Izvor: Press, 21.Sep.2016, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin formira novu tajnu službu
"Nakon raspada SSSR-a na talasu tadašnjih liberalnih i demokratskih reformi rasformiran je taj institucionalni bezbednosni monstrum KGB pa je Rusija dobila više bezbednosnih i obaveštajnih službi", kaže ruski vojni analitičar Aleksandar Perendžijev.
FOTO: s-media-cache-ak0.pinimg.com/
Do predsedničkih izbora 2018. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << godine Kremlj će provesti opsežnu, skupu izahtevnu reformu specijalnih i obaveštajnih službi, kojoj je cilj da stvori jednu efikasnu bezbednosnumegastrukturu, sličnu onoj koja je u liku KGB-a postojala u vremeSSSR-a, piše moskovski listKomersant.
Formiraće se Ministarstvo državne bezbednosti (Ministerstvogosudarstvenoj bezopasnosti) koje bi trebalo da obavlja poslove koje su dosad odrađivale brojne bezbednosno-obaveštajne agencije.
Osim toga, nova bezbednosna struktura bila bi pod lakšim nadzorom Kremlja pa neki smatraju kako je i cilj reforme, koja mora da bude završena do predsedničkih izbora, usmeren naosiguravanje današnje političke strukture i onemogućavanje bilo kakvih buntova i protesta koji mogu ugroziti sadašnju političku elitu.
"Nakon raspada SSSR-a na talasu tadašnjih liberalnih i demokratskih reformi rasformiran je taj institucionalni bezbednosni monstrum KGB pa je Rusija dobila više bezbednosnih i obaveštajnih službi. Sad je opet odlučeno da jesvrsishodnije imati jednu vrhovnu i krovnu organizaciju pod kojom bi bila nacionalna bezbednost" kaže ruski vojni analitičar Aleksandar Perendžijev.
I moćni FSB, koji se smatrao svojevrsnim postsovjetskimnaslednikom KGB-a, biće podređen moćnom Ministarstvu bezbednosti. Međutim, glavni zahvat je spajanje u MDSFederalne službe zaštite (FSO), koja se bavi osiguranjem državnih institucija i visokih državnih zvaničnika, i Međunarodne obaveštajne službe (SVR), ali i pripajanje, odnosno vraćanje Istražnog komiteta (SKR) pod nadležnost Državnog tužilaštva kojem se pripaja i Vojno tužilaštvo koje je dosad bilo autonomno. Iz FSO-a će se izdvojiti Služba za zaštitu i bezbednost predsednika Rusije koja će delovati kao zasebna jedinica u sklopu ruske bezbednosne zajednice.
Istovremeno se ukida i Ministarstvo za vanredne situacije, čije će se nadležnosti rasporediti između ministarstava obrane i unutrašnjih poslova.
Jedan od razloga za ovakvu strukturnu reformu, koja će prema procenama ruskih medija koštati više od 300 miliona dolara, jest i borba protiv korupcije unutar bezbednosno-obaveštajnog sistema, koja je uzela maha. Nedavno su tako privedeni i neki visoki zvaničnici Istražnog komiteta koji su bili na "platnojlisti" ruske mafije. Zbog tog skandala na počasnu dužnost, kako piše moskovski nedeljnik koji se bavi bezbednosnom tematikom Argumenti i fakti, će biti premešten dosadašnji šef Istražne komisije i jedan od najbližih Putinovih saradnika Aleksandar Bastirkin. Upravio zato će neke "jake pravosudne istrage", pogotovo one vezane za korupciju, organizovani kriminal i finansijske malverzacije u državnim strukturama, biti u nadležnosti Ministarstva bezbednosti, a ne državnog tužilaštva. MDS će, navodi Komersant, voditi istrage od nacionalnog interesa. Osim toga, omogući će mu se da nadzire i kontroliše i sve ostale istrage koje provodi Državno tužilaštvo, kao i da u svakom trenutku može od njih preuzeti slučaj ako zaključi da je od "nacionalnog interesa".
Prva mera bezbednosne reforme je rasformiranje dve jake savezne službi - za imigrante (FMS) i za kontrolu trgovine drogom - koje postaju tek uprave unutar novoga ministarstva. Pod novom bezbednosnom kapom biće i glavne obaveštajne agencije koje se bave špijunažom i kontrašpijunažom, kontrolom nad obaveštajnom mrežom u inostranstvu. U delokrug rada ulazi i informatička zaštita podataka od državne važnosti. Ministarstvo će se baviti i protivdržavnimaktivnostima koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost, što mnogi vide kao upravu koja će se baviti onemogućavanjemantikremaljskih, odnosno antiputinovskih "aktivnosti".
"Oni na vrhu su shvatili da je sistem nacionalne bezbednosti danas previše razdrobljen, skup i neefikasan" ističe Perendžijevkoji smatra da su sve te bezbednosno-obaveštajne službe bile usmerene na predsednika Vladimira Putina, čekajući samo naredbe od njega, odnosno doživljavali su ga kao koordinatoracele te zajednice.
