Izvor: Politika, 06.Mar.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žalost za Čavesom
Latinoamerički lideri odaju počast venecuelanskom vođi koji je povratio dostojanstvo siromašnima širom Latinske Amerike
Latinska Amerika oplakuje odlazak jedne od najznačajnijih figura u savremenoj istoriji kontinenta, dok se Venecuela uporedo sa danima žalosti priprema za nove predsedničke izbore. Od njihovog ishoda zavisi budućnost ostavštine preminulog Uga Čavesa, ali dobrim delom i sudbina južnijeg dela Novog sveta.
Potpredsednik Nikolas Maduro, a ne predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parlamenta Diosdado Kabeljo, biće na čelu Venecuele do novih predsedničkih izbora koji će biti održani najduže za mesec dana. Vest da se neće postupiti po Ustavu, već po volji preminulog predsednika, mogla bi da potpiri razmirice među čavistima i podstakne energičnije negodovanje opozicije koja je tokom protekla tri meseca uporno tražila da se teško oboleli predsednik proglasi nesposobnim za dalje obavljanje svoje funkcije kako bi se prekinulo sa vakuumom na vlasti.
Maduro je, međutim, preuzeo na sebe sve odluke u vezi sa danima žalosti (sedam dana) – mimohod u vojnoj akademiji gde je preneto telo Uga Čavesa i doček državnika koji stižu iz cele Amerike. Dolazak zvaničnika iz celog sveta, praktično globalni samit u Karakasu, bivšem vozaču autobusa, potom sindikalisti, pa ministru spoljnih poslova, doneće dodatni rejting na predstojećim predsedničkim izborima.
Iako je Maduro naredio izlazak vojnih snaga na ulice Karakasa, kako bi se „poštovao red i mir u danima sedmodnevne žalosti”, nema razloga da se poveruje glasinama o navodnim nemirima. Glasine pobijaju i latinoamerički izveštači sa mesta događaja koji svedoče o uplakanoj masi sveta na ulicama Karakasa. Čak je i Enrike Kapriles (40), vođa ujedinjene opozicije, koji će se po drugi put kandidovati za predsednika na predstojećim izborima, pozvao Venecuelance na mirno odavanje pošte i jedinstvo.
Po Ustavu, u slučaju smrti šefa države, predsednik parlamenta preuzima njegovu funkciju do izbora, ali je u ovom trenutku neko očigledno procenio da je Čavesov izabranik sigurnija opcija za nastavak puta koji je pre 14 godina otpočeo preminuli lider.
Telo Čavesa je juče preneto u prostorije Vojne akademije, gde će se odavati pošta lideru koji je povratio dostojanstvo siromašnima širom Latinske Amerike. Kristina Kiršner, predsednica Argentine, već juče ujutru je stigla u Karakas, a u njenoj zemlji proglašena je trodnevna žalost. Za njom je došao i čelnik Bolivije Evo Morales, koji je dvaput u vreme bolesti putovao u Havanu i Karakas, ali nije uspeo da uđe u sobu gde je ležao njegov prijatelj. Stižu i ostali latinoamerički lideri: predsednica Brazila Dilma Rusef, skromni predsednik Urugvaja Pepe Muhika i lider Nikaragve Danijel Ortega koji se pred Nikaragvancima zakleo da će nastaviti Čavesovim putem. Ali i južnoamerički državnici koji ne pripadaju levom bloku sa velikim poštovanjem odaju poštu lideru koji je sanjao o budućnosti i „sjedinjenim socijalističkim latinoameričkim državama”. U Čileu, gde je na vlasti partija desnog centra, takođe je proglašena trodnevna žalost.
Ožalošćena je i Kuba. Čaves je bio najbliži sa Fidelom Kastrom (86), smatrao ga je za svog duhovnog oca, bodrio ga kada je oboleli vođa kubanske revolucije pao u krevet, a desilo se, eto, da braća Kastro nadžive svog naslednika. Od 2001. Kubi je po superpovlašćenim cenama iz Venecuele isporučena nafta u vrednosti od dve i po milijarde dolara, a trgovinski sporazum Alba (na španskom skraćenica znači – zora) proširio se u međuvremenu na Boliviju, Nikaragvu i neke manje karipske zemlje.
Danas lideri iz Havane poručuju da je preminuli Čaves, koji je tek pre dve nedelje, svestan da je kraj blizu, rešio da ga prenesu u Karakas, podjednako „i Venecuelanac i Kubanac”.
Odlazak Čavesa unosi nesigurnost u energetsku budućnost regiona pa bi za ove zemlje bilo najpogodnije da Čavesa na mestu predsednika zameni upravo Nikolas Maduro, kao garant solidarnosti sa bliskim levičarskim vladama.
Nastavak čavizma svakako ne bi prijao „Velikom severnom bratu” koji je za 14 godina, otkako je Čaves na vlasti, izgubio svoj uticaj u regionu. Dan uoči smrti predsednika, Maduro je optužio opoziciju da šuruje sa „imperijalistima”, a dvojicu diplomata iz Američke ambasade u Karakasu proterao u Vašington.
SAD su, uprkos lošim političkim odnosima, najveći trgovinski partner Venecuele, iz koje u američke rafinerije otiče 1,2 miliona barela nafte dnevno. Ukoliko bi se Venecuela destabilizovala, a nafta prestala da pristiže, to bi poljuljalo i energetsku stabilnost SAD.
Sa druge strane, Karakasu je preko potreban svež novac, kako bi modernizovala nacionalizovana naftna postrojenja, ublažila nestašice i devalvaciju i nastavila sa socijalnim programima. Sirotinja, od koje je Čaves napravio mitologiju i koja mu je bezrezervno verovala, neće biti mnogo strpljiva sa novim predsednikom, ma ko da je on, ako ne nastavi Čavesovim putem.
Zorana Šuvaković
----------------------------
Nikolić posthumno odlikovao Čavesa
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić doneo je ukaz kojim je ordenom Republike Srbije na lenti posthumno odlikovan Ugo Čaves, predsednik Bolivarske Republike Venecuele, za zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Bolivarske Republike Venecuele, prenosi Tanjug. Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, povodom Čavesove smrti, uputio je telegram saučešća potpredsedniku te države Nikolasu Maduru.
---------------------------
Putin i Medvedev ne idu u Karakas
Ruski predsednik Vladimir Putin i premijer Dmitrij Medvedev neće prisustvovati sahrani preminulog venecuelanskog šefa države Uga Čavesa, saopšteno je juče u Moskvi. Umesto njih, kako je navedeno, poslednjem oproštaju prisustvovaće delegacija poslovnih ljudi sa prvim čovekom naftne kompanije „Rosnjeft” Igorom Sečinom na čelu, za kojeg se tvrdi da je najviše doprineo jačanju privredne saradnje dve zemlje, vredne više desetina milijardi dolara.
Ono o čemu u Rusiji sada intenzivno razmišljaju jeste – ko će na predsedničkoj funkciji zameniti preminulog Čavesa. Naime, u slučaju dolaska na vlast lidera venecuelanske opozicije Enrikea Kaprilesa, u pitanje bi mogle doći ruske isporuke oružja ovoj zemlji vredne čak pet milijardi dolara.
Pri tome veći deo naoružanja, vredan tri milijarde dolara, već je isporučen, ali sa odloženim plaćanjem. A da li će isto ikada biti isplaćeno, za sada, može samo da se nagađa.
S. S.
objavljeno: 07.03.2013.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
