Izvor: Večernje novosti, 03.Okt.2012, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cene jače i od države

PITAM sve šta država realno može da uradi ako hoće da poštuje neke elementarne principe tržišne privrede i ekonomije i slobodnog tržišta - priznao je u sredu ministar trgovine Rasim Ljajić. - Ne živimo u Titovo vreme da možemo da limitiramo i kontrolišemo cene svih životnih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu.Da je država, zapravo, nemoćna da spreči dalja i ozbiljnija poskupljenja, ipak ne shvataju predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sindikata. Oni, kako kažu "zbog neizdrživih poskupljenja", već za narednu sredu, najavljuju štrajk upozorenja. Organizovaće ga u svim većim gradovima, a ukoliko posle toga ne dođe do socijalnog dijaloga slede i masovni protesti.- Vratite cene na nivo od pre dva meseca ili povećajte plate, ili ćemo pozvati građane da u velikom broju izađu na ulice - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sidnikata Srbije. - Razgovor koji smo imali sa ministrom Ljajićem vodi ka rešavanju problema, ali da li ćemo to uspeti da rešimo to očito nije pitanje samo ministarstva i nas kao sindikata, već i od proizvođača. Planiramo da razgovaramo i sa predstavnicima lokalne samouprave, budući da je veliki deo poskupljenja upravo usmeren sa te strane - poskupljenja prevoza, grejanja i ostalih komunalnih usluga.Šta je rekao ministar Rasim Ljajić, posle sastanka sa predsednikom SSSS Ljubisavom Orbovićem, detaljnije čitajte OVDELavina poskupljenja izazvala je i burna nezadovoljstva među građanima. Jer, sve veći ceh zatvorenog, monopolskog tržišta baš oni i plaćaju.Dok se u okruženju moćnim kartelima i visokim cenama suprostavljaju većom konkurencijom, u mnogobrojnim gradovima Srbije žitelji su prepušteni na milost i nemilost lokalnim malim trgovinama. U njima su često namirnice i do 40 odsto skuplje nego u marketima velikih trgovinskih lanaca. Još od vremena nakon petooktobarskih promena, najavljuje se dolazak brojnih multinacionalnih trgovinskih lanaca. Neki od njih jesu stigli, ali mnogi još uvek čekaju. Malo je verovatno da im nismo interesantni zbog veličine tržišta. Naime, u državama bivše Jugoslavije, a pre svega, u Sloveniji i Hrvatskoj, prisutni su gotovo svi veći svetski trgovinski lanci. Oko malih gradova i bukvalno su načičkani hipermarketi. Svi imaju svog kupca. Neki nude jeftiniju hranu, drugi kozmetiku i sredstva za ličnu higijenu, a u svakom slučaju kupci iz njih izlaze zadovoljniji nego oni koji istu robu kupuju u Srbiji.Ni u preradi osnovnih životnih namirnica u Srbiji ne postoji ozbiljnija konkurencija. U velikoj meri, zasluga za to se mora pripisati i činjenici da su prethodnih godina, u postupcima privatizacije, firme iz regiona kupile kompanije iz strateški važnih delatnosti, a to nam se, već na početku krize, vratilo kao bumerang. Takođe, ne postoji nikakva zakonska obaveza da privatne kompanije proizvode ili plasiraju robu koju država vidi kao strateški važnu. Pa kada je država, prošlog meseca, pokušala da intervencijom iz Robnih rezervi primiri tržište, naišla je na neku vrstu bojkota - i trgovaca i proizvođača. Preuzimanje ulja i šećera po povoljnijoj ceni išlo je (i ide) mnogo teže i sporije nego ikada do sada. U isto vreme, istina u manjim količinama, ista roba nabavljena direktno od proizvođača prodaje se po značajno višim cenama.- Naša potrošnja je čak 20 odsto veća nego proizvodnja, a uvozimo duplo manje nego što izvozimo - kaže ekonomista Danijel Cvijetićanin. - Odluka Ministarstva finansija o povećanju PDV, a samim tim i cena namirnica u prodavnicama, zapravo je jedna od mera štednje. Što su cene više, građani će manje kupovati i tako doprinositi uštedi. Neophodno je da, u narednih nekoliko meseci, osetno smanjimo potrošnju, da bismo obezbedili kapital za nova ulaganja.Izdaci za hranu i komunalije ovog meseca su za 10 do čak 40 odsto veći nego u istom periodu lane. Kod nekih namirnica razlika između ove i prošle godine iznosi i više od 100 odsto. Tako je kilogram pasulja lane bio 200 dinara, a sada se prodaje i po 400 dinara. Cena jogurta je sa 88 otišla na 94, piletina je koštala 247, a danas je 344 dinara, juneći but je sa 559 "porastao" na 687 dinara. Ulje "vital" je za godinu dana poskupelo sa 130 na 189, kupus sa 30 na 60, krompir sa 40 na 50, a paradajz sa 40 na 100 dinara.SUBVENCIJE ULjE u zemljama u okruženju, tvrde proizvođači, skuplje od jestivog ulja koje se kod nas proizvodi, i samim tim, pitanje je odakle bi ulje po povoljnijoj ceni trebalo da stigne. - Umesto uvoza, možda bi bolje rešenje bilo da se taj novac utroši na subvencionisanje domaće proizvodnje ulja - kažu domaći proizvođači ulja. - Na taj način, potrošači bi došli do ulja po povoljnijoj ceni, a i država bi imala manje troškova.Meso je u Valjevu skuplje u proseku 20 odsto u odnosu na prošlu jesen, a cene prerađevine i do 40 odsto. Tako je pečenica oko 2.000, čajna kobasica 1.100, a duvan čvarci 1.500 po kilogramu. U Čačku šećer se trenutno prodaje po ceni do 120, a ulje za čak 200 dinara i više. U ovom gradu skočile su i cene mesa za 30 do 50 odsto. Kravlji sir se na pijacama prodaje od 250 do 400, kajmak od 400 do 700, pršuta od 1.300 do 1.700 dinara. Užičani babure paprike plaćaju 100 dinara, čak četiri puta više nego lane. U Boru su cene mesa, prerađevina, sira i jaja veće od 15 do 25 odsto u odnosu na prošlu godinu.Dušan Savkić, vlasnik Industrije mesa "Štrand", koja ima lanac prodavnica u Novom Sadu i okolini, kaže da se svinjski but lane plaćao 484 dinara, a sada mu je cena 699. Juneći but je koštao 598 dinara, a sada je 719 dinara, čajna kobasica je sa 802 poskupela na 999 dinara. Za paket od 10 jaja, sada je potrebno od 154 do čak 218 dinara, dok je ranije cena išla do 150 dinara.S obzirom na najave iz Ministarstva energetike, ne piše nam se dobro ni kad su cene struje u pitanju. Pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović ocenio je da će elektroenergetski sistem Srbije ove godine biti stabilan, ali je istakao da se socijalna politika ne može voditi kroz cenu električne energije i da će se "ići ka ekonomskoj ceni struje".GREJANjE "VRELO" Grejanje je poskupelo u Zrenjaninu, Valjevu, Pirotu i Čačku, a najavljene su i nove, više cene i u Užicu. U kragujevačkoj toplani smatraju da će moći da zagrevaju stanove tek uz poskupljenje od čak 44 odsto. Radijatori će po starim cenovnicima biti topli u Boru, dok u Nišu i Novom Sadu još ništa ne znaju šta će biti sa cenom grejanja. U Čačku je u proseku do 3,5 odsto poskupela voda, usluge odnošenja smeća, pijačne usluge, zakup pijačnog poslovnog prostora, pogrebne usluge, a očekuje se i da će skok cena svojih usluga uskoro zatražiti i javni prevoznik. Posle poskupljenja za 2,50 do 2,70 dinara po litru prvog dana oktobra, cene goriva u Srbiji miruju, iako još niko nije zaračunao i iznos novih akciza. Naftna industrija Srbije nije ni u sredu korigovala svoje cenovnike za povećani iznos akciza, a jasno je da ostali "naftaši" na našem tržištu, budno prate poteze NIS.On je rekao da će do kraja godine biti doneta strategija razvoja energetskog sektora i dodao da je pripremljena lista od 50 prioritetnih projekata u energetici i zaštiti životne sredine, a da će glavni principi kojima će se Vlada Srbije i resorno ministarstvo voditi i dalje biti sigurnost snabdevanja, konkurentnost i održivost. ŠEĆERANE: NEMA POTREBE ZA UVOZOMKako "Novosti" saznaju, predstavnici domaćih prerađivača šećera uputili su u sredu pismo Vladi Srbije u kom oštro protestvuju zbog najavljenog bescarinskog uvoza. Kažu, ako uvoz krene nekontrolisano, za dve godine Srbija neće imati industriju šećera.U ovom trenutku, kako tvrde u šećeranama, ne postoji potreba za uvozom, jer su zabranom izvoza repe stvoreni preduslovi da se uravnoteži bilans zemlje. Intervencijom iz Robnih rezervi sa 5.000 tona šećera, poboljšana je ponuda u prvim danima kampanje prerade repe i stabilizovana cena šećera.- Po povoljnoj ceni, naime, mogao bi da se uveze samo šećer od šećerne trske, čiji uvoz cela EU drži pod strogom kontrolom, upravo zbog očuvanja svojih kapaciteta u proizvodnji šećera od šećerne repe - tvrdi Ljubiša Radenković, generalni direktor "Sunoka", najvećeg proizvođača šećera u Srbiji.ANKETA: KAKO IZLAZITE NA KRAJ SA POSKUPLjENjIMA?Zorica Jovanić (47), službenik- MISLIM da je ovo poskupljenje, ali i samo povećanje poreza na dodatnu vrednost moglo biti izbegnuto na taj način što bi se pojačala finansijska kontrola trgovaca. Kada bi svi privrednici plaćali državi dažbine, ne bi morao da se povećava PDV i da se na taj način puni državna kasa.Nevenka Filimonović (51), prodavac:- TEK je treći dan od kako je sve poskupelo, a već se osetio veliki "udarac" na kućni budžet, naročito kada imate petočlanu porodicu, kao što je to sa mnom slučaj. Bukvalno je sve poskupelo, od namirnica i gradskog prevoza, što nam je najveći problem, preko kućne hemije i školskog pribora.Vera Petrović (75), penzioner:- MOJA penzija iznosi ukupno 23 hiljade, od čega osam dajem na lekove, a sedam na dažbine. Za namirnice i sve ostale potrepštine mi ostaje još osam hiljada dinara. I do sada sam jedva "krpila" mesec dana života sa tim novcem, a sa ovim novim poslupljenjima zaista ne znam kako ću izaći na kraj.Zoran Videnović (43), ekonomista:- ČIM sam došao sa odmora, novo "divljanje" cena prvo sam primetio na računima za komunalije. Odmah zatim, novi šok sam doživeo kada sam otišao u kopovinu namirnica. Mada sam čuo da su PDV povećali i u zemljama u regionu, mislim da je kod nas to moglo malo da sačeka, makar do kraja godine.

Nastavak na Večernje novosti...