Izvor: Vesti-online.com, 08.Nov.2012, 14:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija navikla na Obamu

Barem dve decenije Srbijom dominiraju dva stereotipa kad je reč o predsedničkim izborima u SAD. Prvi je da nam je uvek nekako bolje bilo kad je u Beloj kući stolovao republikanski predsednik, a drugi da je sasvim svejedno ko će tamo biti jer su i demokrate i republikanci prema Srbiji isti.

I najmanja ozbiljna analiza pokazala bi netačnost ovih stereotipa, ističe profesor dr Dragan Simić s Fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << političkih nauka u Beogradu i osnivač Centra za američke studije.

Otkud ubeđenje da Srbiji više odgovaraju republikanci od demokrata?

- Ono potiče iz dva izvora. Prvi je taj što su se kulminacija sloma Jugoslavije i bombardovanje naše zemlje dogodili u vreme demokratske administracije Bila Klintona i Madlen Olbrajt, i to je s tog aspekta razumljivo. Drugi razlog je što su demokrate više naklonjene nekakvoj misionarskoj ulozi, insistiranju na određenim vrednostima širom sveta i nekad tvrdom nametanju standarda ljudskih prava i slično.

A republikanci?

- Oni, prema našem u izvesnoj meri iskrivljenom viđenju, drže realističan, konkretniji pristup. Pomalo kaubojski, pežorativno rečeno. Kod njih nema margina i stvari rešavaju praktično i brzo.

Da li je zaista Srbiji svejedno da li je stanar Bele kuće iz jedne ili druge partije?

- Nikako nije svejedno. Tačno je da je američka diplomatija poput prekookeanskog broda koji teško menja svoj kurs, ali je naivno umanjivati impulse predsednika, viđenja njega lično i njegovog tima. Treba razumeti da spoljnu politiku SAD u nekakvom spoju vode ministarstva spoljnih poslova i odbrane, ali i Senat i Predstavnički dom Kongresa i, razume se, predsednik. Oni su postojani i taj hladni hod profesionalnih diplomata se stara da zemlja ne menja drastično kurs u zavisnosti od stanara Bele kuće.

Kakva je Obamina administracija bila prema Srbiji?

- Drastično drugačija od, recimo Bušove. Za vreme Džordža Buša u Srbiju je samo jednom stigao državni sekretar Kolin Pauel. U prvom mandatu Obame u Srbiju je stigao potpredsednik Džozef Bajden, dok je državna sekretarka Hilari Klinton bila dva puta, a imamo i odličnu vojnu saradnju s Nacionalnom gardom Ohaja, vojne donacije, u Beogradu je bio načelnik Generalštaba vojske SAD admiral Majkl Malen. Podsećam da je pre Bajdena u Beogradu prethodno bio samo potpredsednik Volter Mondejl, pre više od 30 godina.

Imate li utisak da SAD polako gube interes za Balkan, te da palicu prepuštaju Evropskoj uniji?

- To je tačno, ali su oni tu, za stolom. Jasno je zauzeta pozicija da je Srbija deo evropskog dvorišta i da se tu prevashodno mora angažovati EU, a ako negde zaškripi, oni će uskočiti i pogurati stvar, baš kao što je to nedavno bio slučaj sa zajedničkom posetom Klintonove i Ketrin Ešton Beogradu.

 

Susret predsednika

 

Da li se bliži dan kad će se srpski i američki predsednik sresti u Beogradu ili Vašingtonu?

- Da. Siguran sam da se taj trenutak bliži, i to je od ogromne važnosti za našu zemlju.  

Kosovo nije tema

U SAD su se menjale demokratska, pa republikanska pa opet demokratska administracija, ali se stav o Kosovu nije menjao.

Mislite li da su tu promene moguće uopšte?

- Apsolutno ne. Kao i kad je reč o Bosni i Hercegovini, status Kosova je za Vašington rešen. Za njih je to nezavisna država i o tome neće razgovarati.

Nastavak na Vesti-online.com...