Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Dec.2016, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Rasim Ljajić: Podele u društvu koče reforme
Nismo mi ni ranije bili oaza političke kulture, fer kampanja, manje-više su sve bile prljave. Mi danas imamo takvu ukupnu atmosferu, pa su i kampanje takve.
Živim za dan kad ćemo iskoračiti iz tog blata i da se kampanje odvijaju bez povišene strasti, kaže između ostalog Rasim Ljajić u razgovoru sa Jelkom Jovanović
Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Socijaldemokratske partije Rasim Ljajić ponovo je u fokusu javnosti zbog otvorenog >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sukoba s Muamerom Zukorlićem, poslanikom i liderom Bošnjačke demokratske zajednice, takođe delom vladajuće koalicije. Ovih dana sukob je doveden do usijanja emitovanjem tajnih razgovora Zukorlića sa saradnicima, snimljenih pre nekoliko godina, u kojima se pominje i Ljajićevo – ubistvo.
“Ne bih dramatizovao te snimke i ubistvo da se ne bi stekao utisak da na bilo koji način želim da se predstavim kao žrtva, mada jesam žrtva jedne besomučne kampanje koja se vodi. Taj snimak treba da razobliči fabriku laži koja konstantno proizvodi neprijatelje, mržnju, netrpeljivost i stvara podele i lošu atmosferu u samom Sandžaku. Snimcima koje smo dobili od ljudi koji još rade kod Zukorlića trebalo je da prikažemo na šta su sve ti ljudi spremni u blaćenju svojih političkih rivala. Taj čovek stvara sliku da dole samo što nije planuo sukob, što utiče na ukupno stanje, posebno što Zukorlić stvara utisak da ima podršku Beograda”, kaže Ljajić za Novi magazin i dodaje: “Mi želimo da se fokusiramo na ono što je svakodnevni život građana u Sandžaku i pružili smo ruku saradnje Stranci demokratske akcije gospodina Ugljanina, da vidimo možemo li da dođemo do dogovora, pre svega o ekonomskom oporavku opština u Sandžaku, možemo li u tim pitanjima da sarađujemo, uvažavajući sve razlike koje postoje između stranaka. To treba da bude preduslov ukupne političke i društvene stabilnosti u regionu jer iza ove dve stranke stoji preko 80 odsto glasača u Sandžaku.”
*Očekujete li da, kako se to kaže, pravna država uradi svoj posao kad je u pitanju nelegalna gradnja verskog objekta u centru Novog Pazara iza koje stoji Zukorlić?
Od početka nisam ulazio u meritum problema jer sam smatrao da je to posao za nadležne institucije. Nemaju šta politika i političari da traže u toj situaciji, potpuno smo bili van politikantstva u koje su nas pokušavali uvući sve vreme, samo smo se pozivali na zakon i rad institucija koje treba da obave svoj deo posla: ukoliko ima uslova da se gradi, neka se gradi, ukoliko nema uslova, gradnja treba da bude obustavljena. To je naš principijelni stav, ne samo za ovaj slučaj nego za sve slične slučajeve i one koji će se u budućnosti pojavljivati.
*Koliko ta situacija utiče na odnose unutar koalicije?
To je pitanje za SNS. Nije tajna da su u političkom smislu moja i Zukorlićeva stranka dva različita sveta, nema dodirnih tačaka, ali zbog činjenice da participiramo u vlasti hteli smo da izbegnemo javnu konfrontaciju i tu zagađenost političkog prostora u Sandžaku dalje prenosimo. Međutim, pošto Zukorlić nema političku platformu, niti ga bilo šta drugo zanima izuzev ličnog interesa, u meni je video prepreku da se taj interes ostvari i ja sam jedina politička platforma kojom se bavi. Odlučio sam da se branim, više neću da okrećem drugi obraz kad me udari, braniću se na isti način na koji me napada. S tim što sam svima rekao da niko ne sme da izgovori nijednu jedinu laž, kao što oni rade. Mi nemamo potrebe bilo šta da izmišljamo, dovoljno je da govorimo istinu.
*Jeste li posle istupa premijera, koji je rekao da neće rušiti zgradu zbog mogućeg sukoba s muslimanima, razgovarali s njim?
Pre toga nismo razgovarali o Zukorliću, posle te izjave i naše reakcije jesmo. Zadovoljni smo činjenicom da je premijer rekao da se zakoni moraju poštovati i da se mora naći način da se zakon primeni. Ne može se koristiti prvo verska, a sada politička funkcija da radite šta vam padne na pamet. Morate znati da je lokalna samouprava pre nego što je nikao objekat tražila da se ne gradi jer nema dozvolu.
*Vikend je doneo i zaoštravanja na relaciji SNS-SPS, posle intervjua Branka Ružića i reakcija na njega. Da li je ugrožena vladajuća većina?
Mislim da nije, ispada je bilo i ranije, ne samo na toj relaciji, ali nikada skupštinska većina nije bila ugrožena. Ovo nije matematička koalicija jer lista koju vodi SNS ima većinu, a bilo bi još kandidata čak i da je ugrožena, a ne vidim da je na bilo koji način dovedena u pitanje.
*Izbori su postali vruća politička tema, vi ste prvi najavili predsedničku trku, pa donekle revidirali stav. Hoćete li se kandidovati?
Ukoliko vladajuća koalicija ima jednog kandidata i ukoliko sve stranke prihvate jedinstvenog kandidata, ja sigurno neću biti neko ko će dogovor da krši ili dovodi u pitanje. Ukoliko pak postoji mogućnost da vladajuća koalicija ima više kandidata, u toj varijanti ja bih se kandidovao na predsedničkim izborima.
*Deo političke i široke javnosti smatra da se potencijalni kandidati opozicije satanizuju. Kako vama to deluje?
Objektivno govoreći, predsednička kampanja je krenula mnogo ranije nego što je trebalo, čim su parlamentarni izbori završeni. Nismo mi ni ranije bili oaza političke kulture, fer kampanja, manje-više sve su bile prljave. Mi danas imamo takvu ukupnu atmosferu, pa su i kampanje takve. Živim za dan kad ćemo iskoračiti iz tog blata i da se kampanje odvijaju bez povišene strasti.
*I dodatno polarizuju društvo?
To je najgore jer su polarizovana društva najveća smetnja, najveći kočničari reformi koje se moraju sprovesti.
*Ako obrnemo logiku, može li strah od reformi biti uzrok takvih kampanja i nametanja efemernih pitanja?
Realno ozbiljna politička polarizacija društva postoji, imate deo, uslovno rečeno, konzervativnih birača, deo naginje građanskoj, evropskoj opciji, ima nacional-demokratskih birača. Ta vrsta podele, ukoliko bi se realizovala kroz javnu debatu, ne bi bila toliko loša, ali kod nas se u raspravu unose inat i nepotrebna strast.
*Koliko je realno da sa predsedničkim izborima budu održani vanredni parlamentarni i beogradski?
Ne verujem da će biti raspisani beogradski izbori, nešto više verujem u vanredne parlamentarne. U svakom slučaju, SNS će odvagati, odmeriti i prednosti i mane jedne i druge opcije. Sigurno da postoje negativne strane raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora jer to nije dobar ambijent za reforme i sve što radimo na povećanju ukupne privredne aktivnosti u zemlji. Sa druge strane, imate lošu atmosferu u parlamentu koja koči donošenje važnih akata, predstavlja vrlo lošu sliku i stvara lošu percepciju institucija u Srbiji. Nadam se da će SNS doneti odluku koja će pre svega biti u interesu stabilnosti u Srbiji.
*U slučaju novih izbora, hoće li SDPS opet sa SNS-om ili ima istine u navodnim razgovorima sa socijalistima?
Nikakvi dogovori ne postoje; prvo ćemo razgovarati sa SNS-om, tako nalažu politička korektnost i logika. Mi smo za te razgovore spremni, možda SNS ima druge kombinacije, ne mogu to da znam dok ne obavimo razgovore.
*Pominjete lošu atmosferu u parlamentu. Ko je kreira i otkuda to, kada postoji jasna većina koja može sve da izglasa?
Činjenica je da je atmosfera loša, prave se performansi kakvi nikada nisu pravljeni, mi možemo samo da konstatujemo stanje. Opozicija koristi Skupštinu kao mesto gde će se pokazati vidljivom, možda predstaviti i snagu koju objektivno nema. Da li je to legitimno ili ne, može čovek da diskutuje, ali često izlazi izvan okvira pristojnosti. Skupština je postala svojevrsna politička tribina, meni se čini da se poslanici ne obraćaju ni predsedniku Skupštine ni drugim poslanicima već svojim komšijama, prijateljima, rođacima, biračima i javnosti, važan je taj spoljni efekat, šta si nekome rekao, a ne sadržaj izgovorenih reči. U 70 odsto slučajeva diskusije nemaju veze sa onim o čemu se raspravlja i koliko god da su skupštinski prenosi nekada bili epohalan napredak u smislu demokratizacije i razvoja parlamentarizma, sada postaju suprotnost. Baš zbog prenosa ljudi žele da postignu efekat prema javnosti, a ne da poprave neki zakonski predlog ili odluku. Generalno, mislim da nam nedostaje političke kulture i više demokratske političke debate.
*Opozicija kaže da nema prostora u medijima i u samom parlamentu, uključujući opstrukciju rasprave o amandmanima.
Ne znam ima li tu opstrukcije, mogu da govorim o svom iskustvu; ja prihvatam amandmane bez obzira na to ko ih podnosi. Govorim o korektnim amandmanima, ne o onima “briše se”, koji se podnose samo da bi se otvorio prostor za raspravu, ali zbog mnoštva takvih amandmana broj prihvaćenih i odbijenih ne može biti merilo za demokratičnost.
*Zašto smo u ćorsokaku posle četvrt veka novog parlamentarizma?
Možda će ovo biti jeres, ali čini mi se da sastav i kvalitet parlamenta po stručnosti i kompetentnosti ljudi pada od izbora do izbora. Sećate se onog saziva parlamenta devedesetih?
*Kad smo brojali lekare, advokate, profesore?
Jeste, ako ništa drugo, možete reći da su to bili ozbiljni ljudi. Ne kažem da su sada neozbiljni, ali generalno pada kvalitet, pada i zbog toga što politika postaje proskribovana delatnost. Ja se najviše plašim estradizacije i tabloidizacije politike, tako da će svako pristojan bežati od javnog i političkog angažmana, ostaće samo oni koji nemaju šta da izgube, koji će se ovim poslom baviti iz egzibicionizma ili interesa. Danas je moguće sa pet tekstova u novinama nekom uništiti život i zbog čega bi se pristojan čovek bavio politikom i javnim interesom? Mi imamo deficit demokratskih političkih institucija, a nema uspešne države bez stabilnih institucija.
*Deo javnosti za to smatra odgovornom izvršnu vlast, pre svega premijera.
Hajde da se ne lažemo, svuda je veća pozornost i odgovornost na izvršnoj vlasti nego na zakonodavnoj, ne samo kod nas. Mi možemo razgovarati sa stanovišta teorije, ali u praksi je tako i u Nemačkoj, Engleskoj, svuda je prevaga izvršne vlasti jer vlada donosi ili bar kreira ključne političke odluke, vodi politiku.
*A kontrolna uloga parlamenta?
To je druga stvar. Ili prva, to je taj naš demokratski deficit. Da bi ta uloga bila podignuta na nivo koji je potreban, moramo podići kredibilitet parlamenta kao institucije.
Nama je, prvo, potrebno smanjivanje broja poslanika sa 250 na 150. U tom slučaju bi svaka stranka vodila račina koga će staviti na listu jer je znatno manji broj mandata koji može dobiti, pa neće parlament služiti za zadovoljenje onih koji su se angažovali u kampanji. Stranka ima obavezu prema tim ljudima, ali nema potrebe da oni budu u parlamentu.
Sa druge strane, potrebna je i izmena izbornog zakona. Mi smo predlagali dva modela; prvi je stepenasti cenzus, povećanje cenzusa za koalicije, drugi su otvorene liste, na kojima će se birati i kandidati. Ti modeli ne isključuju jedan drugi, a građanima se pruža mogućnost da glasaju za one koji zaslužuju mandat.
Hipotetički, takav sistem bi naterao i sve kandidate sa liste da se angažuju u kampanji, a ne samo one na početku, koji će prema procenama ući u parlament.
I, ponavljam, mora se rešiti problem sa prenosima, ne znam da li će biti parlamentarni kanal ili nešto drugo, ali ovo je postalo besmisleno i kontraproduktivno.
*Na redu su i ustavne izmene, ne samo u vezi sa izborima. Da li je bilo već govora o tome, pošto su planirane za 2017?
Ne još, ali tu je potrebna ozbiljna debata i dogovor, ako je moguć, koji će što bolje reprezentovati političko raspoloženje građana i stavove stranaka. Bolje je probiti taj rok nego ići s polovičnim rešenjima, koja će opet za deset godina zahtevati promenu Ustava.
Pogledajte intervju --->>>
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić
.jpg)
