Izvor: Politika, 25.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarde bez kontrole
Nabavke NIS-a zasigurno premašile stotinu miliona evra. – Naftaši prošle godine od drugih naručilaca dobili poslove vredne bar 10 milijardi dinara
U 2005. godini, poslednjoj za koju je dostavio izveštaj, NIS je za male i velike javne nabavke potrošio 6.902.337.000 dinara, što je i tada bilo oko 80 miliona evra. To mu je donelo drugo mesto, posle prvoplasiranog „Telekoma”, na listi najvećih naručilaca po vrednosti obavljenih javnih nabavki.
Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao što svoje nabavke nije prijavljivao niti tražio saglasnost kad ne ide na tender već pare troši pogađajući se, ni godišnje izveštaje za 2006. i 2007. godinu NIS nije prosleđivao Upravi za javne nabavke. Ovogodišnji bi, što posle svega niko i ne očekuje, po zakonu trebalo da dostavi do 28. februara 2009. godine.
Najveći ugovori
O obimu nabavki NIS-a dovoljno govori i činjenica da je prema zvanično obelodanjenim podacima, u Analizi o poslovanju javnih preduzeća u 2007. godini koju je sačinio Republički zavod za razvoj, nacionalna naftna kompanija u razvojne i investicione aktivnosti uložila 6,9 milijardi dinara. Za ovu godinu bilo je predviđeno ulaganje od 22,1 milijardu dinara. Da je reda i zakona, te investicione aktivnosti morale bida prođu kroz sistem javnih nabavki.
Međutim, izveštaji drugih velikih naručilaca govore o količini novca koju vrti NIS. Osim što bi, da zakon primenjuje, bio jedan od najvećih ili možda i najveći naručilac, NIS je sigurno najveći ponuđač po vrednosti poslova koji su mu drugi naručioci, koji rade po Zakonu o javnim nabavkama i šalju svoje izveštaje, dodelili. Vrednost Upravi prijavljenih a NIS-u dodeljenih ugovora u 2007. bila je gotovo 10 milijardi, tačnije 9.872.652.000 dinara. Najveći ugovor u toj poslednjoj godini za koju su naručioci slali izveštaje potpisan između Elektroprivrede Srbije, kao naručioca, i Naftne industrije Srbije, kao ponuđača, vredan je 2.500.000.000 dinara. NIS je velike poslove te godine dobio i od Železnica (1.017.380.000 dinara), Termoelektrane „Nikola Tesla” (565.136.000), pa još jedan od Elektroprivrede Srbije (450.000.000) i od Ministarstva odbrane (430.400.000 dinara).
Mada se, na osnovu podatka da u Evropskoj uniji 15 odsto bruto domaćeg proizvoda odlazi na javne nabavke (u zemljama u razvoju taj procenat je mnogo veći), procenjuje da Srbija na nabavke, koje bi trebalo da su javne, potroši najmanje četiri milijarde evra, Upravi je u 2007. godini prijavljeno 122.587 javnih nabavki čija je ugovorena vrednost 187,5 milijardi dinara. Čak 85 odsto tog iznosa odlazi na ugovore velike vrednosti koji se dodeljuju po zakonom propisanoj proceduri, a 63 odsto na ugovore koje su kao naručilac potpisala javna preduzeća.
Grešni i komunalci
– Detaljnija analiza registrovanih javnih nabavki ukazuje da u nabavkama javnih preduzeća itekako ima prostora i mogućnosti za uštede – ukazuje Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke i to argumentuje konkretnim podacima.
Javna preduzeća, kaže, učestvuju sa dve trećine u ukupnoj vrednosti javnih nabavki u Srbiji (na ugovore državnih organa knjiži se 16, javnih ustanova 12, gradskih i opštinskih uprava devet odsto ukupno potrošenog novca), a njihove uštede, merene razlikom između procenjene i ugovorene vrednosti nabavki u tri poslednje godine, bile su ispod prosečenih. Dok su u 2007. godini ukupne uštede kod registrovanih nabavki velike vrednosti (oko 30.593 ugovora) iznosile 18,2 milijarde dinara ili 11,4 odsto i bile dva i po puta veće nego u 2005.g odini, javna i druga preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa uštedela su deset odsto. Prosek su „vadile” javne ustanove sa 18 i državni organi sa 12 odsto uštede, dok su gradske i lokalne samouprave svoje velike javne nabavke ugovarale po cenama pet odsto višim od procenjenih. Lokalna samouprava imala je uštede ispod proseka u čak četiri, a javna preduzeća u tri od šest godina, koliko se prate cenovni efekti javnih nabavki.
Izuzme li se NIS koji zakon javno i glasno, uz prećutnu saglasnost svog stopostotnog vlasnika – države, tri godine nije priznavao, veliki problem su i lokalna komunalna preduzeća. Krijući se iza opština i valjda računajući da daleko od očiju u Beogradu, daleko i od sankcija, mnogo je onih koji i posle opomena ne dostavljaju izveštaje, pa se tako i ne zna ni da li ni kako primenjuju zakon.
Na njihov značaj za primenu Zakona o javnim nabavkama, ali i kretanja u javnom sektoru ukazuje i poslednja Analiza poslovanja javnih preduzeća, po kojoj, osim 17 republičkih kompanija, u Srbiji posluju i 484 lokalna komunalna javna preduzeća koja su odreda, po zakonu, naručioci javnih nabavki.
Sutra: Tuženi a nekažnjeni
Vesna Jeličić
[objavljeno: 26/12/2008]
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
