Izvor: Politika, 11.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preko krize do efikasne države

Rano je govoriti o još jednom rebalansu budžeta. Ukidanje viza najrealnije od svih predizbornih obećanja. Ne isključujem izbore na jesen, ali ih i ne očekujem

Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku i lider Sandžačke demokratske partije, uveren je da se efekti prvog paketa vladinih mera, u vidu subvencionisanih kredita za povećanje likvidnosti, već vide, kao i da će nove mere Vlade Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za borbu protiv ekonomske krize vrlo brzo dati konkretne rezultate. Upozorava, međutim, da se njihovi efekti moraju mesečno kontinuirano pratiti i prilagođavati realnoj situaciji.

– Najvažnije je da je država poslala jasnu poruku da je sebi zavukla ruku u džep i da će najveći deo ušteda biti iz tog bunara. Do sada je glavna kritika bila da država mora da pojeftini i da smanji troškove. Mislim da će to i da bude kratkoročni efekat ušteda koje će se ostvariti, a dugoročni je prilika da stvorimo jeftiniju i efikasniju državnu administraciju nego što je imamo. Da sada nismo krenuli, teško da bi bilo drugog povoljnog momenta da se u taj proces uopšte krene – kaže Ljajić za „Politiku”.

Zašto se čekala kriza da se krene sa time?

Nažalost, nema adekvatnog ogovora. Od 2000. godine imali smo česte izborne cikluse. Prosečno trajanje vlada u Srbiji je od tada 19 meseci. Posle svakih izbora imali smo nove ljude u administraciji jer stranke nisu htele da se odreknu dovođenja svojih ljudi na razne državne funkcije. Trebalo je, nažalost, da se dogodi ovakva kriza da bismo odlučili da krenemo u proces racionalizacije.

Šta će da bude garant toga da će racionalizacija i biti urađena?

Garant toga je to što bi alternativa bio bankrot. Videli smo kakve je efekte imala ekonomska kriza u drugim državama. Ekonomska kriza prerasla je u političku krizu, mnoge vlade su pale – Letonija, Island, Mađarska, u Ukrajini je velika politička nestabilnost. Irska je oporezovala i najsiromašnije građane da nedeljno svako mora da izdvaja sedam evra za popunjavanje budžetskog deficita. Mi, na sreću, nismo još dotle došli, nadam se i da nećemo, ali očito je da je ova kriza imala i ozbiljne političke implikacije.

Ispada, dakle, da je vlada reagovala da bi spasla sebe? Da li ste se više plašili mogućeg pada vlade, nego same krize?

Ma uopšte nije pitanje pada vlade, već je reč o padu sistema. Najmanji bi problem bio što bi vlada pala. Ali ugrožen je bio ceo sistem.

Da li je u Vašem ministarstvu počela štednja?

Za više od 50 odsto smo smanjili broj ljudi angažovanih po ugovoru o delu. To su ljudi koji su radili na raznim zakonima i projektima, koji su važni za Ministarstvo, ali moramo sve to iz postojećih resursa da popunjavamo. Reč je o više od 20 ljudi s kojima su ugovori raskinuti još od 1. marta. Plašim se da ćemo morati da idemo na dalja smanjenja, jer ćemo sa 26 odsto manje sredstava morati da napravimo i druge uštede. Štedimo i na telefonima. Posebno nas pogađaju ograničenja vezana za inspekciju. Imamo oko 300 ljudi u inspekciji rada koja mora da funkcioniše. Ta inspekcija je sad važnija nego ikad. Vlada je odlučila da se čak i njima ukinu mobilni telefoni. Probaćemo da nađemo neka sredstva da možemo bar 500 dinara kredita da im obezbedimo, kako bi mogli da funkcionišu. Ali velika ušteda može da se učini na putovanjima, i na nivou vlade i na nivou Ministarstva. Ići ćemo samo tamo gde imamo konkretnu političku ili finansijsku korist u smislu potpisivanja konkretnih ugovora i donacija. Evo, ja sam od početka godine imao nekoliko raznih poziva za putovanje, ali nisam nigde bio.

Premijer Cvetković tvrdi da vlada nije lutala u traženju mera za borbu sa ekonomskom krizom. Utisak u javnosti je ipak drugačiji?

Predlog o solidarnom porezu došao je od strane MMF-a. Reakcije su bile loše. Nikakva šteta nije učinjena činjenicom da smo bili blizu odluke o uvođenju solidarnog poreza, ali se nije krenulo u primenu. Vlada je ocenila da su mere koje je predložila efikasnije i da se njima postiže ravnomernija raspodela tereta krize, što nam je važno. Da bi bilo koje mere mogle da budu operacionalizovane, važno je da dobiju što širu podršku. Ne možemo sprovesti mere, makar dolazile i od UN, MMF ili Svetske banke, ukoliko naiđu na jednodušno odbijanje stručne javnosti, političkih stranaka, ekonomskih eksperata. Mislim da smo ovim merama našli pravu meru u smislu efikasnosti i prihvatljivosti u javnosti i ekonomske održivosti. Ipak, ne postoji nijedna mera za koju se može reći da ima univerzalni karakter i da će biti recept za ovu krizu. Niti postoji mogućnost mehaničkog preslikavanja mera koje su neke druge zemlje donele, već morate donositi mere koje su u skladu s vašim specifičnostima. Takođe ne postoje mere za koje možete reći da imaju trajni karakter. Sve mere koje donosimo biće privremenog karaktera, u hodu će se pratiti njihova realizacija i efekti i nećemo se libiti da neke mere prilagođavamo, menjamo, zavisno od dubine krize i efekata mera koje primenjujemo.

Pojedini ekonomski stručnjaci najavljuju da na jesen treba očekivati novi rebalans budžeta, pored ovog prolećnog.

Mislim da je rano da možemo da predvidimo da li će ga biti. Ne bih ga isključio jer ne možemo da predvidimo kolika će dubina krize biti.

Neki sindikati su već najavili proteste, doduše pre nego što je vlada predložila svoje mere.

U ovakvoj situaciji nikad ne možete isključiti proteste. Mada mislim da ovim merama vlada nije dala nikakav povod za njihovo održavanje.

Ambasador SAD Kameron Manter ocenio je pre neki dan da između Amerike i Srbije sem Kosova nema više otvorenih pitanja. Čak je i pohvalio Vaše i napore tužioca Vladimira Vukčevića na pronalaženju haških begunaca.

To ukazuje na vraćanje poverenja, kao i na to da sve ono što naše službe rade najveći deo međunarodne zajednice vrednuje na adekvatan način. To je najava drugačijeg odnosa međunarodne zajednice prema Srbiji. I ranije sam rekao da imamo apsolutnu podršku američke administracije kad je reč o potrazi za haškim optuženicima i priznanje za ono što radimo i da Kosovo zaista ostaje jedina tačka o kojoj u ovom trenutku nemamo ni približno isto gledište.

Osam država članica EU zatražilo je da se ukinu vize za zemlje zapadnog Balkana. Koliko je realno da se to desi do kraja godine?

Mislim da je to najrealnije od svih predizbornih obećanja. To je zaista postalo tehničko pitanje i nema političkih prepreka. Mladić nije uslov za viznu liberalizaciju. On je uslov za Privremeni trgovinski sporazum i početak ratifikacije SSP-a. Mi tehnički veoma dobro stojimo. Dolazile su komisije iz EU koje vrše nadzor i one nisu imale veće primedbe, naprotiv. Treba da donesemo još nekoliko strategija i akcionih planova do kraja aprila i time ćemo ispuniti apsolutno sve i tehničke preduslove za viznu liberalizaciju, da bismo na jesen to mogli i da ostvarimo i da od 1. januara 2009. naši građani mogu da putuju bez viza.

Opozicija najavljuje izbore za jesen. Očekujete li ih i Vi? Ukidanje viza bilo bi jak adut u rukama vlasti za njihovo raspisivanje.

Da, nama bi to odgovaralo, ali mislim da opozicija traži izbore a moli boga da ih ne bude. Ne znam koja bi rešenja opozicija sad mogla da ponudi. Realno, izbori sad ne odgovaraju ni ukupnim prilikama u zemlji jer to bi značilo dodatni trošak. Idealno je ovo vreme za demagogiju i populizam. Ali posle tih izbora imali bismo vlast koja se ne bi mnogo razlikovala od sadašnje. Iskreno, ne vidim da bi ikome sad odgovarali izbori.

Da li potpuno isključujete mogućnost njihovog održavanja?

Nikad, posebno ne u Srbiji. Isključivati izbore u Srbiji je prilično riskantno. Ali realno ih ne očekujem. U vladajućoj koaliciji se razmišlja o merama za borbu s krizom, a ne o izborima.

-----------------------------------------------------------

Zamerke demokrata

Dokle se stiglo sa sporazumom između vaše SDP i DS-a?

Apsolutno smo spremni da potpišemo sporazum, ali su prilike u zemlji to stavile u drugi plan, što i razumem. To je tema za neka mirnija i bolja vremena. Demokratska stranka ostaje naš strateški partner.

A šta je sa sporazumom sa Samostalnom srpskom demokratskom strankom iz Hrvatske?

Načelno smo napravili nacrt sporazuma i trebalo je da ga potpišemo u Beogradu, ali smo i to ostavili za neko bolje vreme.

Na izborima u Zemunu i na Voždovcu SDP nastupa samostalno. Šta očekujete od tih izbora?

Očekujem da uđemo u oba lokalna parlamenta i da se izmerimo, da vidimo gde stojimo. Šta god da osvojimo, na te mandate DS može da računa kao na svoje. Mislim da je to najpošteniji odnos. Vidim da nekima nije pravo što smo se odlučili na to.

Kome nije pravo? Nekome u DS-u? Da li Vam je neko zamerio konkretno i direktno?

Ne tako direktno, ali zaista ne mislim da je ovo nešto usmereno protiv DS-a, niti bih to ikad uradio. Mi imamo odbore u Beogradu i nisam mogao da ih raspustim i kažem da ovi izbori za nas ne postoje, posebno što niti nas je iko zvao i pitao da li hoćemo s njima. A prošli put smo, posebno u Zemunu, odradili svojski za Listu za evropsku Srbiju, a nismo dobili nijedno odborničko mesto.

Da li ste se Vi tu osetili prevarenim?

Lično nisam. Demokratska stranka je verovatno dobila manje u Zemunu nego što je očekivala, ali ja to ne mogu da objasnim ljudima koji su trčali u toj kampanji u Zemunu.

-----------------------------------------------------------

Preregistracija

Jedna od iznuđenih mera je i odluka da će građani koji imaju automobile s crnogorskim tablicama morati da ih preregistruju i da plate carinu i PDV. Iako je to pitanje i ranije potezano, izgleda kao da ni od toga ne bi bilo ništa da ne postoji hitna potreba za smanjivanjem budžetskog deficita.

E, sad mi recite da li je važnije da mi dođemo do dodatnih sedam-osam milijardi, koliko se procenjuje da možemo na taj način da dobijemo, ili da debatujemo da li je trebalo ranije da donesemo ovakvu odluku.

Ne, pitanje je da li bi pojedinci i dalje, da nije došlo do krize, mogli da zaobilaze srpske propise i nabavljaju automobile, a da pri tom ne plaćaju dažbine i tako oštećuju budžet?

Pitanje je sad tu šta je starije, kokoška ili jaje. I oni koji su bili protiv preregistracije imali su svoje argumente. Tačno je da vas ova situacija tera da donosite neke odluke i povlačite poteze koji vam pomažu da iskoristite sve potencijale koji vam stoje na raspolaganju da dođete do što većih sredstava koja možete da plasirate u privredu.

Marko R. Petrović

[objavljeno: 12/04/2009]
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić

Nastavak na Politika...