Izvor: RTS, 08.Jun.2013, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taksim nije Tahrir
Čitava priča o demonstracijama u Turskoj svodi se na strategiju opozicije da što više kompromituje premijera Erdogana pred naredne predsedničke izbore, smatra Vladimir Ajzenhamer iz Centra za studije Azije. Taksim je pištolj dat Erdoganu da sam povuče oroz, s tim što će metak putovati godinu dana i stići će na svoj cilj na sledećim predsedničkim izborima, ističe Ajzenhamer.
Nazivati dešavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na ulicama turskih gradova "turskim prolećem" mislim da je ipak malo ishitreno, situacija je značajno drugačija, smatra Vladimir Ajzenhamer iz Centra za studije Azije pri Fakultetu političkih nauka.
Pre nekoliko dana demonstranti u Istanbulu i drugim turskim gradovima počeli su da nose bedževe i izjavljuju da su vojnici Mustafe Kemala Ateturka, a neki novinari su proteste nazvali turskim prolećem, iz čega sledi da je to daleko više od protesta zbog preuređenja nekog trga, pa čak i više od borbe za sekularizam.
Ajzenhamer, međutim, kaže da je u pitanju akcija opozicije u cilju da oslabi uticaj premijera Erdogena.
"Najbolje pokazuje sada pojava Kemalovih `ikona` svuda na ulicama Istanbula i Ankare. Dakle priča o kemalistima, islamistima, sekularistima zapravo jeste itekako relevantna u celoj ovoj situaciji", kaže Ajzenhamer.
Kako ističe, postoji širok opozicioni front koji, bez obzira na to da li su demonstracije zaista ispale spontano ili ne, sada usmerava situaciju iz krajnje političkih i praktičnih ciljeva.
"Dakle, idu predsednički izbori naredne godine, mediji već izveštavaju o tome da nova zvezda koja sija na političkoj sceni Turske je zapravo turski predsednik Abdulah Gul, a ne Erdogan za koga se smatra da već godinu i nešto dana vrlo otvoreno i transparentno, doduše ne direktno, iskazuje svoje pretenzije da postane predsednik", objašnjava Vladimir Ajzenhamer.
Prema njegovim rečima, na ulicama Turske postoji široki front opozicije koji se svrstao uz jednog islamističkog kandidata, ne bi li oslabio ukupnu snagu islamista. U putanju je raznovrsna opozicija koju ne čine samo kemalisti, odnosno pripadnici republikanske partije, niti samo mladež. Tamo ima, ističe, i pripadnika kurdske i levitske manjine.
Turske levite, kaže, nisu samo nezadovoljne odnosom Erdogana prema Siriji, iako postoji i taj koncept nezadovoljstva. Ono što njih veoma pogađa je "taj islamizatorski momenat koji nije toliko, da kažemo, iskren u nekim situacijama, a jako je iritirajući".
"Nazivanje ovog novog mosta, spornog mosta u Istanbulu, Selim Prvi, prema sultanu koji je pobio nekih 40 hiljada levita, za njih zaista jeste jedna vrlo otvorena provokacija. Dakle, imaju svoje razloge za nezadovoljstvo i zato vrlo uredno već deceniju glasaju za republikansku partiju, iz straha od dnevne politike premijera Erdogana", objašnjava Ajzenhamer.
Orkestriran konglomerat nezadovoljnih
Kako kaže, čitav taj interesantan konglomerat nezadovoljnika u ovoj situaciji deluje vrlo orkestrirano i "navlači premijera Erdogana na tanak led, na koji je on nagazio i koji mu dobrim delom puca pod nogama".
"Delovao je jako ishitreno, jako rigidno i evo vidimo sada, po povratku iz Tunisa, sa ovom masom koja ga podržaava, dao je vrlo zapanjive izjave", ističe analitičar.
Budući da u Turskoj postoji politički, etnički sukob, miting, kontra miting, mogućnost za sukobe je, kako kaže, ograničena.
"Hajde da se nadamo da je ta mogućnost svedena na jednu razumnu granicu, jer kako god da je Erdogen ovih dana delovao ishitreno, on je vrlo iskusan političar, ne preza od populizma i često se njime koristi, ali mislim da je vrlo svestan da, kada bi posegao za takvim sredstvom da motiviše svoje pristalice da se upuste u otvorenu konfrotaciju, to bi zaista zapečatilo njegovu političku karijeru", kaže Ajzenhamer.
S druge strane, ističe, u ovakvim situacijama niko ne može da kontroliše ono što se dešava na ulicama, tako da manji incidenti između demonstranata i pristalica aktuelnog premijera nisu isključeni.
"Do toga sigurno može doći, ali Taksim sasvim izvesno nije Tahrir u Egiptu, koliko god to medijski lepo zvučalo. Taksim je pištolj koji je dat u ruke premijeru Erdoganu da sam povuče oroz, s tim što će taj mekat putovati godinu dana i stići će na svoj cilj na sledećim predsedničkim izborima. Strategija opozicije je da usmerava dešavanja i što više kompromituje premijera pred naredne predsedničke izbore, to je čitava priča", zaključuje Vladimir Ajzenhamer.
