Izvor: B92, 01.Feb.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HRV: Mali napredak u Srbiji
Vašington -- Srbija je učinila mali napredak u oblasti ljudskih prava, dok je na Kosovu stanje manjina vrlo teško, ocenjuje Hjuman rajts voč.
U izveštaju se navodi da je učinjen mali napredak po pitanju ljudskih prava - stanje etničkih i verskih manjina i dalje zabrinjava, a nezavisni novinari suočavaju se s pretnjama i nasiljem. Srbija je, ocenjuje HRV, poboljšala saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine, ali nije izručila glavnog optuženog, vojnog komandanta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bosanskih Srba u vreme rata u BiH, generala Ratka Mladića.
"Ratko Mladić, optužen za ratne zločine, ostao je na slobodi u Srbiji iako je Beograd izrazio spremnost da će ga predati pravdi", kaže se u saopštenju.
Uz podsećanje na suđenja bivšim zvaničnicima jugoslovenske vlade i vojske pred Haškim tribunalom, u izveštaju se ukazuje da srpska javnost veoma negativno gleda na tu instituciju i njen rad.
Sud za ratne zločine u Beogradu nastavlja sa radom i pored ograničenog novca, političke podrške i svesti o njegovom radu, navodi, međutim, američka organizacija za zaštitu ljudskih prava.
"Bilo je izveštaja o mešanju politke u rad tužilaca, ali je presuda za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića pokazala hrabrost tužilaca i sudija koji su i pored političkih pritisaka i pretnji priveli pravdi 12 osoba, a glavni optuženi Milorad Ulemek osuđen je na 40 godina zatvora", piše u izveštaju.
Hjuman rajts voč ocenjuje da je bilo ograničenog napretka u poboljšanju stanja albanske manjine na jugu Srbije i Bošnjaka u Sandžaku, ali i ukazuje na teške ekonomske i socijalne uslove Roma koji su suočeni sa vređanjem i fizičkim napadima.
"Tokom 2007. godine zabeleženo je više od 30 napada na pripadnike manjinskih verskih zajednica. Srpska vlada je obično osuđivala te napade, policija otvarala istrage, ali je mali broj izvršilaca napada kažnjen", napominje se u izveštaju Hjuman rajts voča.
S velikim brojem raseljenih (oko 208.000) i izbeglica (oko 106.000), u Srbiji je najveća proporcija raseljenih u Evropi.
Oko 6.000 raseljenih iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova i dalje je u kolektivnim centrima u kojima su često veoma teški uslovi.
Nezavisni novinari suočeni su s pretnjama i napadima, pa se u izveštaju pominje napad na novinara lista "Vreme" Dejana Anastasijevića i pretnje novinarima agencije Beta Dinku Gruhonjiću i televizije TNT Stefanu Cvetkoviću.
Napominje se i da nema napretka u rešavanju ubistava novinara uključujući ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. i Milana Pantića 2001. godine.
HRV ukazuje da je "rešavanje konačnog statusa Kosova bacilo u senku mračno stanje ljudskih prava" u toj srpskoj pokrajini.
Manjine su, i dalje, suočene s nasiljem, uznemiravanjem, diskriminacijom i otežanim pristupom javnim službama, navodi HRV.
Ograničen je napredak u povratku raseljenih i izbeglih, a pravosudni sistem je slab.
Kada je reč o parlamentarnim izborima na Kosovu, veliki broj tamošnjih Srba poslušao je poziv Beograda na bojkot, ocenjuje ta organizacija.
Romi, Aškalije i Egipćani i dalje su najranjivije zajednice i najmarginalizovanije na Kosovu.
U procesu rešavanja statusa Kosova njihovi politički, ekonomski i socijalni zahtevi su zanemareni.
Nasilje nad manjinama je nastavljeno, žrtve su uglavnom kosovski Srbi, ali i Bošnjaci, Romi, Hrvati i Crnogorci, navodi Hjuman rajts voč.
Broj dobrovoljnih povrataka na Kosovu ostao je mali. U prvoj polovini 2007. zabeležen je povratak 308 osoba.
UNHCR je, podseća HRV, saopštio da Srbi, Romi i Albanci rizikuju progon ako se vrate u oblasti u kojima bi bili manjina.
Pravosudni sistem je, i dalje, najslabija vladina institucija i pored napora da bude reformisan, ocenjuje HRV i ukazuje da je saradnja međunarodnih i domaćih sudija i turžilaca nedovoljna.
SAD i EU na udaru kritike
SAD i Evropska unija ugrožavaju ljudska prava u svetu, dopuštajući da se države sa sumnjivim izborima poput Pakistana i Kenije smatraju pravim demokratijama, ocenio je Hjuman rajts voč u godišnjem izveštaju o ljudskim pravima u svetu.
Dok je Srbija dobila delimično pozitivnu ocenu, u Hrvatskoj se poboljšanje stanja ljudiskih prava ocenjuje kao umereno.
Napredak Hrvatske umanjen je činjenicom da i dalje postoje prepreke za povratak i reintergaciju srpskih izbeglica.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice Ujedninjenih Nacija, skoro 1700 Srba se u prvih devet meseci prošle godine vratilo u Hrvatsku, ali su se suočili sa nasiljem i uznemiravanjem.
Ipak, ovogodišnji izveštaj pre svega stavja akcenat na zemlje sa navodnim demokratijama.
Organizacija je navela da se Pakistan, Kenija, Rusija, Nigerija, Bahrein, Jordan i Tajland ponašaju kao da je održavanje izbora dovoljno da bi bile nazvane demokratskim zemljama.
"Svi žele da budu demokratija. Demokratija se smatra ključem legitimnosti, pa tako autokrate, tirani i diktatori širom sveta očajnički pokušavaju da se predstave kao demokrate", ocenio je Kenet Rot, izvršni direktor Hjuman Rajst Voča.
Oštru kritiku pretrpele su Sjedinjnene Američke Države i Evropska unija za koje Rot ocenjuje da će prihvatiti čak i najsumnjivije izbore, "sve dok je 'pobeda' strateški ili trgovinski saveznik".
A u ime borbe protiv terorizma SAD, Francuska i Velika Britanija, zajedno sa Pakistanom, krše ljudska prava.
"U slučaju administracije američkog predsednika Buša, Sjedinjene Američke Države danas ne mogu sa kredibilitetom da pričaju o promovisanju ljudskih prava, pa mora da se zadovolji blažim konceptom demokratije", ocenjuje Kenet Rot.
Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak je rekao da nije video taj izveštaj, ali je naveo kako je promovisanje ljudskih prava "suština" američke spoljne politike.
Mekormak je kazao i da se izbori "različito odvijaju u različitim državama, u skladu s istorijom, vrednostima i kulturom".
