Izvor: RTS, 18.Jun.2011, 20:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ima li prečica za EU?

Pregovore o članstvu u EU do sada je najbrže završila Slovačka, Hrvatska će za nepunih šest godina. Sada kada nema problem Ratka Mladića, Srbija se nada da bi na brzom koloseku mogla da nadoknadi izgubljeno vreme.

Srbija očekuje da će na proleće sledeće godine početi pregovore o članstvu u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropskoj uniji. Mnogi strahuju da će Unija biti stroža prema Srbiji nego prema zemljama istočne Evrope ili Hrvatskoj, koja posle šest godina završava pregovore.

U Briselu kažu da će kriterijumi biti isti, ali da se Srbiji i drugim balkanskim zemljama neće popuštati kada je reč o borbi protiv korupcije i kriminala.

Sada kada nema problem Ratka Mladića, Srbija se nada da bi na brzom koloseku mogla da nadoknadi izgubljeno vreme.

Do sada najbolji primer nadoknade vremena je Slovačka, koja je pregovore završila za tri i po godine, iako je prethodno bila u izolaciji zbog autokratske vlade premijera Mečijara. Jan Figel preuzeo je pregovore u trenutku kad je Slovačka bila na samom začelju kolone.

"Zemlja je konačno napravila preokret 1998. godine i onda je glavni zadatak bio nadoknaditi vreme, proći kroz ceo proces ozbiljno, temeljno, ali brzo, kako bismo se priključili EU zajedno sa našim susedima", rekao je Figel, glavni pregovarač Slovačke sa EU.

Slovačka je ostala rekorder po brzini pregovora. Hrvatska će uskoro postati druga zemlja bivše Jugoslavije koja ulazi u EU, posle pregovora koji su bili znatno duži od Slovačkih.

Sada je već jasno da će Hrvatska završiti pregovore o članstvu za nepunih šest godina i sledeće pitanje je kada će naredna zemlja Zapadnog Balkana započeti pregovore i koliko će oni trajati.

Ines Sabalić, dugogodišnji dopisnik iz Brisela, ističe da pregovori o članstvu postaju sve teži: da se od Hrvatske tražilo više nego od centralnoevropskih zemalja, a da će se od Srbije tražiti još više.

"Zemlje članice žele dokazati svojim euroskeptičnim javnostima koje ne žele videti više nikog u Uniji osim Švajcarske i Norveške, što se neće dogoditi, da neće više propustiti nijednu manu", rekla Sabalić.

U Centru za evropsku politiku navode da EU jeste pokretna meta, jer se i sama menja, ali da to ne znači da će biti tvrđa prema Srbiji nego prema drugima.

"Evropa sve više važnosti pridaje reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Želeće da bude potpuno sigurna da su tražene reforme u ovim oblastima ne samo usvojene, nego i primenjene u stvarnosti", rekla je Roza Balfur iz Centra za evropsku politiku.

"Da nije bilo podsticaja iz EU u Hrvatskoj nikada ne bi počela ozbiljna borba protiv korupcije. To je jasno kao beli dan", naglasila je Ines Sabalić.

Analitičari se slažu da za same građane nije najvažnije da li će proces trajati godinu ili dve duže, već koliko će se zemlja promeniti u stvarima koji se tiču njihovog života.

Nastavak na RTS...