Izvor: S media, 30.Jan.2011, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje bacimo ceo „Telekom"!
Srbija bi na troškovima grejanja kućnog i poslovnog prostora svake godine mogla da uštedi barem onoliko koliko vredi i jedan „Telekom"!
Procene govore da bismo izmenom goriva, izolacijom zgrada i ekonomičnijom potrošnjom godišnje mogli da uštedimo čak trećinu celokupnog državnog utroška energije, što je iznos koji se može meriti u milijardama evra.
Slobodan Janjušević, direktor „Kirka Suri", preduzeća koje proizvodi kotlovska postrojenja koja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koriste biomasu kao gorivo, ukazuje na primer austrijskog preduzeća „Grinevald" koje je kupilo „Podgorku" iz Osečine i odmah preduzelo mere štednje.
Hotel od smeća
- Od 20.000 tona otpada nastalog tokom proizvodnje kao što su, na primer, koštice od jabuka, šljiva ili bresaka, sušenjem su dobili 13.000 tona suvog goriva koje zamenjuje 6.500 tona mazuta. Direktna ušteda na godišnjem nivou je dva miliona evra i Austrijanci sada planiraju i podizanje jedne termoelektrane i toplane, koja bi kao izvor energije isključivo koristila biomasu, što su otpaci od slame, drveta, suncokreta, kukuruza, koštica i sličnog - kaže on.
Janjušević tvrdi da bismo samo izmenom izvora energije ostvarili enormne uštede.
- Kada bismo realizovali samo one projekte koje su banke spremne da odmah finansiraju, Srbija bi godišnje uštedela više od milijardu evra - kaže Janjušević. - Procene su nedvosmislene: kada bi, recimo, samo stotinak firmi zamenilo gas i mazut otpadom kojeg imamo u izobilju, kao što su drvo, slama ili industrijski otpad, zemlja bi svake godine uštedela sto miliona evra!
Neverovatne mogućnosti
Najfrapantnije deluje podatak da bismo na đubretu mogli da zaradimo 200 miliona evra.
- Građani godišnje ostave za sobom tri miliona tona đubreta koje ozbiljno ugrožavaju životnu sredinu - podseća naš sagovornik. - Kada bi samo polovinu toga spalili, odnosno iskoristili kao energiju za grejanje stanova i poslovnih prostorija, uštedeli bi 500.000 tona mazuta, odnosno dvesta miliona evra godišnje.
Na projektima uštede svih vrsta energije i zamene gasa i mazuta alternativnim izvorima na Zapadu se radi već četiri decenije, a prednjače Švedska, Danska, Norveška i Nemačka. Predsednik SAD Barak Obama čak je zatražio da se učešće alternativnih izvora u narednim decenijama poveća na 85 odsto ukupnih energenata.
- Srbija ima neverovatne mogućnosti kada je reč o obnovljivim, alternativnim izvorima energije - kaže Dušan Vasiljević, nezavisni ekspert za obnovljive izvore energije. - To su geotermalna energija, energija vetra i sunca, male hidroelektrane i biomasa. Svega toga imamo u izobilju, ali praktično ništa ne koristimo. Ne samo da bi ovi izvori drastično smanjili zagađenje životne sredine, već bi značili i vrstu odstupnice u slučaju energetskih kriza kada je reč o tradicionalnim izvorima energije.
Koliko se neracionalno ponašamo dovoljno govori podatak da se iskorišćenost geotermalne energije kod nas i dalje svodi na statističku grešku.
- Srbija ima više od 200 izvora vode čija je temperatura na izvoru veća od 20 stepeni - podseća profesor sa Rudarsko-tehnološkog fakulteta u Beogradu Dušan Polomčić. - Po tom pitanju smo veoma bogati, ali šta vredi kada ne znamo to da iskoristimo. Samo izvor kod Bogatića, čija je temperatura 78 stepeni, već 20 godina slobodno otiče u zemlju, a jedina korist od njega je što ga žene povremeno koriste za čerupanje kokošaka?! Ili, šta tek reći o termalnim izvorima u Vranjskoj Banji, najtoplijim u Evropi, čija je temperatura na izvoru blizu tačke ključanja. Skoro pola Vranja bi moglo besplatno da se greje, ali je veliko pitanje kada ćemo se „setiti" da to iskoristimo.
BROJKE
-1 milion dolara u proseku bi uštedelo svako preduzeće u Srbiji koje bi gas ili mazut zamenilo biomasom
-200 miliona evra bismo uštedeli kada bismo polovinu smeća u Srbiji koristili kao izvor energije
-200 izvora termalne vode koje niko ne koristi postoji u Srbiji
-300 miliona evra bismo uštedeli racionalnijom potrošnjom postojeće energije
-50 miliona evra bi uštedelo samo 20 termoelektrana i toplana koje bi koristile biomasu
Bojan Kovačić, v. d. direktora Agencije za energetsku efikasnost, kaže da treba razdvojiti pitanja racionalne potrošnje energije od alternativnih izvora, ali se slaže da u oba segmenta imamo prostor za neslućene uštede.
Svi na edukaciju
- U narednih deset godina, sve dok ne dostignemo neke evropske standarde, svake godine realno možemo uštedeti 300 miliona evra samo po osnovu racionalnije potrošnje - kaže Kovačić. - Najopipljivije uštede se mogu ostvariti u izolaciji zgrada, a procena je da bi se svaka investicija isplatila u roku od pet do 10 godina. Naravno, svest naših ljudi je po ovom pitanju na veoma niskom nivou i morali bismo znatan trud da uložimo u edukaciju stanovništva.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma, Telekom Srbija
