Izvor: B92, 31.Okt.2020, 10:25

Predsednički izbori u Americi 2020: Šta će rezultati značiti za klimatske promene

Odluka o tome ko će osvojiti Belu kuću moglo bi da bude od presudnog značaja ta borbu protiv globalnog zagrevanja.

Ko će postati stanovnik Bele kuće u naredne četiri godine moglo bi da odigra ključnu ulogu u borbi protiv opasnih klimatskih promena, kažu eksperti.

Met Mekgrat, BBC dopisnik iz oblasti životne sredine, vaga najverovatnije ekološke posledice američkih izbora.

Naučnici koji proučavaju klimatske promene kažu da bi reizbor Donalda Trampa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogao da učini "nemogućim" zauzdavanje globalnih temperatura.

Oni se brinu da bi još četiri godine Trampa "zagarantovale" upotrebu fosilnih goriva u narednim decenijama - obezbedivši i proširivši infrastrukturu za proizvodnju nafte i gasa umesto da se one postepeno izbacuju iz upotrebe kao što bi voleli ekolozi.

Klimatski plan Džoa Bajdena, tvrde naučnici, pružio bi neke šanse svetu.

Pogledajte video: Tramp i Bajden u trećoj TV debati sukobili se i oko klimatskih promena

"Tramp veruje da propisi samo koštaju a ne donose nikakvu korist", kaže profesor Majkl Džerard sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

"On negira postojanje antropogenih klimatskih promena ili makar da su one kritične. Smatra da ako ukinete regulativu svih vrsta, ne samo ekološku, već i u vezi sa zanimanjima, radom i svim ostalim, to će dovesti do više radnih mesta."

Kritičari kažu da je ukidanje ekološke regulative deo agende da se ukloni bilo kakvo pominjanje klimatskih promena u čitavoj federalnoj vladi.

"Trampova administracija učinila je sve što je u njenoj moći da negira naučne činjenice i omalovaži naučnike", kaže Đina Makarti, bivše šefica Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) i sadašnja predsednica NRDC-ovog akcionog fonda.

"Uradili su sve što čovek može da uradi kako bi ubedili ljude da se ono što vide, osećaju i okuse ne dešava pred njihovim nosevima".

Trampove pristalice kažu da je njegova snažna podrška fosilnim gorivima bila uspešna.

Zahvaljujući frekingu (fracking), SAD su nakratko postale najveći izvoznik nafte na svetu krajem prošle godine.

"Freking" je niz tehnika za izvlačenje nafte i gasa iz škriljaca.

Ali kad je u pitanju ugalj, priča je sasvim drugačija.

Uprkos naporima administracije da ukine regulativu, rudarstvo je nastavilo da opada sa oko 5.000 rudarskih radnih mesta manje nego kad je izabran Donald Tramp.

Za mnoge od onih koji podržavaju Trampa, njegova dela u vezi sa klimom u skladu su sa podsticanjem proizvodnje energije i uticajem na rast ekonomije.

Drugi tvrde da Trampov rat protiv regulative u vezi sa životnom sredinom nema nikakve veze sa privredom.

"Tramp je ubeđen da su klimatske promene pitanje kulturološkog rata koji potpiruje mržnju u njegovoj bazi na krajnjoj desnici", kaže Pol Bledso, koji je služio u Klintonovoj administraciji, a sada je savetnik demokratske ekspertske grupe Institut za naprednu politiku.

"I tako on to doživljava kao kulturološku priliku da izazove nezadovoljstvo u svojoj bazi. To za njega nema nikakvu drugu funkciju".

Napuštanje Pariskog sporazuma bila je snažna poruka ostatku sveta da SAD više ne deli međunarodni konsenzus o klimatskim promenama.

Kad je najavio izlazak, predsednik Tramp je govorio o ponovnim pregovorima o sporazumu, ali od te ideje ništa nije bilo.

Neki posmatrači veruju da su postupci Amerike olakšali drugim zemljama, kao što su Brazil i Saudijska Arabija, da osujete napredak u smanjenju emisija ugljenika.

"U ovom trenutku, mi smo parije, a ovo je najneprijatnije i najgore vreme koje mogu da zamislim za Sjedinjene Države", kaže Đina Makarti.

"I sve to zato što imamo predsednika koji prosto ne mari za ljude. Njemu je stalo samo do njegove baze i kako mu ona pumpa ego."

Ukoliko pobedi Džo Bajden, on će verovatno vratiti zemlju u Pariski sporazum što je brže moguće. Za ponovni ulazak u pakt potrebno je da prođe svega mesec dana".

Trampova odluka da izađe iz Pariskog sporazuma stupiće na snagu 4. novembra, dan posle izbora.

Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da sve veći broj mladih republikanaca i konzervativaca počinje da zauzima drugačiji stav o klimatskim promenama u odnosu na predsednika.

Ali, mnogi od njih ipak podržavaju njegovu odluku da izađe iz Pariskog pakta.

"Otkrila sam da stvarno veliki ciljevi i veoma visoke mete ne znače ništa ako nemate pravi plan za postizanje tog cilja", kaže Danijela Bučer koja sebe opisuje kao mladu konzervativku pri Američkoj koaliciji za konzervaciju.

"Imamo Kinu koja tvrdi da će smanjiti emisije do kraja ove godine. A i dalje finansira rudnike uglja širom sveta".

"Iako Pariski sporazum zvuči dobro, on bi prvo morao da se sprovede u delo, zar ne?".

Evangelistički hrišćani spadaju među verske grupe koje pružaju snažnu podršku Trampu.

Ankete pokazuju da će mu ponovo ukazati ogromno poverenje.

Ali mlađi vernici manje su očarani predsednikom, naročito po pitanju klimatskih promena.

Emili Robertson je 21-godišnja studentkinja koledža Kavenant u Lukaut Mauntinu, u Džordžiji, i ona prvi put glasa na ovim izborima.

Da je mogla da glasa prošli put, kaže da bi verovatno glasala za Trampa, kao što su to učinili njeni roditelji.

Ali njena sve veća svest o problemu klimatskih promena navela ju je da se ovaj put odluči za Džoa Bajdena.

"Na društvenim mrežama sam videla mnogo mladih evangelista koji će glasati za Bajdena, ali oni su u odabranim krugovima", kaže ona.

"Dakle, samo neki ljudi, možda, ali iskreno, na osnovu razgovora sa nekim ljudima zaključila sam da, iako im je stalo do klimatskih promena, nije im stalo dovoljno da bi glasali za Bajdena umesto Trampa".

Pogledajte video: Da li će Isus odlučiti pobednika na izborima?

Isto kao što će potvrditi izlazak Amerike iz Pariskog sporazuma, Trampova pobeda će verovatno dovesti do dodatnih napora da se pojača proizvodnja fosilnih goriva.

To može da ima ozbiljne posledice po rast globalne temperature.

"Cilj od 1,5 stepeni Celzijusa veoma je teško postići sada, iako je teoretski moguće", kaže Majkl Džerard.

On govori o jednom od ciljeva iz Pariskog sporazuma - globalno povećanje temperature od 1,5 stepeni Celzijusa smatra se nekom vrstom uvoda u opasne nivoe zagrevanja.

Pre dve godine, naučna analiza ovog cilja zaključila je da zadržavanje rasta temperature ispod ovog praga može da čini ogromnu razliku za ljude i prirodu, za razliku od toga kad bi se dozvolilo da poraste za čitava 2 stepena (što se mnogo godina ranije smatralo tim pragom).

"Ukoliko Tramp bude bio ponovo izabran, mislim da to onda prelazi u domen fizički nemogućeg", kaže profesor Džerard.

"Morali bismo da čekamo još četiri godine do sledećih izbora kako bismo to ispravili.

"Ali do tada bi sa radom krenulo mnogo više infrastrukture za fosilna goriva a mnogo više gasova efekta staklene bašte bilo bi ispušteno u atmosferu. To bi, dakle, bila veoma loša vest za klimu".

U nekim delovima SAD-a, odsustvo aktivnosti iz Bele kuće povodom klimatskih promena poslužilo je kao poziv na vlastito delanje.

Za stanovnike obalskog grada Čarlstona, u Južnoj Karolini, pitanja klime i rasta nivoa mora nalazi se visoko na listi političkih pitanja.

Nivo vode u luci u Čarlstonu obično je rastao za oko 2,5 centimetara svake decenije - sada do rasta u toj količini dolazi svake dve godine.

Pored preke potrebe za novim odbrambenim merama od mora, lokalne vlasti odlučile su da tuže 24 kompanije za proizvodnju fosilnih goriva zbog njihove uloge u proizvodnji ugljenika koji je povezan za rastom nivoa vode.

"Poplave su sada problem sa kojim se suočavamo 100 dana godišnje", kaže lokalni klimatski aktivista Belvin Olasov.

"Ova situacija zahteva liderstvo, a trenutno postoji ogroman vakuum zbog predsednika kakvog imamo".

"I tako, imate gradsku vladu koja se hvata u koštac sa džinovskim konglomeratom naftnih korporacija zato što se ništa ne radi na saveznom nivou".

"Dovedeni smo u stvarno neobičnu situaciju".

Mnoge države i regioni nastavili su sa borbom protiv klimatskih promena, ali to ima svoja ograničenja.

Na primer, drumski saobraćaj odgovoran je za oko trećinu američke emisije ugljenika, ali standarde za automobilska goriva određuje federalna vlada.

Dok je administracija Baraka Obame radila na tome da ih pojača, predsednik Tramp ih je razvodnio.

Pogledajte video: Zašto se crvene ulice Oregona?

Džo Bajden kaže da je njegov plan za klimatske promene da energetski sektor Amerike ostane bez ugljenika do 2035. godine.

To će zemlji omogućiti da emituje ukupno nula količine ugljenika do 2050. godine.

Emitovanje ukupno nula količine ugljenika znači da je svaki ugljenik koji ispusti industrija, saobraćaj ili neki drugi izvor pokriven uklanjanjem iste količine iz atmosfere, na primer, sađenjem šuma.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori

Nastavak na B92...