Izvor: VOA, 01.Nov.2020, 23:35

Zbog pandemije, samo 30 evropskih posmatrača prati izbore u SAD

Ursula Gacek, šefica posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Sjedinjenim Državama, naziva 3. novembar, dan kada se u Americi održavaju predsednički izbori, "danom E" - (Election day). Gacek je govorila za Glas Amerike telefonom nakon što je, prošle nedelje, objavljen izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o uslovima pred dan izbora. Ona kaže da je 2020. drugačija od devet prethodnih izbora koje je posmatrao OEBS. Sjedinjene Države, kao članica OEBS-a, počele su da pozivaju evropske posmatrače posle izbora 2000-te godine, kada je odluka o pobedniku predsedničkih izbora stigla sve do Vrhovnog suda, pre nego što je odlučeno da je na izborima pobedio republikanski kandidat Džordž W. Buš. Na poziv američke vlade, OEBS šalje posmatračke timove na sve američke predsedničke izbore od tada.  Ova godina je drugačija iz više razloga. Najočigledniji, kaže Gacek, je pandemija koronavirusa, koja primorala ODIHR da drastično smanji broj posmatrača koje je poslala u SAD. Pre pandemije, kancelarija je planirala da pošalje 500 ljudi. Kada se dogodila pandemija, smanjili su taj broj na samo 30. Kovid-19 je, kako ističe Gacek, "svima otežao život." Uticao je na način vođenja kampanje, organizaciju glasanja i obim posla za administratore izbora. Za birače, pandemija je značila odluku da li će se pojaviti na biralištu na dan izbora, glasati lično ali ranije, ili poslati svoj glasački listić poštom.  Gacek dodaje da je ova godina drugačija na još jedan način - po pažnji koja je usmerena na samu mehaniku izbora - kako ljudi glasaju i kada će njihovi glasovi biti prebrojani. "Iznenada", kaže Gacek, "ljudi se pitaju - da li će se moj glas računati?" “Mislim da su svi pod pritiskom", kaže Gacek. "Pod pritiskom su vredni i veoma pristojni ljudi koji se bave sprovođenjem izbora. Gajim ogromno poštovanje prema njima." Tim Ursule Gacek stigao je u SAD početkom oktobra i u parovima su otputovali u različite delove zemlje. Misija im je bila da razgovaraju sa različitim administratorima, procene rad medija, ispitaju tehnologiju glasanja i steknu osećaj kakva je lokalna politička atmosfera na mestima gde je njihovo prisustvo - dobrodošlo. Osamnaest američkih država rutinski uskraćuje pristup posmatračima OEBS-a Gacek kaže da posmatrači ne idu na mesta gde njihovo prisustvo nije dozvoljeno zakonom.    Posle mesec dana telefonskih razgovora, virtuelnih sastanaka i ličnih poseta, tim Ursule Gacek je objavio prelazni izveštaj, koji je posvećen uslovima uoči izbora. U izveštaju koji je objavljen 22. oktobra konstatovana je kompleksnost organizovanja i vođenja nacionalnih izbora u 50 država od kojih se imaju različita pravila i opremu za glasanje. Ukupno, oko 10.500 jurisdikcija širom zemlje vodi računa o sprovođenju izbora. To je komplikovano i u regularnim godinama, ali ovde godine, Kovid-19 je promenio i opcije za glasanje. Neka alternativna rešenja za glasanje ove godine su naišla na značajan otpor.  U izveštaju se ističe da je više od 365 tužbi podneto u 44 države i Distriktu Kolumbija povodom načina na koji građani mogu da glasaju i pitanja da li će se njihovi glasovi prebrojati.  Stvari dodatno komplikuje to što je pandemija dovela do smanjenog finansiranja i manjka osoblja. Kongres je u martu dodelio vanredna sredstva državama da bi platio vanredne mere koje se sprovode da bi se ljudima omogućilo da bezbedno glasaju, ali se ta sredstva, kako piše u izveštaju "uglavnom smatraju nedovoljnim." Takođe, postoji manjak iskusnih radnika na biralištima, budući da su oni najiskusniji - ljudi kojima preti najveći rizik od koronavirusa zbog njihovih godina. Mnogi su zato odlučili da ne budu angažovani u sporovođenju izbora ove godine.  Postoje i drugi problemi. Različite jurisdikcije se razlikuju u tehnologijama za glasanje. Posebno brine nekoliko jurisdikcija koje koriste mašine za glasanje koje ne ostavljaju papirni trag, što može da izazove probleme u slučaju potrebe za ponovljenim brojenjem. Postoje razlike u državama u pogledu pitanja da li je ljudima osuđenim za neko krivičnog delo dozvoljeno da glasaju. Posmatrači su zaključili da je oko 5,2 miliona građana uskraćeno pravo glasa zbog toga što su bili osuđeni za krivična dela. U izveštaju se ističe da su takvim restrikcijama disproporcionalno pogođene rasne manjine.  U izveštaju ODIHR-a se ističe da su "mnogi" posmatrači izrazili ozbiljnu zabrinutost da će legitimitet izbora biti pod znakom pitanja zato što je predsednik Donald Tramp "u više navrata ponavljao tvrdnje o neregularnom izbornom procesu", posebno mogućim prevarama u glasanju poštom. Predsednik je više puta, bez dokaza, tvrdio da će veliko glasanje poštom dovesti do izbornih prevara. Takođe je tvrdio da američka Poštanska služba ne može da obradi povećani broj glasova u pošti.  Američka Poštanska služba nije podržala te izjave. Međutim, upozorila je glasače da traže glasove i pošalju ih ranije, kako bi bili sigurni da će njihovi glasovi stići na vreme da budu prebrojani. Izborno finansiranje je takođe u znaku pitanja. Evropski posmatrači su primetili da Federalna izborna komisija, koja reguliše izdvajanja za kampanju, ne može da donosi odluke ili objavi savetodavna mišljenja jer od jula nema kvorum da bi obavljala svoje operacije. Najzad, u izveštaju se ističe da postoji polarizacija u medijskom izveštavanju, kako u tradicionalnim medijima tako i na društvenim mrežama. Uprkos aktivnostima administratora društvenih mreža da korisnike zaštite od dezinformacija, mnogi od posmatrača su izrazili zabrinutost zbog neistina koje se šire internetom.  Pošto je prelazni izveštaj objavljen, tim Gacek - zajedno sa ostatkom SAD - sprema se za "dan E". Njen tim će procenjivati glasanje i ostati u SAD još oko nedelju dana duže da bi posmatrali šta se događa posle izbora. Zatim će, iz Evrope, provesti naredna dva meseca sastavljajući konačni izveštaj koji će objaviti u januaru, možda u vreme inauguracije pobednika predsedničkih izbora.  Bez obzira na ishod, kaže portparolka ODIHR-a Katja Andruš, u Varšavi, cilj izveštaja posmatrača je da budu konstruktivni, a ne kritika radi same kritike.  “Ponekad imam osećaj da ljudi imaju u glavi sliku posmatrača kako dolaze na glasanje, mašu prstom i kažu  - ne radite kako treba", nedavno je izjavila u telefonskom razgovoru, "ali to nije poenta." Ona kaže da posmatrači timovi uvek nude da posle svojih izveštaja ponovo posete zemlju i iznesu svoje preporuke, kao i da pomognu, ako zemlja domaćin to zatraži, u njihovoj primeni.  Cilj je, kako ističe, da se izborni proces unapredi za sledeću priliku. "Nema savršenih izbora", kaže ona. "Nismo tu da bismo kritikovali već da pomognemo zemljama i vlastima da usavrše svoje izborne procese, zarad sopstvenih građana."  

Nastavak na VOA...

Danas: Predsednički izbori u Americi 2020: Žene i politika – da li za njih važe drugačija pravila