Izvor: Politika, 15.Apr.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička bomba u Kairu
Diskvalifikacija trojice vodeći kandidata na predsedničkim izborima preti novom krizom
Bivši potpredsednik Egipta i dugogodišnji šef bezbednosti Omar Sulejman, siva eminencija Muslimanske braće Hairat al Šater i jedan od lidera radikalno islamističke grupe salafista, šeik Hazem Salah Abu Ismail, diskvalifikovani su kao kandidati za predsedničke izbore u maju.
Oni su među deset koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je posebna komisija prebrisala sa liste od 23 prijavljena imena za izbore od kojih se očekuje da budu završni čin postrevolucionarne tranzicije pre nego što vladajući Vrhovni savet oružanih snaga (SCAF) 1. jula preda vlast civilima pošto je upravljao Egiptom od 11. februara 2011.
Odluka o diskvalifikaciji trojice vodećih kandidata pojačaće ionako oštre debate između do skora zabranjenih islamista, sekularnih reformista i ostataka poretka oborenog predsednika Hosni Mubaraka.
Šef SCAF-a, general Sulejman, koji je u trku ušao tvrdeći da želi da spreči da se Egipat pretvori u religioznu državu, diskvalifikovan je jer se tvrdi da nije prikupio dovoljan broj od minimum 30.000 glasova iz najmanje 15 egipatskih provincija. On je najavio žalbu.
Parlament je 12. aprila izglasao zakon po kome niko ko je u poslednjoj deceniji imao važne pozicije u Mubarakovom režimu ne može da bude nominovan na slična mesta u narednih pet godina. Time su pod embargo dospeli general Sulejman i bivši premijer Ahmed Šafik, još jedan od predsedničkih pretendenata.
Zakon, koji čeka odobrenje SCAF-a, ne važi za bivše ministre, čime je pošteđen, za sad vodeći kandidat, Amr Musa, bivši Mubarakov šef diplomatije i miljenik liberalnog Egipta.
Izgleda da je komisija našla formalni razlog da diskvalifikuje Sulejmana, koga je Mubarak imenovao za potpredsednika neposredno uoči svog pada, početkom prošle godine.
Smatra se da Sulejman, koristeći ugled armije, pokušava da oživi danas nepopularno savezništvo velikog kapitala i vojne birokratije. Njegova kandidatura iritirala je mnoge koji veruju da se iza nje krije pokušaj da vojska sačuva uticaj i privilegije koje je uživala još od vremena obaranja monarhije 1952.
Armija je tokom egipatskih Dana gneva stekla naklonost odbijajući da puca u narod i tada nije bilo neobično što je SCAF-u dato da upravlja zemljom u periodu tranzicije.
Revolucija je promenila balans moći u korist armije, ali to tada još nije bilo dovoljno da bi se stišale strasti na ulicama. Od „plemenite mladeži” koja je iznela revoluciju – mahom pripadnika urbane srednje klase čiji su zahtevi prihvaćeni kao legitimni, zatraženo je da se vrati kućama i „odraslima” prepusti da upravljaju zemljom.
Sve je to doprinelo ne samo sve oštrijim podelama u društvu, već i tenziji koja je mnoge naterala da se ponovo vrate na slavni kairski trg Tahrir i da zahtevaju da se vojska što brže vrati u kasarne.
Bio je neophodan neki kompromis, pa se Sulejman brzo našao sa liderima Muslimanske braće – najorganizovanije političke formacije u zemlji – koja se posle godina zabrane delovanja, brzo stavila na čelo. Suština nikad javno potvrđenog dogovora bila je: parlament Braći, predsednička funkcija vojsci.
Izgleda da je dogovor generala i Braće ohrabrio lidere SCAF-a. Sulejman je postao predsednički kandidat, a islamisti su se uplašili da će biti izigrani.
Sukobu generala i islamista doprinosi i žestoka debata oko pisanja novog ustava pre izbora. SCAF pokušava da ograniči uticaj Braće koja se drže slogana svog osnivača Hasana el Bane da je „islam religija i država”, mada ne traže uvođenje šarije, islamskog zakonodavstva.
Islamisti uzvraćaju kritikom prelazne vlade Kamala el Ganzurija. Armiju optužuju da nije spremna da preda vlast i da opstruiše revoluciju 25. januara 2011.„Tenzija postoji, ne želimo da ništa odloži kompletnu tranziciju ka demokratiji”, kaže jedan visoki funkcioner Braće. „Ima međutim nagoveštaja da SCAF želi da odloži taj proces”.
Da bi to predupredili, Muslimanska braća su prekršila ranije obećanje da, sa većinom koju drže u parlamentu, neće imati predsedničkog kandidata. Onda su se predomislili.
Kandidatu Braće, Šateru, učešće u predsedničkoj trci osporava se zbog ranijih krivičnih presuda zbog korupcije – za koje se smatra da su bile odmazda Mubarakovog sina Gamala, presuda koje je nedavno SCAF poništio pa se postavlja pitanje legalnosti te odluke.
Veliki biznismen i finansijer najstarije islamističke organizacije arapskog sveta – Muslimanska braća stvorena su 1928. – tek nedavno se prijavio na listu predsedničkih kandidata. Imajući u vidu da Partija slobode i pravde, političko krilo Braće, kontroliše gotovo polovinu parlamenta, Šateru su u startu davane velike šanse, što je dodatno pojačalo strah liberala, levičara, vrhova islamskog učenja iz al Azhara i koptske crkve, od islamizacije egipatskog društva.
U očekivanju Šaterove diskvalifikacije, Braća su nominovala Mohamedea Mursija, rezervnog kandidata. Iz Šaterovog štaba najavljena je žalba.
Šeik Ismail, advokat i popularni propovednik, diskvalifikovan je pošto se tvrdi da je njegova majka imala američko državljanstvo.Ustav iz 1971. predviđa da kandidat i njegovi roditelji budu egipatski državljani i da niko od njih nikada nije bio državljanin neke druge zemlje.
Ta odluka razjarila je salafiste, najradikalnije islamističko krilo nacionalne političke scene koji kontrolišu četvrtinu parlamenta. Ismail demantuje navode o svojoj majci tvrdeći da je žrtva zavere, a u njegovoj stranci Nur podsećaju da ovako striktni kriterijumi nasleđa u praksi nikada nisu sprovođeni.
Majke dvojice egipatskih lidera, pukovnika Mohameda Nagiba, prvog predsednika posle revolucije 1952, i Anvara el Sadata, predsednika od 1970. do 1981. bile su Sudanke. Istovremeno, dvojica predsednika imali su supruge polu Britanke (Džihan Sadat i Suzana Mubarak).
Uprkos tome, oštri kriterijumi „čistote krvi” već su iz predsedničke trke izbacili neke poput Mohameda El Baradeja, Nobelovca za mir i dugogodišnjeg šefa Međunarodne agencije za nuklearnu energiju.
Salafisti su u petak, dan uoči odluke izborne komisije, masovno izašli na Tahrir
Sem što preti zaoštravanjem situacije, eliminacija trojice najjačih kandidata za trku u prvim slobodnim predsedničkim izborima uneće dodatnu konfuziju u biračko telo čijih je 40 odsto i dalje neopredeljeno.
Egiptu se na nedefinisan period ponovo otvaraju vrata neizvesnosti i političke nestabilnosti. „Ozbiljne krize”, kako upozoravaju salfisti najavljujući velike proteste.
Boško Jakšić
objavljeno: 16.04.2012.
