Izvor: Blic, 09.Nov.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Apetiti ministara veći od para za Telekom

Ministarstva su tražila od Vlade za svoje potrebe u narednoj godini 200 milijardi dinara više iz budžeta nego što bi Srbija smela da potroši, saznaje “Blic”. To praktično znači da su ministri tražili 20-30 odsto više novca od onoga što mogu da dobiju da bi bio ispoštovan dogovor sa MMF i Zakon o izmenama i dopunama o budžetskom sistemu. “Blicov” dobro upućeni sagovornik kaže: “Ne samo što su dostavljeni zahtevi nerealni, već su pojedina ministarstva čak i prekoračila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rokove za njihovo dostavljanje”. Pojedini ministri iz vladajuće koalicije razmišljaju da lobiraju kod predsednika Borisa Tadića za viši iznos u svojoj kasi.

Trenutno se još radi na rebalansu budžeta čija je izrada, kako saznajemo, pri kraju jer je Vlada okvir usaglasila sa MMF. Međutim, juče niko nije mogao da precizira kada će se rebalans naći na zasedanju Vlade i Skupštine. Po završenom rebalansu preći će se na izradu budžeta za 2011. godinu, a za koji je već među ministrima krenula trka.

ZAHTEVI

Iako svake godine ministri nastoje da izdejstvuju što više novca za svoj resor, 2011. po mnogima je bitnija nego prethodna jer je reč o predizbornoj godini. Najjednostavnije objašnjeno - što više novca - više ostvarenih obećanja, a tako i dobra osnova za kampanju. Iako u Vladi nijedan ministar neće priznati da mu je budžet za 2011. bitan, jer je predizborni, ekonomski analitičari su gotovo sigurni da je dobrim delom zbog toga ove godine pred funkcionerima žešća borba za novac u resoru nego što je to bio slučaj prošle godine.

Kako "Blic” saznaje, najviše je dozvoljenu sumu prekoračilo Ministarstvo ekonomije. Ovaj resor zatražio je za 2011. godinu ukupno 50 milijardi dinara. U odnosu na ono što bi moglo da se dobije, zahtev je prekoračilo i Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) koje je tražilo 25 milijardi dinara.

- Od Ministarstva ekonomije je traženo da se odrekne polovine planiranog budžeta, a od NIP 15 milijardi dinara. Ministri, međutim, nisu hteli ni da čuju. Jača ministarstva sada će pregovarati sa predsednikom Borisom Tadićem, dok manja nemaju izbora - kaže naš izvor. Dodaje i da je namera bila da se novac iz Ministarstva ekonomije i NIP usmeri na jeftinu stanogradnju.

Zbog svega toga, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, nema dilemu da li će budžet za 2011. biti predizborni.

- Vlada je napravila predlog po kome zahtevi za potrošnju prevazilaze zakonske mogućnosti države. Zbog velikih apetita, ministarstava su već u startu prekršila dogovor sa MMF-om i zato nema sumnje da treba očekivati borbu za budžete. Koliko će ko dobiti zavisiće od umešnosti ministara, ali i od toga koliko će njegova stranka biti tražena kao koalicioni partner. Ključnu poziciju već je zauzeo ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Sa Unijom regiona, na mestu je odakle može da se utiče na razvoj cele zemlje - kaže Savić za "Blic”.

Da bi budžet mogao biti predizborni, i to u velikoj meri, smatra i Vladimir Vučković, profesor na "Megatrend univerzitetu” .

- Još razmišljamo kratkoročno i kako zadovoljiti glasače, pa umesto da investiramo, mi se zadužujemo zarad tekuće potrošnje. Jeste da to znači rast plata i penzija, ali nosi i urušavanje razvojne perspektive - kaže Vučković.

Naš sagovornik ističe da premijer i ministarska finansija treba da imaju glavnu reč i veću političku težinu.

NEMA PARA

Finansiranje deficita budžeta u sledećoj godini biće poseban problem, računajući i otplatu glavnice dugova preko upisanih 102 milijarde dinara deficita. U pregovorima sa MMF-om već je zapelo oko budžeta za 2011. godinu. Previše su veliki zahtevi oko povećanja potrošnje: od rasta plata i penzija u skladu sa inflacijom od sredine ove godine uz usklađivanja tokom naredne (što je najveći deo budžetske potrošnje), preko želje da se transferi lokalnim zajednicama vrate na pretkrizni nivo (još oko 20 milijardi dinara), do većih subvencija...

Zbog svega toga, ekonomista Miroslav Zdravković smatra da MMF neće pristati na spisak lepih želja.

- Ministri mogu da se bore za svoje budžete, ali je problem što deficit nema odakle i da se finansira.

Prevelike su želje i za njih realno ne postoji pokriće u ekonomiji. Nastaje zastoj. Zbog nesigurnosti u dinar, banke više ne žele da kupuju trezorske zapise i finansiraju deficit. Moguće ga je pokriti prodajom „Telekoma" od čega možemo dobiti oko 150 milijardi dinara. Ali tada neće biti novca za infrastrukturu - kaže Zdravković za "Blic”.

Veliko nepoverenje u domaću valutu

Investitori nemaju poverenja da će dinar ostati stabilan i to su jasno pokazali na aukciji državnih zapisa iz prethodne nedelje kada je prodato 23 odsto emisije godišnjih državnih papira. Gubitak vere u srpsku valutu potvrđivao se manje-više i na prethodnim aukcijama kada je u proseku prodavano po oko 70 odsto emisije. Početkom maja, kada je država tek započela s prodajom osamnaestomesečnih zapisa, interesovanje investitora na prve dve aukcije bilo je i pet puta veće od mogućnosti kupovine. I to pri kamati od 9,5 odsto godišnje, a sada Ministarstvo finansija zapise nije uspelo da proda ni sa kamatom od oko 13 odsto.

Od početka godine prodajom zapisa sakupljeno je 150 milijardi dinara, što je ispod očekivanja vlasti. Direktor Uprave za javni dug Branislav Tončić kaže da je prikupljeno znatno više od planiranih 130 milijardi, ali manje nego što je izgledalo moguće u maju.

Spisak velikih želja

Da bi budžet za 2011. mogao biti predizborni, moglo se zaključiti već po njegovom predlogu za narednu godinu koji prevazilazi finansijske mogućnosti države, ali i ranije dogovore s MMF-om. Prema projekciji, koju je Vlada nudila za pregovaračkim stolom, minus u kasi za sledeću godinu bio bi oko pet odsto BDP-a, što je za jedan procentni poen iznad predviđenog nivoa.

Spisak želja pojedinih ministarstava već se može naslutiti.

Po ministarstvima to otprilike izgleda ovako:

- Ministarstvo i skupštinski odbor za poljoprivredu tražili su veći budžet za stočarstvo. Po njihovoj projekciji, budžet za poljoprivredu bio bi pet odsto ukupnog budžeta umesto dosadašnja tri procenta

- Najviše je dozvoljenu sumu prekoračilo Ministarstvo ekonomije koje traži ukupno 50 milijardi dinara. Mlađan Dinkić, lider G17 i Unije regiona Srbije, uveliko putuje Srbijom i popisuje probleme lokalnih samouprava

- Zahtev je prekoračilo i Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) koje je tražilo 25 milijardi dinara

- Ministarstvo prostornog planiranja nastavlja sa planovima izgradnje jeftinih stanova

- Ministarstvo za infrastrukturu želi više novca za infrastrukturne projekte
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma

Nastavak na Blic...

B92: Teško ostvariti planirani deficit