Izvor: Southeast European Times, 15.Mar.2012, 22:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednička pomilovanja u centru pažnje u Bugarskoj

Veliki broj podnosilaca zahteva dobio je pomilovanje u Bugarskoj samo nekoliko nedelja uoči predsedničkih izbora.

15/03/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 15.3.2012.

Potpredsednica Bugarske Margarita Popova obećala je početkom marta da će pomilovati osuđene kriminalce tek nakon podrobnog preispitivanja svakog slučaja, dodajući i da će osigurati >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da se svaka odluka te vrste sprovede uz potpunu transparentnost.

Ona je to obećala u svetlu kontroverze koju je izazvala prethodna administracija, koja je pomilovala ukupno 533 osuđena kriminalca tokom deset godina provedenih na vlasti, do januara 2012. godine.

Prema ustavu, predsednik ima izvršno ovlašćenje da daje pomilovanja, ali šef države takođe može da prenese to i još neka ovlašćenja na potpredsednika.

U skladu sa tom odredbom, predsednik Rosen Plevnelijev poverio je Popovoj nadležnost da oslobađa ljude iz zatvora, nakon što su njih dvoje preuzeli funkciju 22. januara. Njegov prethodnik Georgi Prvanov isto je postupio 2002. godine, kada je poverio tu dužnost svom potpredsedniku Angelu Marinu.

Osnovan je parlamentarni odbor koji treba da utvrdi legitimnost ukaza o pomilovanju koje je izdao Marin tokom svog mandata na mestu potpredsednika.

„Pomilovanje je čin plemenitosti i širokogrudosti u ime šefa države, a balans između humanosti i pravde je veoma suptilan“, rekla je Popova medijima.

Popova, bivša ministarka pravde, takođe je rekla novinarima da je to petočlano telo već proučilo oko 80 od 380 zahteva za pomilovanje koji su podneti toj instituciji poslednjih meseci. Svi razmotreni zahtevi su odbijeni, rekla je potpredsednica.

Pomilovanje osuđenika od strane predsedništva nije izazivalo veliku pažnju medija do prošlog avgusta, kada je sofijski dnevnik Sega izvestio da je Marin pomilovao ukupno 431 kriminalca od 2002. godine.

Skoro polovina njih osuđena je za teška krivična dela, kao što su ubistvo i silovanje, izvestio je dnevnik, na osnovu informacija koje je dalo odeljenje ministarstva za izvršenje kazni. Zvaničnici su odbili da otkriju imena pomilovanih osoba, navodeći kao razlog zakon o zaštiti ličnih podataka.

Broj pomilovanja iznet je u javnost devet nedelja uoči izbora 23. oktobra, na kojima je izabran naslednik Prvanova.

Kontroverza je ponovo izbila ranije ove godine, kada je postalo jasno da bivši predsednik, na početku drugog mandata u januaru 2006. godine, nije izdao novu uredbu kojom se neka od njegovih ovlašćenja prenose na njegovog zamenika.

Prošlog meseca je osnovan 13-člani privremeni parlamentarni istražni odbor koji će utvrditi legitimnost Marinovih odluka o pomilovanju i odobrenih zahteva za dodeljivanje bugarskog državljanstva tokom tog perioda.

U obraćanju na konferenciji za novinare 23. februara, bivši potpredsednik je rekao da je pomilovao ukupno 533 kriminalca i odbacio zahteve drugih 7.900 osuđenika u prethodnih deset godina, do januara 2012. Među onima koje je oslobodio kazne nalaze se 233 osobe koje su proglašene krivim za ubistvo i 74 koje su bile u zatvoru zbog umešanosti u krivična dela vezana za drogu, kaže Marin.

Nedavno je postalo jasno da je on pomilovao 49 kriminalaca zanemarujući činjenicu da je njihove zahteve odbila komisija za pomilovanja, te da je 77 od ukupno 533 oslobođeno odmah nakon Marinovog ukaza. Međutim, 13 njih je počinilo nova teška krivična dela i ubrzo je poslato nazad u zatvor, rekao je šef odeljenja ministarstva pravde za izvršenje kazni Mitko Dimitrov početkom marta privremenom parlamentarnom odboru.

„Ne mogu da komentarišem da li je broj pomilovanih kriminalaca veliki ili mali, jer nema osnova za poređenje“, kaže za SETimes Borislav Cekov, šef sofijskog tink-tenka Institut moderne politike. „Značajnije pitanje odnosi se na kriterijume na kojima su bile zasnovane te odluke, u svetlu sumnji da nisu svi (osuđenici) pomilovani na osnovu nekih socijalnih ili zdravstvenih pitanja.“

„Svi se sećamo slučaja Cvetelina Kunčeva“, dodao je on, misleći na lidera stranke Euroroma i bivšeg zakonodavca, za koga se jedino javno zna da ga je Marin pomilovao.

To je očigledno bila politički motivisana odluka, kaže Cekov, iznoseći rasprostranjeno mišljenje u Bugarskoj oko oslobađanja tog romskog lidera iz zatvora 2005. godine, uoči predsedničkih izbora naredne godine. Netransparentnost koja okružuje predsednička pomilovanja samo izaziva sumnje, istakao je on.

Kunčev i njegova stranka otvoreno su podržali Prvanova u njegovim nastojanjima da osvoji drugi mandat 2006. godine.

„Nečuveno je i sramotno kako su kriminalci lako dobijali pomilovanje“, kaže za SETimes Lili Stoilova, 67-godišnja penzionerka iz Sofije, koja je opljačkana dok se vozila prepunim tramvajem prošlog meseca. „Zašto ih oslobađaju? Da bi mogli da počine nova krivična dela?“

Nastavak na Southeast European Times...