Izvor: Politika, 17.Jul.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljajićevo biti ili ne biti
Neću u vladu protivno želji DS-a, jer bi sve drugo bila politička prostitucija, kaže lider SDPS-a Rasimu Ljajiću uopšte nije lako ovih dana. Odluka koju treba da donese – da uđe ili da ne uđe u buduću republičku vladu – mogla bi da ima dalekosežne posledice po njega i njegovu Socijaldemokratsku partiju Srbije (SDPS).
Na prvi pogled odluka i nije tako teška – jer ne zavisi od njega. Zavisi od Demokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranke na čijoj listi je SDPS ušao u parlament. Ljajić je i juče za „Politiku” potvrdio da neće ići protivno želji demokrata, kakva god njihova odluka da bude.
„Sve drugo bila bi čista politička prostitucija”, kaže on.
Sudeći po rečima Aleksandra Popova, političkog analitičara i direktora Centra za regionalizam, Ljajić ne bi trebalo da žali ako mu DS ne bude dao „zeleno svetlo” za ulazak u vladu naprednjaka, socijalista i regionalista.
„Sigurno je da to učešće u vlasti ne može doneti pozitivne poene ni njemu lično ni njegovoj stranci”, kategoričan je Popov.
Kako objašnjava, od svih dosadašnjih ministara, a bilo ih je dosta u vladama od 2000. godine, Ljajić je imao najbolji i konstantno dobar rejting u javnosti. Pri tom, davali su mu najnezahvalnije uloge, od toga da bude na čelu Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, preko Koordinacionog tela za jug Srbije, do resora za rad i socijalnu politiku.
„Nijedna od tih dužnosti nije takva da se na njoj mogu ubirati lovorike, ali je on ipak svojim odnosom prema radu i prihvatanjem takvih nezahvalnih poslova stekao veliki ugled u javnosti. Ako se odluči da uđe u vladu, to će kod jednog broja onih koji ga simpatišu i njegovih pristalica izazvati, blago rečeno, zbunjenost, jer ulazi u koaliciju kojoj ideološki ne pripada. I to će mu sigurno okrnjiti rejting”, ističe Popov.
Za razliku od Popova, politički analitičar Dejan Vuk Stanković vidi i dobre i loše strane eventualne Ljajićeve odluke da uđe u vladu. I, kako kaže, potpuno razume njegovu poziciju.
On, naime, bira između opcije da u narednom periodu bude u opoziciji i šanse da, kako se nezvanično može čuti, bude i potpredsednik vlade i ministar. Ljajić nije želeo da govori konkretnije o „veoma korektnoj ponudi” koju je dobio od Aleksandra Vučića, ali je za jedan list naveo da je to ponuda kakvu do sada nije dobijao.
„Ljajić, dakle, može da ostane iz nekog ekstremnog političkog fer-pleja sa DS-om i da gleda kakva će biti sudbina te velike stranke, na koju ne može mnogo da utiče. A može i da izađe iz neke političke senke koju je tamo imao i da krene samostalno, da prihvati rizik saradnje sa nekim sa kim nije do juče sarađivao, ali da prihvati i rizik izgradnje sebe i svoje stranke kao autonomnog činioca na političkoj sceni”, ističe Stanković.
Zato Ljajić, dodaje, ima jednu pravu političku dilemu, koja ima i dobre i loše strane. Biće verovatno kritikovan kao čovek za sve „garniture”, biće degradiran u očima biračkog tela evroreformskih stranaka, i izgubiće neki kredibilitet u delu medijske javnosti koji je u Ljajiću prepoznavao čoveka koji deluje kultivisanije, pitomije od ostatka političke elite koja samo ide ka privilegijama i ka mestima u vlasti.
„To su sve neki motivi koji mogu biti korišćeni protiv njega. Ali to ne znači da je to objektivno tako i ne znači Ljajić nema prava da samostalno definiše svoju političku sudbinu. Ako uđe u tu vladu dobiće priliku da afirmiše sebe i svoju politiku, da eventualno lansira i neko novo ime. U krajnjoj liniji, mnogo lakše se pravi rejting stranke i učvršćuju njene pozicije kada držite vlast nego kada ste u opoziciji, bez obzira na ukupne socijalne i političke prilike u zemlji”, ističe Stanković.
Ali ono što svakako definiše sudbinu ne samo Ljajića nego svakog političara jeste kakve će rezultate napraviti, ukazuje on. Negativni aspekti Ljajićeve odluke će iščezavati ako ta vlada bude imala neke vidljive i proverljive rezultate.
B. Baković
objavljeno: 18.07.2012
