Izvor: B92, 12.Apr.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Holandija: Mladić ostaje uslov

Beograd -- Portparol holanskog šefa diplomatije izjavio je za B92 da Holandija nije odustala od zahteva da Srbija ispuni sve obaveze prema Haškom tribunalu pre potpisivanja SSP-a.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju može biti potpisan 28. aprila, samo ako do tada bude ostvarena puna saradnja sa Tribunalom, što uključuje i izručenje Ratka Mladića sudu u Hagu, rekao je portparol Maksima Verhagena. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << On je time demantovao navode pojedinih medija da je Holandija ublažila svoj stav o ovom pitanju.

U isto vreme, naveo je, Holandija je spremna da zauzme „kreativan stav" u rešavanju tog pitanja ukoliko se „sadašnja ali i buduća Vlada u Srbiji jasno i javno obaveže da će ispuniti sve preostale obaveze".

Ispunjavanje tih obaveza pratio bi Evropski savet koji bi ocene saradnje morao da daje jednoglasno.

Ukoliko saradnja ne bude zadovoljavajuća, Holandija će insistirati da Sporazum ne bude ratifikovan kao i da ne počne da se primenjuje.

Stručnjaci: SSP je ekonomski ugovor

Stručnjaci podsećaju da je Sporazum pre svega ekonomski ugovor kojim Srbija dobija povlašćeni status u trgovini sa evropskim tržištem od 500 miliona ljudi.

Potpisivanje ekonomskog sporazuma sa Unijom, bio bi, smatraju stručnjaci, neophodna potvrda potencijalnim investitorima da je Srbija stabilna država u kojoj se poštuju propisana pravila.

"Tržište EU je otvoreno za naše proizvode koji zadovoljavaju standarde, ali asimetrija sa naše strane ne postoji. Prvi put smo to dobili 2000. godine, a nema garancije da će tako nešto biti obnovljeno ukoliko nemamo potpisan sporazum. Potpis bi bio siguran signal za investitore, omogućio bi potrošačima iz Srbije da dođu do bolje, jevtinije, kvalitetnije robe", rekla je Milica Delević sa Fakulteta političkih nauka.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pre svega je trgovinski ugovor kojim EU i Srbija otvaraju svoja tržišta i omogućavaju znatno liberalnije kretanje roba ka Evropi i ka Srbiji.

Za potrošaće to znači veći izbor roba i niže cene, dok proizvođači dobijaju povlašćen položaj na evropskom tržištu u odnosu na konkurenciju iz zemalja koje nemaju potpisan sporazum.

Stručnjaci kažu da će potpisivanje sporazuma otvoriti nove mogućnosti za poljoprivrednike i proizvođače hrane.

Zoran Cvetkov, poljoprivrednik iz okoline Dimitrovgrada, očekuje da će sredstvima Unije unaprediti svoju proizvodnju, onako kako su to učinili susedi iz Bugarske

"Video sam da Evropska unija daje sredstva za poljoprivredu, da se naročito ulaže u proizvodnju zdrave hrane. Verujem da će tako biti i kod nas, zato sam i došao ovde. Trenutno zemlja propada, niko neće da obrađuje, da radi... Uveren sam da će EU biti dobra za nas i to za planinske regione i više nego za nizije gde ima industrijskog zagađenja", rekao je on.

"Naša prednost je čist vazduh, ovde nema nijedne fabrike u okolini. Ja sam na 600m nadmorske visine, nema zagađenja, moje krave pasu lekovito bilje", dodaje on.

Inače, političari u Srbiji podeljeni su po pitanju potpisivanja Sporazuma: za potpisivanje zalažu se Demokratska stranka i koalicija okupljena oko te stranke, kao i LDP, a protiv su DSS, radikali i socijalisti.

Srbija i EU su u rekordnom roku završile pregovore o detaljima obimnog sporazuma, a ugovor je parafiran u novembru prošle godine.

Glavna prepreka da se na dokument stave i potpisi predstavnika 27 članica unije i vlade u Beogradu, bila je politička.

Najpre su članice EU insistirale na izručenju Ratka Mladića, a nakon jednostranog proglašenja Kosova i slanja misije EU na teren, od sporazuma je odustala stranka premijera Koštunice koju podržavaju SRS i socijalisti.

Te stranke traže da se pre potpisa Evropa izjasni da li Kosovo smatra sastavnim delom Srbije.

Zagovornici evropskih integracija, s druge strane, smatraju da na to pitanje jasno odgovara član 135. pomenutog sporazuma u kome se navodi da se sporazum "ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom 1244, ali i da se Sporazumom ne dovodi u pitanje sadašnji "status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji".

"Đelić ovlašćen za parafiranje, ne za potpisivanje"

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić izjavio je da "potpredsednik Vlade Božidar Đelić nije dobio ovlašćenje za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (sa EU), već samo za parafiranje sporazuma u decembru".

Aligrudić je izjavio za Blicu da sumnja da će Srbiji bilo šta biti ponuđeno, kao i da će, ukoliko se to eventualno i dogodi, sadržaj SSP-a zadovoljiti osnovni kriterijum - poštovanje Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama.

On je dodao da se "u Srbiji stvara veštačka histerija oko sporazuma sa politikantskom pozadinom i služi Demokratskoj stranci u predizborne svrhe samo s jednim ciljem - da se DSS optuži da je protiv članstva Srbije u EU, da želi da vrati Srbiju u prošlost i slične gluposti".

Aligrudić je rekao da DSS nije protiv članstva Srbije u EU.

Jeremić: Tadić i Đelić mogu da potpišu

Vuk Jeremić (FoNet)

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da potpredsednik Vlade Božidar Đelić i predsednik Srbije Boris Tadić imaju ovlašćenja da potpišu Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.

"Ukoliko dođe do potpisivanju ugovora o stabilizaciji i pridruživanju za vreme trajanja tehničke vlade, to ćemo učiniti. Oko toga ne bi trebalo praviti bilo kakvu kontroverzu s obzirom da je vlada, pre nego što je postala tehničkog karaktera, donela odluku da potpiše taj ugovor i da ga je na osnovu te odluke potpredsednik vlade Božidar Đelić i parafirao", rekao je Jeremić u intervjuu za vikend izdanje lista "Danas".

On je dodao i da predsedniku Srbije potpisivanje sporazuma omogućava Bečka konvencija.

Nastavak na B92...

Blic: Holandija nije ublažila stav o potpisivanju SSP sa Srbijom