Izvor: Politika, 04.Jul.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problematične ambasadorske poruke
Poznavaoci prilika u diplomatiji gotovo su jednoglasni u oceni da se ambasadori velikih sila u našoj zemlji ponašaju „mnogo slobodnije” nego ostali diplomatski predstavnici
Sandžačke političke protivnike, predstavnike stranaka Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina za isti sto doveo je ovih dana turski ambasador u Beogradu Suha Umar. Kako kaže Ljajić, ovaj diplomata posredovao je da se sastanu najpre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na nivou poslanika, a proces „pomirenja” trebalo bi da bude nastavljen ovih dana zajedničkim sastankom sa turskim ministrom spoljnih poslova koji dolazi u Novi Pazar.
Aktivna uloga predstavnika Turske jedan je od primera koji pokazuje kako „mešanje” stranih zemalja u političke događaje u Srbiji može pozitivno da deluje na prilike u zemlji. Ali, nije uvek tako, naročito kada je reč o vodećim svetskim silama. Nedelju dana pre turskog posredovanja u mirenju posvađanih novopazarskih stranaka ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin „zapretio” je da bi ruski investitori mogli izgubiti poverenje u ovdašnje tržište pošto se u Srbiji ne kupuje ono što proizvode firme u koje je ušao ruski kapital.
Sve to dogodilo se u jeku dogovora o uslovima za rusku pomoć od 200 miliona evra za stabilizaciju srpskog budžeta i 400 miliona evra za izgradnju metroa i infrastrukturne projekte, koje je predsednik Srbije Boris Tadić zatražio od ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. „Moramo da se suprotstavimo protivnicima rusko-srpskih odnosa u Vladi Srbije”, rekao je Konuzin. Skeptici su, posmatrajući sve ovo zajedno, unapred zaključili da je poruka zapravo da od para nema ništa, sve dok u Vladi Srbije sede i oni koji „miniraju” privrednu saradnju dve zemlje i postavili su pitanje gde diplomate povlače granicu između zaštite interesa države koju zastupaju i mešanja u unutrašnje stvari države domaćina.
Poznavaoci prilika u diplomatiji i politički analitičari gotovo su jednoglasni u oceni da se ambasadori velikih sila u našoj zemlji ponašaju „mnogo slobodnije” nego ostali diplomatski predstavnici, te da sebi to najčešće najviše dopuštaju predstavnici SAD, Velike Britanije, Nemačke i Rusije.
Ambasadore tih zemalja u Srbiji od većine njihovih kolega izdvaja činjenica da su toliko prisutni u medijima da ih prepoznaje i šira javnost.
„Zanimljivo je koliko se u našim medijima pridaje važnost onome što kažu pojedini ambasadori. A oni uvek zastupaju interese svoje države i samo je pitanje pojedinačnog stila – kako će to raditi. Neki su više skloni da te poruke prenose javno i da se pojavljuju na sceni, drugi manje pričaju, a više rade, ali u suštini oni samo izvršavaju naloge koje su dobili od svojih vlada”, kaže politički analitičar Milan Nikolić.
Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije, kaže da je i u ovom slučaju Konuzin samo preneo stav zvanične Moskve. „Nijedan ambasador neke velike zemlje nikada ne daje izjave a da za njih nije dobio instrukcije od svog državnog vrha. Tako je i Konuzin sada izneo ono što o našoj vladi misle Putin i Medvedev. Predsednik Tadić tražio je novac od Rusije, koju smo prethodno mesecima držali na „stendbaju” pre nego što smo potpisali gasni aranžman, oni su nezadovoljni takvim odnosom i time što deo vlade, posebno iz G17 plus, nije za saradnju sa Rusijom i verovatno nam te pare neće ni dati”, kaže Fatić. On inače ne vidi u Konuzinovoj izjavi nikakav neprihvatljiv iskorak. „Ako nekome nije smetalo što je vlada sastavljena u saradnji sa ambasadorom SAD Kamerunom Manterom, zašto bi sada bio problem što Konuzin kaže da za Rusiju to nije u redu”.
Svakako najkontroverznija i nikada do kraja razjašnjena aktivnost američkog ambasadora Kameruna Mantera i britanskog Stivena Vordsvorta u našoj zemlji povezana je upravo sa formiranjem aktuelne Vlade Srbije nakon prošlogodišnjih izbora kada su na sastanku sa viđenijim privrednicima vrlo otvoreno i direktno lobirali za stvaranje koalicije koja je sada na vlasti. Međutim, i brojne druge izjave i gestovi ambasadora najuticajnijih zemalja sveta izazivali su kod nas dosta polemika. Tako je i Konuzin svojevremeno izazvao brojne komentare predlogom srpskim političarima da se ratifikacija energetskog sporazuma razmatra kao prva tačka dnevnog reda Skupštine Srbije. Njegov prethodnik Aleksandar Aleksejev komentarisao je kako se na ruski kapital u Srbiji gleda kao na drugorazredni, a bivši ambasador SAD Majkl Polt tražio je od Vlade Srbije da zaštiti „Filip Moris” od promena uslova poslovanja zbog primene CEFTA. Britanski ambasador Stiven Vordsvort kritikovan je zbog stava da je inicijativa Srbije da Međunarodni sud pravde oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova „greška” i „izazivanje”, ali i kada je čelnike albanskih partija sa juga Srbije posavetovao kako bi na parlamentarne izbore trebalo da idu sa zajedničkom listom.
G. Novaković
-----------------------------------------------------------
Slučaj Cobel
Diplomata koji je svojom izjavom izazvao najoštrije reakcije u našoj zemlji svakako je bivši nemački ambasador Andreas Cobel. Ovo je ujedno i jedini put da je ambasador (naknadno) priznao da je rekao nešto što nije stav države koju predstavlja. Cobel, koji je ubrzo posle toga napustio Srbiju, iako zvanično ne zbog ovog incidenta, rekao je aprila 2007. godine da bi „insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo Srbiju i verovatno dovelo do eskalacije nasilja a onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine i Sandžaka"”
[objavljeno: 05/07/2009]
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić
