Izvor: Blic, 23.Mar.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cenu „Telekoma“ odrediće tržište
Vlada bi u četvrtak trebalo da donese odluku o raspisivanju tendera za konsultantske usluge za prodaju „Telekoma“, saznaje „Blic“. Konsultant će dalje utvrditi koji je model prodaje najbolji za ovo preduzeće, koliki deo treba prodati i šta se tačno prodaje.
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić kaže da za sada nema procena koliko bi država mogla da dobije novca od prodaje „Telekoma", kao i da Vlada još nije zvanično raspravljala o prodaji ove kompanije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Na pitanje zašto se baš u ovom trenutku toliko priča o prodaji „Telekoma", ministarka odgovara da je to zbog toga što sada konačno imamo uslove da tržište u ovoj oblasti funkcioniše.
- Takođe, moje mišljenje je da je država do sada jako loše upravljala javnim preduzećima, a to nije dobro za našu privredu. Telekomunikacije su u tom smislu jedan od glavnih izvora konkurentnosti - ističe Matićeva.
Ona dodaje da već ima nekoliko interesenata za kupovinu „Telekoma", među kojima je „Dojče telekom" koji je već manjinski vlasnik.
Inače, „Dojče telekom" se odavno pominje kao najozbiljniji kandidat jer kao suvlasnik grčkog OTE već ima 20 odsto akcija, a time i pravo preče kupovine. Četvrtina akcija pripada građanima i bivšim i sadašnjim zaposlenima kompanije.
Ipak, konačnog kupca odrediće isključivo tržište, odnosno ponude koje zainteresovani kupci budu ponudili na tenderu, zbog čega su sve procene o vrednosti kapitala i eventualnoj ceni izlišne i preduhitrene. Tim pre što zvanične procene vrednosti nema.
- Tokom nedavne posete egipatske delegacije vlasnik „Oraskoma" je izrazio veliku zainteresovanost, tako da će oni sigurno učestvovati u tom procesu - objašnjava Matićeva. Direktor „Telekoma” Branko Radujko
Kako nezvanično saznajemo, zainteresovan je i turski „Turk telekom". Povodom buduće prodaje „Telekoma Srbija" juče se oglasio i Božidar Đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj, koji je rekao da je „Telekom" posle liberalizacije tržišta spreman za većinsko privatno vlasništvo.
- Ako dođe do prodaje, ne sme da se ponovi priča „Mobtela" i da veći deo sredstava ode u potrošnju - upozorio je Đelić, koji smatra da privatizaciju javnih preduzeća treba iskoristiti za refinansiranje javnog duga tamo gde su visoke kamate, kao i osnivanje Srpske razvojne banke kroz koju bi novac trebalo uložiti u infrastrukturu.
- Na taj način pokazaćemo da se privatizacija ne sprovodi iz političkih razloga - poručio je Đelić.
Reprezentativni sindikati „Telekoma Srbija" apelovali su juče na državu da ne sprovodi većinsku privatizaciju te kompanije. Predstavnici reprezentativnih sindikata „Telekoma" iz Republike Srpske, Crne Gore i Srbije potpisali su i sporazum o saradnji i formirali koordinaciono telo radi zajedničkog delovanja na poboljšanju položaja kompanije i zaposlenih.
„TELEKOM SRBIJA” i mogući kupci
"Telekom Srbija” je osnovan u junu 1997. kao akcionarsko preduzeće, izdvajanjem iz PTT-a. Iste godine direktnom prodajom privatizovano je 49 odsto firme za 1,568 milijardi tadašnjih nemačkih maraka od čega je 29 odsto kupio italijanski STET, a 20 odsto grčki OTE. U avgustu 1998. godine s radom je počela mobilna telefonija Srbije, s tim što je u tom trenutku već postojao jedan mobilni operator, tadašnji "Mobtel 063”. Već 2000. broj MTS korisnika je 100.000, a do milionitog korisnika stižu u aprilu 2002. godine. Decembra iste godine Italijani se povlače i svoj udeo prodaju PTT-u, odnosno državi, koja postaje vlasnik 80 odsto akcija.
- Grčki OTE, čiji je suvlasnik "Dojče telekom”, i danas je vlasnik 20 odsto akcija "Telekoma Srbija”. Polovinom 2004. godine MTS ima dva miliona korisnika, a na kraju 2006. godine više od 4.100.000 korisnika.
- Juna 2005. godine zvanično je istekao monopol "Telekoma Srbija” na fiksnu telefoniju, ali je drugom operatoru, kompaniji "Telenor” licenca dodeljena tek početkom ove godine.
- "Telekom Srbija” je 2007. godine proslavio svoj 10. rođendan, a više od 5.000.000 stanovnika koristi usluge Mobilne telefonije Srbije.
- Republika Srbija u "Telekomu” ima "zlatnu akciju”, što joj daje pravo veta na sve važne strateške odluke Upravnog odbora. Upravni odbor čine predstavnici dva akcionara, a broj članova je proporcionalan udelu u kapitalu. "Telekom Srbija” trenutno zapošljava 9.400 radnika.
- "Telekom Srbija” ostvario je u 2008. profit od 5,6 milijardi dinara, što je za oko šest milijardi dinara manje nego godinu dana ranije. Broj zaposlenih u svim "Telekomovim” firmama bio je 2008. godine 14.306, od kojih je u "Telekomu Srbija” 9.640 zaposlenih.
Vlasništvo "TELEKOMA SRBIJA”
TELUS - Marta 2005. godine izdvojeno je preduzeće "Telus” koje obavlja poslove održavanja higijene za "Telekom Srbija”, koji je njegov apsolutni vlasnik.
TELEKOM SRPSKE - U decembru 2006. godine "Telekom Srbija” je pobedio na tenderu Vlade Republike Srpske za otkup 65 odsto deonica "Telekoma Srpske” sa ponudom od 646 miliona evra, čime je postao većinski vlasnik ove kompanije. Drugi ponuđač bio je "Telekom Austrija” sa ponudom od 467 miliona evra. Prošle godine "Telekom Srpske” završio je godinu sa dobitkom od 102,6 miliona konvertibilnih maraka, što je za oko 16,5 miliona manje nego 2008. godine.
M:TEL - Februara 2007. godine u konzorcijumu sa Miškovićevom kompanijom "Ogalar B.V.”, "Telekom Srbija” kupuje licencu za trećeg crnogorskog mobilnog operatora "M:tel” i postaje vlasnik 51 odsto kapitala. "Telekom Srpske” otkupljuje početkom godine od Miškovića 49 odsto sestrinske firme za deset miliona evra. Podgorički "M:tel” drži skoro 30 odsto tržišta Crne Gore i ima više od 400.000 korisnika mobilne telefonije, a 7.000 korisnika fiksne.
FIBER NET - Sredinom 2008. godine "Telekom Srbija” sa "Železnicom Crne Gore” zaključuje ugovor o zajedničkom ulaganju za postavljanje i eksploataciju energetskog kabla duž pruge Bar-Vrbnica. Decembra iste godine "Telekom” osniva u Podgorici firmu "Fiber net” čiji je stoodstotni vlasnik. Prema ugovoru sa "Železnicom”, polovina vlasništva nad novoizgrađenim optičko-naponskim kapacitetom pripada "Železnici Crne Gore”, a polovina ostaje u vlasništvu "Telekoma Srbija” uz obavezu održavanja.
Zainteresovani
1. "Dojče telekom”
Jedna od najvećih svetskih firmi u oblasti telekomunikacija, sa oko 260.000 zaposlenih širom sveta. Posluje u preko 50 zemalja sveta, između ostalog - širom našeg susedstva - u Hrvatskoj (T-com), Mađarskoj, Grčkoj (OTE), Makedoniji i Crnoj Gori (T-com). Nemački gigant generiše više od polovine svog godišnjeg profita van Nemačke. U 2009. kompanija je imala je 64,6 milijardi evra profita. Vlasnička struktura: 68,3 akcija je na berzi, 14,8 odsto pripada državi Nemačkoj, a 16,9 odsto bankarskoj KfW grupi.
2. "Oraskom telekom”
Egipatska telekomunkaciona kompanija prisutna je i u Alžiru, Libanu, Pakistanu, Bangladešu, Severnoj Koreji, Centralnoafričkoj Republici, Burundiju, Namibiji i Zimbabveu. Prema podacima sa sajta kompanije, "Oraskom” je imao 88 miliona korisnika njihove mobilne telefonije širom Afrike i Azije. Ostvarili su prihod u 2008. od 5,3 milijarde američkih dolara.
3. "Turk telekom”
"Turk telekom” je u većinskom vlasništvu saudijskog "Oger telekoma” (55 odsto), dok je država Turska vlasnik 30 odsto sa "zlatnom akcijom”, što znači da ima pravo veta na ključne odluke kompanije. Preostalih 15 odsto akcija nalazi se na berzi. Ima 16,8 miliona korisnika fiksne telefonije, šest miliona internet korisnika (ADSL) i više od 12 korisnika mobilne telefonije. Prošle godine, "Turk telekom” je prijavio rast profita od 4,6 odsto 2009. u odnosu na 2008, kada je profit iznosio 1,16 milijardi američkih dolara.
MMF: Ne čekati idealne uslove
Iz Međunarodnog monetarnog fonda ponavljaju da bi trebalo obnoviti proces privatizacije javnih preduzeća u Srbiji.
- Proces privatizacije trebalo bi početi kroz korporativizaciju tih preduzeća, a zatim sprovesti restrukturiranje i prodaju i ne čekati „idealne" tržišne uslove - istakao je juče Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik ove institucije u Srbiji.
Akcionarsko društvo
„Telekom Srbija" se juče oglasio povodom, kako su naveli, „učestalih procena vrednosti akcija akcionarskog društva 'Telekom Srbija’ u javnosti poslednjih dana".
- „Telekom Srbija" nije društveno niti javno preduzeće, nego akcionarsko društvo, zbog čega je Zakon o privatizaciji na njega neprimenjiv. Dakle, nikako ne može biti govora o privatizaciji društva, već o prodaji određenog dela akcija društva. Naročito ističemo da je tržišna vrednost akcija „Telekoma Srbija" zasigurno znatno veća od svih procena koje su razni stručnjaci iznosili u javnost ovih dana. Poslovodstvo društva će u ovom smislu pokrenuti sve mere pravne zaštite interesa samog društva, njegovih akcionara i građana koji će uskoro i sami postati akcionari - navodi se u saopštenju „Telekoma Srbija".
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
