Izvor: RTS, 22.Apr.2012, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oland ispred Sarkozija!
Fransoa Oland i Nikola Sarkozi u drugom krugu predsedničkih izbora u Fransuskoj. Na trećem mestu kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen, koja je na iznenađenje mnogih, osvojila gotovo 20 odsto glasova.
23.35 - Obrađeno 89 odsto glasova - Oland osvojio 28,29, Sarkozi 27,02.
22.45 - Na osnovu 79 odsto obrađenih glasova, Oland je osvojio 28, Sarkozi 26,9, a Le Pen 19 odsto glasova.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
22.23 - Sarkozi pozvao Olanda da učestvuje u tri debate pre drugog kruga izbora, Oland odbio.
22.04 - Prema preliminarnim rezultatima objavljenim u 22 časa, Fransoa Oland je osvojio 27,9, a Sarkozi 26,7 odsto glasova.
20.38 - Na osnovu 33 odsto prebrojanih glasova, Oland je osvojio 27,5 odsto glasova birača, a Sarkozi 26,6 odsto, prvi su preliminarni rezultati.
20.17 - Prema najnovijim projekcijama Fransoa Oland osvojio 28,6 odsto, a Nikola Sarkozi 25 do 27 odsto glasova birača, objavio je Figaro.
20.02 - Prema prvim izlaznim projekcijama, Fransoa Oland je osvojio 29,2 odsto, a Nikola Sarkozi 27,3 odsto glasova na predsedničkim izborima u Francuskoj, objavio je Figaro.
U Francuskoj je završeno glasanje u prvom krugu predsedničkih izbora. Gotovo 45 miliona birača imalo je pravo glasa u izboru za jednog od 10 kandidata za budućeg šefa države, a u drugi krug izbora idu Fransoa Oland i Nikola Sarkozi.
Na izbore je izašlo nešto više od 80 odsto birača, a kao što se i očekivalo u drugom krugu izbora, 6. maja naći će se ubedljivi favoriti - dosadašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi, lider desničarske Unije za narodni pokret (UMP) i socijalista Fransoa Oland.
Prema do sada prebrojenim glasovima, preliminarni podaci pokazuju da je Oland osvojio 27,7, a Sarkozi 26,6 glasova. Ukoliko Oland odnese pobedu u prvom krugu, biće to prvi put da je aktuelni predsednik izgubio u prvom krugu trke za šefa države.
Kandidat Socijalista Fransoa Oland je, nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, obećao da će smanjiti državni dug i ojačati ekonomski rast.
Oland je rekao da je postao kandidat "svih snaga koje žele da okrenu jednu stranicu i pređu na drugu". Obraćajući se oduševljenim pristalicama u rodnom gradu Tilu, na jugu Francuske, Oland je obećao da će ujediniti Francuze podeljene nakon Sarkozijevog predsedničkog mandata.
"Ja sam danas najbolje plasirani kandidat za sledećeg predsednika Francuske", poručio je Oland.
Oland je, takođe, izrazio zabrinutost zbog rezultata kandidata krajnje desnice Marin Le Pen koja se našla na trećem mestu sa blizu 20 odsto osvojenih glasova.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je, nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, rekao da rezultati prvog kruga predsedničkih izbora pokazuju koliko je važna kontrola imigracije i očuvanje radnih mesta.
Sarkozi je pozvao svog rivala socijalistu Fransoa Olanda da održe tri javne debate pre drugog kruga izbora za šefa države 6. maja - jednu o ekonomskim, drugu o društvenim i treću o međunarodnim pitanjima, ali je Oland to odbio.
"Predlažem da se organizuju tri debate. Francuzi imaju pravo na istinu i jasnost", rekao je Sarkozi svojim pristalicama, nakon što su prvi zvanični rezultati pokazali da je u prvom krugu izbora osvojio manje glasova od Olanda.
Sarkozi je rekao da uviđa zabrinutost birača zbog radnih mesta i imigracije, "zabrinutost naših sunarodnika da očuvaju svoj način života".
Inače, mnogi analitičari su ove izbore videli kao neku vrstu referenduma, na kojem Francuzi pokazuju šta misle o nepopularnom Sarkoziju, povezanom s tajkunima i oženjenom supermodelom Karlom Bruni.
Sarkozi je u jednom trenutku bio najnepopularniji predsednik Francuske, a u prilog mu nisu išli ni kriza u evrozoni i najviša stopa nezaposlenosti u zemlji u poslednjih 12 godina (10 odsto).
Analitičari su predvideli da će Sarkozi i Oland biti prilično izjednačeni, ali da nijedan od njih neće dobiti dovoljan broj glasova u prvom krugu izbora, kao i da će u drugom krugu, 6. maja, pobediti Oland.
Ostvarila su se i predviđanja da će treće i četvrto mesto osvojiti liderka ekstremnodesničarskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen i kandidat Levičarskog fronta Žan-Lik Melanšon, dok će iza njih biti Fransoa Beru iz Demokratskog pokreta.
Međutim, mnoge je iznenadio visok rezultat od oko 20 odsto glasova, koliko je osvojila Marin Le Pen. Time je oborila rekord svoga oca Žan-Mari Le Pena iz 2002. godine, kada je osvojio 17 odsto i što mu je omogućilo odlazak u drugi izborni krug.
"Bitka za Francusku je tek počela", rekla je Le Penova pošto su objavljeni prvi rezultati i dodala da je njena stranka "razorila monopol dve partije" - Socijalista i vladajuće Unije za narodni pokret (UMP) Nikole Sarkozija, preneo je AFP.
Le Penova je najavila da će 1. maja reći šta njene pristalice treba da urade u drugom krugu, u kome se očekuje da će se Sarkozi za glasove obratiti biračima krajnje desnice.
"Daću svoje mišljenje 1. maja", rekla je Le Pen i pozvala svoje pristalice da u ponedeljak organizuju demonstracije u centru Pariza.
U trci za mesto šefa države učestvovali su i kandidatkinja zelenih Eva Žoli, kandidat ekstremnolevičarske Nove antikapitalističke partije Filip Putu, Natali Arto ispred ekstremnolevičarske Radničke borbe, kandidat stranke Solidarnost i napredak Žak Šeminad i kandidat degolističke stranke Ustani Republiko Nikola Dipon-Enjan.
