Izvor: B92, 09.Nov.2010, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško ostvariti planirani deficit
Beograd -- Ekonomski analitičar Nikola Altiparmakov kaže da neće biti nimalo lako ispoštovati nedavno usvojena fiskalna pravila.
Njima je predviđeno smanjenje budžetskog deficita sa ovogodišnjih 4,8 odsto na četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednoj godini.
Izmenama Zakona o budžetskom sistemu uvode se, naime, stroga fiskalna pravila koja predvidjaju da se postepeno budžetski deficit sa sadašnjih 4,8 odsto BDP-a smanji na jedan odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do 2015. godine.
"Budžetski deficit za ovu godinu od 4,75 odsto BDP-a će, svakako, biti 'ispoštovan'. Rebalans je dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom i tu neće biti problema", izjavio je Altiparmakov.
On je, međutim, kazao da će biti teškoća kada je u pitanju deficit za narednu godinu, jer "pravila fiskalne odgovornosti podrazumevaju da se deficit smanji na četiri odsto i očigledno je to veliki izazov, jer sa jedne strane, treba da smanjimo manjak u budžetu, a sa druge strane odmrzavamo plate i penzije".
Altiparmakov, koji je pri Američkoj agenciji za medjunarodni razvoj (USAID) radio kao fiskalni savetnik, podsetio je da će plate i penzije biti povećavane tri puta naredne godine i da će ukupno povećanje iznositi oko deset odsto, što znači da će samo po tom osnovu biti potrebno dodatnih 40 milijardi dinara.
Sa druge strane, smanjenje deficita od 0,8 odsto BDP-a znači u realnom iznosu smanjenje manjka u bužetu za oko 20 milijardi dinara, precizirao je Altiparmakov.
On je kazao da bi fiskalna odgovornost i poštovanje nedavno usvojenih fiskalnih pravila omogućilo uravnoteženje budžeta u narednih četiri do pet godina, bez povećanja poreza.
"Međutim, ako se ta pravila ne ispoštuju, biće neophodno povećati poreske namete. Mislim da će 2011. godina biti dobar test za to koliko postoji politička i društvena spremnost da se ispoštuju propisi i uravnoteži budžet bez povećanja poreza", rekao je Altiparmakov.
Ne smanjivati kapitalne investicije
Altiparmakov kaže da ne bi bilo dobro smanjiti kapitalne investicije kako bi se na što bolji način pregrupisao smanjeni iznos sredstava koji će biti na raspolaganju. "Ako se razmišlja da se sa kapitalnih investicija preorijentišu sredstva na subvencije privredi, to ne bi bilo poželjno sa stanovišta dugoročnog rasta. Te subvencije privredi su i objašnjavane trenutkom krize. Ako kriza prolazi one nisu opravdane, a naročito nisu opravdane, ako se zbog toga smanjuju ulaganja u infrastrukturu", ocenio je Altiparmakov.
Ovaj ekonomski analitičar tvrdi i da nisu tačne tvrdnje pojedinih ekonomskih analitičara da je inflacija doprinela punjenju budžeta republike, odnosno da je zbog potrebe za većim ubiranjem prihoda, dopušteno da ona probije zacrtane okvire za ovu godinu (šest plus minus dva odsto).
Prema njegovim rečima, Ministarstvo finansija je bilo veoma odgovorno po tom pitanju, jer je bilo protiv ranijeg odmrzavanja plata i penzija i dodatnog trošenja bilo kakvih sredstava iz budžeta.
"Znači, sa stanovišta javnih finansija, Ministarstvo finansija se trudilo da se uštedi sve što se može, kako bi se, između ostalog, ograničio i negativni uticaj na inflaciju. Ako pogledate šta je najviše doprinelo poslednjih meseci rastu inflacije, videćete da je to rast cena hrane, a ne veće trošenje budžetskih sredstava", naglasio je on.
"Tek ćemo, u stvari, videti kada se odmrznu plate i penzije koliki će to biti dodatni 'udar' na inflaciju. Za sada je sve primarno bilo određeno eksternim rastom cena hrane, ali se i kada je reč o tim cenama, očekuje da se do sredine 2011. vrate na nivo na kome su i bile", kaže Altiparmakov.
Naravno, dodao je on, nije dobar znak što je inflacija iznad gornjeg limita, ali nije ni katastrofalno loš, jer je rezultat spoljnih okolnosti.
Pratite specijal: NIS na berzi
