Izvor: JužneVesti.com, 15.Okt.2015, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekar koji je izmenio Prokuplje
Simboli Prokuplja bez kojih je ovaj grad sada nezamisliv - Hisar i Savićevac, pre jednog veka bili su golet koja je zahvaljujući lekaru Aleksi Saviću pošumljena i uređena i postala omiljeno šetalište Prokupčana sa čijeg vrha je najlepši pogled na grad.
Iako je bio lekar, Aleksa se zanimao za unapređenje, ne samo zdravstvenog sistema, već i kvaliteta života Topličana. Po kandidaturi Topličkog okruga 1925. postao je narodni poslanik, a 1927. izabran je za >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << ministra narodnog zdravlja u Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Doktor Savić je zaista zavoleo Prokuplje kao svoj grad, iako je rođen u Užicu. Kada je postao ministar njegovo voljeno Prokuplje je tada počelo da liči na uglednu varoš. Njegovom inicijativom kaldrmišu se ulice i prave se trotoari, grade se česme, bunari, pumpe, na brdu Borovnjak pravi se prvi vodovod u Prokuplju i gradi se Poljoprivredna škola - kaže Darko Žarić, istoričar i direktor Narodnog muzeja „Toplice“ u Prokuplju.
Aleksin testament koji je sačinio na samrti svedočanstvo je velike ljubavi ovog rođenog Užičanina prema Prokuplju. U njemu zaveštava 400 hiljada dinara Opštini Prokuplje da na vrhu Hisara napravi zamak sa kog se može videti cela okolina Prokuplja.
Kao moja zadužbina varoši Prokuplju, u kom sam proveo moje najbolje dane, radeći svesno i najvećom predanošću na kulturnom, ekonomskom, političkom i higijenskom podizanju ove varoši i celog Topličkog okruga, želim da se ovaj zamak nazove “Savićevac”, a koji naziv da bude naznačen na najistaknutijem mestu ovog zamka; pored ovog naziva da se prikuca i jedna ploča sa natpisom: “Ovu zadužbinu podiže i ostavi dr Aleksa Savić, lekar i ministar narodnog zdravlja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, bolnima za oporavljenje, a mladima i zdravima na uživanje - stoji u testamentu.
Pored želje da se izgradi zamak sa njegovim imenom imao je još jednu, veću - da se sahrani na Hisaru, na mestu koje je sa dva kamena još za života obeležio, kako bi počivao među prijateljima.
Predan lekar koji se branio od vukova i razbojnika
Pre njegovog dolaska u Toplicu 1904. godine, stanovništvo je bilo sujeverno i zdravstveno neprosvećeno. Smatralo se da je bolest delo viših sila, da se mogu razboleti od urokljivih očiju ili od čini koje je neko bacio na njih, a lečili su se kod vračara. U to vreme na oko 12 hiljada stanovnika bio je samo jedan lekar, kome su seljaci najčešće dolazili samo pred smrt.
Topličani su ga voleli i cenili, zato što je i po kiši i po snegu obilazio pacijente i do najudaljenijih planinskih mesta. U to vreme je, recimo, bilo mnogo razbojnika na putu do tih sela, pa je morao uvek da nosi pušku ili da ide u pratnji policajca, a zimi je bilo mnogo vukova, pa i zbog toga - objašnjava istoričar Žarić.
Stanovništvo je najčešće obolevalo od zaraznih bolesti koje su se teško lečile, pa je Aleksu najviše zanimala bakteriologija i lečenje infektivnih bolesti. Tokom Prvog Balkanskog rata i Prvog svetskog rata kao ratni lekar počeo je da se usavršava na tom polju. Sa srpskom vojskom je prešao preko Albanije, a na Krfu je upravljao bolnicom u kojoj je lečio vojnike od tifusa.
Kao ministar je unapredio celokupnu zdravstvenu zaštitu u zemlji izradom Zakona o preventivnoj i kurativnoj medicini, približavanju zdravstvenih radnika najudaljenijim mestima u zemlji, izradom sanitarnih zakona i popravkama bolnica.
