Izvor: Kurir, 28.Okt.2010, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DA LI JE ZAKON ISTI ZA SVE
Odluka Vlade Republike Srbije da proda 51 odsto akcija Telekoma neminovno nas vraća u vreme prve prodaje 1997. godine, a to opet asocira na glavnog aktera te prodaje - Miloševićevog ministra za privatizaciju i prvog na listi JUL za Kragujevac 1997. Milana Beka.
On nikad nije objasnio gde su otišli milioni maraka za razne provizije, zašto je tako velika sredstva preneo na račun jedne male privatne banke u Atini i gde su sve završile te ogromne narodne pare. U dokumentima koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sam dobio od Karle del Ponte postoji obilje materijalnih dokaza, jedino je nejasno zašto Tužilaštvo ćuti.
U Italiji se podigla velika prašina. Formirana je parlamentarna istražna komisija. Vodi se postupak pred sudom u Torinu. Vlada Romana Prodija praktično je pala zbog Telekoma. Tadašnji ministar spoljnih poslova Velike Britanije Daglas Herd, zbog umešanosti u priču o enormnim provizijama, takođe je diskretno smenjen s funkcije. Znam da se preko nekih poznanika glavni protagonista raspitivao o tome šta imam od tih dokumenata, po onoj narodnoj „Čovek se češe tamo gde ga svrbi“.
Ponovo je aktuelizovano vlasništvo nad Lukom Beograd. Grad najavljuje nastavak sudskih postupaka, a Beko nudi nagodbu, koja me podseća na priču o kradljivcima automobila koji vlasniku nakon nekog vremena ponude da otkupi sopstveni auto.
Neće biti da Verica Barać, kao oličenje čestitosti i poštenja, ne zna šta radi, pa podnosi krivične prijave vezane za ovu sumnjivu rabotu. Neće biti da, ma šta mislili o njemu, Stanko Subotić Cane nema nikakvih argumenata šaljući papire Specijalnom tužilaštvu o Luci Beograd i privatizaciji „Novosti“. Dobro je da je tužilaštvo najavilo da će se pozabaviti ovom temom jer je jasno da nisu u pitanju čista posla. Da je sreće i da je donet zakon o denacionalizaciji, Luka Beograd bila bi vraćena starim vlasnicima i ne bi se bavili ovim stvarima.
Ne bi bilo loše da se preispita privatizacija „Rapida“ i prilično pouzdane tvrdnje da je 70 odsto dokapitalizacije plaćeno kamionom hemijskih olovaka. Naravno, kao i u drugim situacijama u kojima je u pitanju velika lova, opet je tu Beko.
Kako je i da li je „Salford“ monopolista, pokušavala je da dokaže Antimonopolska komisija na čelu sa Dijanom Bajalović, što ju je, uz neke druge pokušaje da stane na put vodećim srbijanskim tajkunima, koštalo otkaza, jer ovde nema bajki i David ne može protiv Golijata. Pitanje od kog kapitala je napravljen „Salford“ opet neminovno vodi ka „kiparskim parama“, jer kada su sve velike finansijske transakcije u pitanju, svi putevi vode na Kipar.
O tome da je Beko u vreme sankcija uvozio akcizne robe, a izvozio žito, nema tajni, kao ni o tome da je „Zastavu“ zavio u crno, da bi u vreme NATO intervencije kao njegov kolega sa RTS Milanović predlagao da radnici iz Kragujevca budu živi štit fabrike.
Bilo kako bilo, Beko je u svakoj čorbi mirođija, ali po njega posledica nema. On je nedodirljiv. Zato je sada država na potezu. Da pokaže da je zakon isti za sve.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma, Milan Beko
