Izvor: B92, 02.Nov.2011, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plan Arapske lige za Siriju
Kairp -- Arapska liga objaviće plan za prevazilaženje nasilja u Siriji, koji predviđa oslobađanje političkih zatvorenika, slobodne izbore i novi ustav Sirije, javlja AP.
Uputiće se pozivi za povlačenje tenkova sa ulica Sirije i održavanje slobodnih predsedničkih i parlamentarnih izbora pod nadzorom međunarodne zajednice.
Plan podrazumeva i pregovore sirijske vlade i predstavnika opozicije, ali je opozicija odbila bilo kakav razgovor sa vladom dok predsednik Bašar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << al Asad ne podnese ostavku.
Predlog Arapske lige poslednji je u nizu pokušaja međunarodne zajednice da se ublaži kriza u Siriji, zbog koje je veliki broj svetskih lidera zatražio ostavku Basara al Asada.
Sankcije koje su Siriji uvele Evropska unija i SAD ostavile su teške posledice na već oslabljenoj ekonomiji te zemlje.
Sirijska vlada je uporno odbijala da se povinuje bilo čijem zahtevu sve vreme trajanja krize. Poslednjih dana, vojska je počela da postavlja mine duž granice sa Libanom, u nameri da spreči pristalice opozicije da pobegnu iz zemlje. Asad se zakleo da će Bliski istok goreti ako se strane sile budu umešale.
Sirijski državni mediji juče su javili da je Damask prihvatio plan Arapske lige, ali je jedan visoki zvaničnik Lige rekao da ta organizacija od Sirije još nije dobila nikakav odgovor.
Ambasador Sirije u Egiptu i pri Arapskoj ligi Jusuf Ahmed vratio se juče u Kairo nakon kratke posete Damasku sa odgovorom Sirije, saopšile su diplomate.
Diplomate su izjavile da su se pojedine države članice protivile delovima predloga. Zalivske zemlje insistiraju na tome da Sirija izgubi članstvo ukoliko ne prihvati plan, dok se druge, poput Egipta i Sudana, zalažu za dalju saradnju sa režimom u Damasku.
Sve članice Arapske lige su se, međutim, saglasile da se ne sme dozvoliti da se Sirija pretvori u novu Libiju, u kojoj su protesti protiv režima Moamera Gadafija prerasli u osmomesečni građanski rat.
Antivladini protesti u Siriji počeli su 26. januara i 15. marta prerasli u ustanak, koji traje već sedam meseci. Prema podacima Ujedinjenih nacija, snage bezbednosti ubile su do sada više od 3.000 ljudi.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
