Izvor: RTS, 24.Apr.2012, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Udvaranje" biračima ekstremne desnice
Fransoa Oland i Nikola Sarkozi, u drugom krugu predsedničkih izbora, moraće da bore za glasove pristalica trećeplasirane Mari Le Pen. Liderka Nacionalnog fronta najavljuje da će se o eventualnoj podršci nekom od kandidata izjasniti 1. maja i poručuje da im neće biti lako da zadobiju poverenje njenih birača.
Rivali u drugom krugu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << predsedničkih izbora u Francuskoj, Fransoa Oland i Nikola Sarkozi, po svoj prilici, moraće da se bore za glasove pristalica Mari Le Pen, liderke ekstremno-desničarskog Nacionalnog fronta.
Le Penova, koja zastupa antievropsku politiku i protivi se imigraciji, ističe da je "borba za Francusku je tek počela", i ističe da je njena stranka "rasturila monopol dveju partija na vlasti", socijalista i Sarkozijeve Unije za narodni pokret.
Aktuelni predsednik Nikola Sarkozi odmah je krenuo u osvajanje biračkog tela ekstremne desnice, iako je izjavio da ne želi da govori o desničarima protiv levičara niti obrnuto, već da se obraća svim Francuzima. Ne obazire se na kritike Evropske unije da je predizbornim govorima podstakao rast populizma i ultradesničarske antievropske retorike.
"Birači Nacionalnog fronta moraju se poštovati. Njihov glas je glas patnje i očaja zbog krize", poručio je Sarkozi.
Njegov protivnik Fransoa Oland je, po objavljivanju rezultata, rekao da 18 odsto glasova Le Penove odražavaju bes koji vlada u zemlji i da će slušati njene pristalice.
Liderki Nacionalnog fronta se, međutim, ne dopada to "udvaranje" njenom glasačkom telu.
"Tretirati moje birače kao da su budale je gnusno. Bojim se da će ostati gluvi na pozive Sarkozija da glasaju za njega", prokomentarisala je Mari Le Pen.
Analitičari smatraju da je malo verovatno da će Le Penova, koja je saopštila da će se 1. maja izjasniti o eventualnoj podršci Olandu ili Sarkoziju, podržati nekog od ta dva kandidata u drugom krugu.
Zalaganjem za ukidanje evra i zapošljavanje Francuza a ne stranaca, ona je ostvarila bolji rezultat i od svog oca Žan-Mari Le Pena, koji se pre 10 godina nadmetao sa Žakom Širakom.
Prema prvim rezultatima istraživanja javnog mnjenja, nakon prvog kruga izbora, socijalista Fransoa Oland će u drugom krugu pobediti Nikolu Sarkozija sa 54 odsto prema 46 odsto glasova.
Globalni značaj francuskih izbora
Za ljude izvan Francuske izbori su ponajviše bitni zbog evropske dužničke krize, potom spoljnih poslova, NATO-a i stanja u Avganistanu, navodi se u analizi Asošijejted presa.
Francuska je jedna od 10 najvećih svetskih ekonomija i jedna od pokretačkih snaga evrozone koja nastoji da je izvuče iz dužničke krize. Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel izdejstvovali su dogovor kojim su učvršćene veze između evropskih privreda, a članice primorane da smanje svoje dugove.
Oland želi da se taj dogovor preispita, jer, prema njegovom mišljenju, treba više da bude usmeren na podsticanje rasta, što bi Francusku moglo dovesti u sukob sa Nemačkom i drugim evropskim partnerima koji su nastojali da vrate poverenje u evro.
Kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, Francuska je značajan igrač u svetskoj politici. Zemlja je za vreme Sarkozijevog predsednikovanja poboljšala odnose sa SAD i Izraelom, izvela prvi vazdušni napad u međunarodnoj akciji protiv režima Moamera Gadafija i pomogla u svrgavanju predsednika Obale slonovače Lorena Gbagboa. Sarkozi se zalagao i za diplomatske napore za obustavljanje represije u Siriji.
Oland praktično nema diplomatskog iskustva, pa stručnjaci predviđaju da će se, ako bude izabran, na početku više usredsrediti na odnose u Evropi nego u svetu.
Francuska je dala veliki doprinos međunarodnim snagama u Avganistanu ali želi da povuče svoje vojnike. Pošto su početkom godine francuske vojnike ubili Avganistanci koje su obučavali, Sarkozi je obećao da će ubrzati povratak skoro 4.000 vojnika do kraja godine.
Oland želi da se svi povuku do kraja ove godine, a nezadovoljan je i odlukom Sarkozija da se Francuska vrati pod vojnu komandu NATO-a posle skoro 40 godina nezavisne vojne politke. Zalaže se i za smanjenje budžeta za vojsku.
Naposletku, navodi AP, Olandova pobeda na izborima mogla bi značajno da promeni vojne odnose sa evropskim saveznicima i SAD.
.jpg)
