlja-vazduh otporne na infracrvene mamce, koje se samonavode vibracijama vazduha. U arsenalu su mu tobože i minobacači kalibra 60 i 82 mm, ručna protivtenkovska sredstva, sve vrste protivpešadijskih mina, protivoklopni ručni bacači poslednje generacije, protivpešadijske rasprskavajuće oklopne mine, senzori za rano otkrivanje svih vrsta kretanja ljudi i životinja... General oko pojasa, kako se tvrdi, nosi eksploziv koji je - ako je to uopšte tačno - namenjen onima koji bi mogli da budu te (ne)sreće da ga uhvate...
UZBUDLJIVA 2006.
Najuzbudljivije je bilo krajem februara 2006. kada je neko „pustio buvu“ da je Mladić već uhapšen na planini Cer, 100 kilometara jugozapadno od Beograda, na granici sa BiH, a da je tada prebačen u Tuzlu i da je već na putu za Hag. A onda je u junu 2006. Del Ponteova izjavila da je general viđen u Beogradu „u šopingu“. Pre toga se, u maju iste godine, kretao prema Ustiprači, u istočnom delu RS, u crvenom „golfu 3“, u pratnji džipa i nekoliko drugih vozila.
„NEZVANIČAN OPIS“
Mnogi se s razlogom pitaju kako danas izgleda general Ratko Mladić. Sudeći po nekim novinskim napisima i „poverljivim izvorima“, on je „mnogo ostario i oslabio, ali puca od zdravlja“ i u formi je kao mladić. Navodno je potpuno sed, izboranog lica koje se ne vidi od njegove čupave i neuredne brade. Neki su u šali predočili i da nosi teglu meda u jednoj, a harmoniku u drugoj ruci.
U Valjevu se, general, navodno bavio pčelarstvom, pa čak i prodavao med okolnim kafanama! Zato je krajem septembra 2004. i organizovana potraga za njim po pčelinjacima oko Valjeva. Još neverovatnije od „generala koji prodaje med“ bile su tvrdnje da je on u hotelu „Grand“ na Kopaoniku svirao harmoniku i zabavljao prisutne.
Neuspela „pokazna vežba“
Valjevsku poteru, kasnije se ispostavilo, fingirana je vlast ne bi li pokazala kako sarađuju sa Hagom, a sve je bilo tempirano zbog najavljenog dolaska Marka Grosmana, američkog državnog podsekretara za politička pitanja, u čijem društvu je bio američki specijalni izaslanik za ratne zločine Pjer Rišar Prosper. „Pokazna vežba“ bila je pripremljena i zbog dolaska evropskog komesara za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, Krisa Patena i Karle del Ponte.
Mladić je potom viđen viđen sredinom 2002. godine, od kada se sumnja da je bio u Rusiji, a da se po povratku krio sa Karadžićem u manastiru Ostrog i u Trebinju. Specijalci su pokušali da ga uhvate 31. januara 2003. u okolini Loznice, kod Tršića, a sve je potom bilo prikazano kao obračun inspektora sa narko-dilerima. Neko je „prosuo“ informaciju da se Mladić u tom trenutku skrivao u Zvorniku.
Novembra 2005. policija je u Beogradu, na Čukarici - po dojavi - blokirala čitav kraj, pokušavajući da pronađe broj 12 (davno srušenu straćaru) u jednom naselju. Begunac je tu, navodno, bio viđen sa nepoznatom ženom i koferom kako izlazi iz taksija. A na pijaci na Banovom brdu ugledan je sa novinama i veknom hleba - ispod miške. Na prestoničkom Topčiderskom groblju, gde mu je sahranjena ćerka Ana, „viđen“ je 2006.
Viđan svuda, a nigde ga nema
Bilo je još sličnih (dez)informacija. „Krio“ se u manastiru kod Ovčar Banje (što je iz Patrijaršije SPC prokomentarisano kao „ordinarna glupost“), pa u privatnoj beogradskoj klinici „Anlave“. Tokom 2003. izvedena su neuspešna „hapšenja Mladića“ u Užicu, Bajinoj Bašti, Priboju... U aprilu 2004. godine organizovana je trodnevna potraga za njim u selu Bobovo, ispod planine Medvednik, gde je svojevremeno kupio napušteno seosko domaćinstvo. Tokom svih ovih godina, neuhvatljivi general viđan je i na beogradskim stadionima, Zvezdinom i Partizanovom. Takođe, kako posećuje drugove i leči se na VMA.
Haška bivša tužiteljka Karla del Ponte čak je jednom izjavila da je general tokom jedne od njenih poseta samo nekoliko ulica dalje sedeo u „Miloševom konaku“ i izrugivao se njenoj poseti. Iz krugova onih koji su bili zaduženi za lov na njega tvrdilo se i da je ručao u „Grčkoj kraljici“ u Beogradu, da je viđen kako džogira u Košutnjaku, sedi na Adi Ciganliji... Isto tako, da ga meštani priobalja Drine često viđaju kako u čamcu prelazi s jedne obale na drugu obalu. Ali, i da se vratio staroj ljubavi - lovu i da u selu Višeslava lovi divlje patke.
Javnosti se servira i da se uglavnom skriva u trouglu između zapadne Srbije, severa Crne Gore i istočne Bosne. Upućeniji smatraju da je glavni pokazatelj gde se sprema novo „hvatanje Mladića“ - okupljanje „najmanje dve grupe dobro opremljenih lovaca na ucenjene glave, koje se nadaju da će se dokopati nagrade. Ponekad su, međutim, i oni izvor trača gde je Mladić sve viđen...
