Izvor: B92, 05.Jun.2010, 06:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od besplatnih akcija stiže sto evra
Beograd -- Svako od 4,8 miliona građana koji imaju pravo na besplatne akcije do kraja naredne godine može da dobije najmanje 280 evra, dok bi ove godine to bilo 100 evra.
Tako će ove godine, prema procenama, svi koji se odluče da prodaju akcije od Telekoma moći da dobiju između 50 i 60 evra, od NIS-a 25 i Aerodroma oko šest evra.
Najviše treba očekivati od EPS-a, od 155 do 180 evra i to u 2011. Tome treba dodati 40 evra po osnovu imovine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz Privatizacionog registra i Akcijskog fonda koja se procenjuje na 180 miliona evra.
I ova računica za velika preduzeća, dosta je optimistična, s obzirom na to da se na osnovu iskustva s „Jatom" pokazalo da javna preduzeća ne nalaze kupca tako lako. Od četiri državna preduzeća (EPS, „Telekom", NIS i Aerodrom), glavna očekivanja skoro pet miliona građana sada se sele na EPS i „Telekom" kao najvrednije kompanije.
Čini se da će građani deonice javnih preduzeća dobijati u naredne dve i po godine. Do kraja naredne godine treba očekivati akcije NIS-a, Telekoma, Aerodroma Nikola Tesla i EPS-a. Građani će dobiti i objedinjenu akciju Akcionarskog fonda i novac od tenderske prodaje državnih preduzeća, a može se dogoditi da akcije komunalnih preduzeća dobiju i 2012. godine, kažu u Agenciji za privatizaciju.
U Ministarstvu energetike tvrde da EPS (njegove nepokretnosti, postrojenja, oprema i privredna društva) vrede između pet i šest milijardi evra. Njegova vrednost, međutim, direktno zavisi od „politike cene struje". Sa pet evrocenti po kilovatu za domaćinstvo, cena struje u Srbiji je ubedljivo najniža u regionu (u Rumuniji je kilovat 9,7 evrocenti, Hrvatskoj 11,5, Sloveniji 13,6, Slovačkoj, 15,4 evrocenti).
Tu će se naših pet miliona akcionara naći na muci - kao vlasnici akcija tražiće „realne cene struje", kao potrošači smatraće da je struja preskupa. „Kad bismo imali cenu struje iz Hrvatske, EPS-a bi vredeo više od 15 milijardi evra", kažu u Ministarstvu za energetiku.
Procene poznavalaca kažu da Telekom trenutno vredi oko dve milijarde evra, mada u javnosti sve češće provejava procena i od 1,5 milijardi evra. Inače EPS je monopolista i u stopostotnom vlasništvu države, dok „Telekom" ima konkurenciju, pa i unutrašnju vlasničku kontrolu grčke suvlasničke firme.
Građani imaju pravo i na 15 odsto kapitala javnih komunalnih preduzeća. Kako, međutim, kažu u Agenciji za privatizaciju, podela njihovih akcija je još uvek na dugačkom štapu. „Ove godine bismo mogli imati strategiju o privatizaciji komunalnih preduzeća. Naredne godine preduzeća bi mogla da dobiju i procenu vrednosti, a tek 2012. da budu podeljene i besplatne akcije. Možda će akcije biti deljene i pre privatizacije, ali to još uvek nije definisano", kažu u Agenciji za privatizaciju.
Šta čini fond za besplatne akcije?
- Imovina Privatizacionog registra i Akcijskog fonda (oko 180 miliona evra)
- 15 odsto kapitala preduzeća koja se privatizuju metodom javnog tendera (101 preduzeće)
- 15 odsto kapitala javnih komunalnih preduzeća
- 15 odsto kapitala NIS-a, EPS-a, Aerodroma „Nikola Tesla" i „Telekoma"
U Skupštini Beograda kažu da „stoji da treba uraditi procenu vrednosti komunalnih preduzeća, ali još uvek nije precizirano kada". U „Infostanu" su nam potvrdili da procenu nisu radili sigurno poslednjih desetak godina.
Samo u Beogradu postoje 22 komunalna preduzeća. Po rezultatima, u vrhu su „Gradske pijace" sa prihodima od 230 miliona dinara u 2009. godini. Dobro posluju i „Gradsko stambeno", „Pogrebne usluge", „Gradska čistoća"" Najviše i vrede komunalna preduzeća u većim gradovima, Beogradu i Novom Sadu, tvrde poznavaoci.
Zakon o pravu na besplatne akcije kaže da će građani imati pravo i na 15 odsto kapitala preduzeća koja se privatizuju tenderom. U ovom „paketu" tačno je 101 preduzeće, ali kako tvrde poznavaoci, sveukupno je reč o maloj vrednosti. Od Galenike, recimo, kao boljeg preduzeća, koja se procenjuje na 200 miliona evra, svaki građanin može dobiti svega šest evra. Tu su i Lasta i Ikarbus, te Jat koji je prošle godine ostvario gubitak od 23,5 miliona evra.
Kad prodati akciju?
Zlatno berzansko pravilo je „kupuj kad je jeftino, a prodaj kad je najskuplje". Tako se ostvaruje najveći dobitak i pogrešno je kupovati akcije kada se „komšija" na njima već obogatio. Pravilo je i da su startne berzanske cene znatno niže od kasnijih kad se trgovanje zahukta. Akcionari bi trebalo da se naoružaju i strpljenjem i da znaju da povremeno naiđu „mršavi meseci". Iskustvo govori da su jul, avgust i septembar praktično mrtvi i da je trgovanje najintenzivnije krajem i početkom godine, kada se daju naslutiti rezultati kompanije, ali i od marta, kada kompanije, po pravilu, objavljuju rezultate za prethodnu godinu.
„Ono što je vredelo, kao recimo cementare, odavno je prodato", kaže Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza". Cena akcije, inače, formira se na Beogradskoj berzi. Najviše zavisi od poslovanja preduzeća, planova menadžmenta i makroekonomske politike.
Akcija NIS-a po izlasku na Beogradsku berzu, što se najranije očekuje kroz mesec i po dana, recimo, mogla bi da izgubi na vrednosti, ali to ne treba da zabrine građane jer će do februara sledeće godine imati zagarantovanu cenu od 4,8 evra. Pad vrednosti deonica moguć je zbog gubitaka NIS-a koji su dostigli 37,6 milijardi dinara. Prošlu godinu su završili sa gubitkom od 4,4 milijarde dinara, a iz prethodnih godina je utvrđen manjak od 33,2 milijarde.
„Akumulirani problemi iz prethodnih godina neće dobro uticati na cenu akcija. Moguće je da im se vrednost smanji, ali na duži rok očekujemo stabilizaciju i rast cene zbog planiranog povećanja proizvodnje i efikasnosti, investicija i smanjenja troškova", nedavno je izjavio direktor NIS-a Kiril Kravčenko.
U svakom slučaju, računica pokazuje da je do obećanih hiljadu evra skoro nemoguće doći. Zato građani ne treba previše da računaju na novac dobijen bez muke. Ili, kako kaže profesorka Ekonomskog fakulteta Dana Popović, „da sam političar i da razmišljam o tome kako da dobijem naredne izbore, verovatno bih se najpre setila kako se na mamac od besplatnih akcija onomad upecalo skoro pet miliona ljudi".
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
